3 Comments

  1. da sam caknut jer “rjesavanjem” velikih vodja se nista druge nece rijesiti vec ce biti jos gore a to bas zeli Veliki Satana.Ovo ja opisah neke ljude ,Rimljane i Kljosova ali isto tako i ja sam protiv toga sto sam pohvalio………………….Ma bolje je lazno zamisljati nego zivjeti u realnosti.BU ostajem BU.

  2. О времена, о обичаји – говорили су стари Римљани. И били су у праву. Заправо готово ништа није као некад. Данашњи родитељи и просвјетни систем не могу одгајати дјецу онако како су наши родитељи одгајали нас, јер смо ми одгајани за свијет који више не постоји. Чак и историја нас учи да ниједно ново поколење никад ништа није научило из историјских грешака претходника и да их увијек понављамо (В.Кљусов, руски историчар), као они пачићи Змај Јове Јовановића.
    Просвјетни систем за и послије Бравара био је далеко квалитетнији него данас. Систем је функционисао озбиљније, са појединачним сумњама у његов крајњи исход – методе рада, циљ и крајњу сврху. На чело министарства образовања долазили су угледне личности и све је функционисало спонтано, без већих грешака и примједби. На челу министарства није могао доћи керамичар, месар, посластичар(ка)! Организација рада и хијерархија у систему дјеловала је беспрекорно. Ученици су се односили са уважавањем и великим поштовањем према учитељима, наставницима, професорима. У школама није било педагога и психолога већ општеприхваћена (само)дисциплина ученика, као пожељни начин понашања, тј. примјерно владање.
    Мишљења сам да је просвјетни систем “пукао” почетком деведесетих година, распадом СФРЈ.
    У вези конкретних ставова психолога, они стоје али, по мени, ту има једна велика “црна рупа” или празнина која није споменута – страни утицај специјализованих западних служби на духовни интегритет ученика, наставног особља и родитеља ученика. Све се то одвија годинама, нарочито послије Другог свјетског рата, а одвија се кроз специјалне видове мрежног или специјалног рата преко средстава информисања (новине и ТВ), техничких уређаја (мобилни телефони, интернет и друго) и разноразних невладиних организација. Суштина је да се кроз разне пројекте измјени свијест и понашање популације.

    Има овдје још једна “цака”. Поменута школа се некад звала “Алекса Шантић” али је преименована у “Владислава Рибникара”, једну мало већу битангу са великом улогом у сарадњи партизана и окупатора, 1941-45. године! Тако то раде Срби…

    Данас је о дешавању у школи и масакру у Младеновцу говорио “забринути” Вољени Вођа. Нико, па ни он, не доводи у везу ова два догађаја. Заправо ово је само почетак “игранке”, у којој је циљ да се Срби разоружају и да са припреме да са блаженом покорношћу предају Косово и Метохију Шиптарима! Живи били па видјели.

    • Heће ВОЂА дати Косово,неће јер не смије. Десиће се нешто друго.Извините ме људи ја нисам добар у глави осим код сеоских баба.Ту сам најпаметноији од свих људи овог свијета.Јој кад ја њима почнем .рати а оне све наћулиле уши па слушају мисле биће тако.

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*