Da opština Prnjavor ima čime da se pohvali u sferi obrazovanja, dokaz su i Svetosavske nagrade za prosvjetne radnike zaposlene u vaspitno – obrazovnim ustanovama u Prnjavoru. Ukupno šest prosvjetara u periodu od tri godine dobilo je Svetosavsku nagradu kao najviše priznanje za postignute rezultate u oblasti vaspitanja i obrazovanja.
Načelnik opštine Prnjavor Darko Tomaš danas je tim povodom upriličio prijem za šest prosvjetnih radnika, te istakao da su ove godine od ukupno 42 nagrađena radnika u Republici Srpskoj, tri iz Prnjavora.
”Najveće priznanje koje prosvjetni radnik može dobiti u Republici Srpskoj jeste Svetosavska nagrada. Ona se daje na osnovu izuzetnih rezultata postignutih u oblasti obrazovanja. Ova nagrada dodjeljuje se unazad tri godine, a Prnjavor je svake godine imao bar po jednog nagrađenog radnika”, rekao je Tomaš.
Nastavnica geografije i istorije Ljubica Moravac, jedna je od dobitnica Svetosavske nagrade za ovu godinu.
“Današnji prijem kod načelnika znači mi mnogo. Ovo je jedan vid priznanja lokalne zajednice za rad i za nagradu koju sam dobila. Veoma je bitno što načelnik Tomaš prepoznaje obrazovanje kao bitnu kariku društva u Republici Srpskoj”, istakla je ona.
Dugogodišnji vaspitač u dječijem vrtiću “Naša radost” Vesna Malešević kazala je da joj je velika čast biti prepoznat među mnoštvom stručnih i kvalitetnih lica koja se bave predškolstvom. Ona je istakla da lokalna zajednica pruža podršku vrtiću, ali i zaposlenim pojedincima.
Profesor razredne nastave u OŠ “Nikola Tesla” u Prnjavoru Tatjana Horina, treća je dobitnica Svetosavske nagrade iz Prnjavora.
“Ulagati u školstvo i obrazovanje zapravo je ulaganje u budućnost. Zahvaljujem se načelniku na prijemu i drago mi je da je rukovodstvo opštine prepoznalo, i da nizom aktivnosti, počevši od motivisanja učenika, studenata pa evo danas i nas prosvjetnih radnika da smo zaokružili krug podrške svim učesnicima u nastavnom procesu”, rekla je Horina za Radio Prnjavor.
Prijemu kod načelnika prisustovale su još dvije profesorice iz OŠ ” Nikola Tesla” , koje su Svetosavsku nagradu dobile prethodnih godina. Profesor razredne nastave Brankica Đukić, koja je učestvovala i u realizaciji onlajn nastave emitovane na RTRS-u, rekla je da je ova nagrada vrhunac profesije, ali i podstrek za dalji rad.
Prva profesorica sa teritorije opštine Prnjavor koja je dobitnica Svetosavske nagrade jeste Brankica Jokić, profesor informatike i računarstva. Ona je jedan od autora nastavnih planova i programa za Osnove informatike, kao i jedan od autora udžebenika za nastavu informatike.
Jokićeva je istakla da je kroz dugogodišnji rad imala učenike na najvišim takmičenjima, preko regionalnih, državnih pa sve do balkanskih takmičenja iz oblasti informatike i programiranja.
Tomaš je naglasio da podrška lokalne zajednice ne smije izostati ni prilikom ličnog uspjeha predavača ali i uspjeha učenika sa područja naše opštine.
“Tomaš: Svetosavske nagrade dokaz da je obrazovanje u Prnjavoru na visokom nivou”.
Таман тако. Ако је то изјавио Томаш, онда “већ видим” оснивање неког универзитета у граду Прњавору! Додуше, град нема канализацију, урађене уличне тротоаре, градско гријање или градско гробље с капелом, пијаћу воду… али да не улазимо у ситнице – да не баксузирамо одмах на почетку године.
Тврдити да су “Svetosavske nagrade dokaz da je obrazovanje u Prnjavoru na visokom nivou” је ноторна бесмислица, као ови награђени просвјетни радници су нешто бољи од оних у Бањалуци, Челинцу, Бијељини, или другдје.
Једно моје потпитање, молићу лијепо: Знају ли награђени ко су уопште били Немањићи?!
За оне који мисле својом главом, један поучан текст, боље рећи констатација.
На улазу у Стеленбошки Универзитет, у Јужној Африци, стоји натпис:
“За уништење било које нације не требају атомске бомбе и далекометне ракете, потребно је само смањење квалитета образовања и дозволе преписивања и варања на испитима (Свака сличност са једним нашим незамјењивим министром је намјерна. Друг министар је завршио факултет у Лондону, за годину дана, али куриозитет је у томе да ни дан-данас не зна енглески језик!)
Пацијенти умиру од руку таквих доктора. Зграде се руше од руку таквих инжењера. Новац се губи из руку таквих економиста (Наш начелник је доктор економских наука али ни с Буџетом не зна да управља домаћински!). Правда нестаје поред таквих јуриста и судија.
Крах образовања је крах једне нације”.
Јер, да начелник зна знање не би предшколско и основно образовање у Прњавору “дизао на висок ниво”, као да је оно нешто есклузивно и ван система образовања Републике Српске. У неком крајњем бољитку то би био путоказ за ресорна министарства за роформу цјелокупног образовања. Е, али онда долазимо до Вука, до неписменог Вука Караџића који је “отац српске писмености”… а тада се враћамо на почетак – тј. да су они неписменији постигли више и корисније за свој (на)род. Јер што неки мање знају, више се “дижу”, односно напредују, боље се (по)штују и уважавају! Јесте нелогично, али је тако.