Preminula čekajući kosti najdražih, stradalih u logorima mudžahedina

NA gradskom groblju u Prnjavoru sahranjena je Nada Matičić (62), jedan od simbola stradanja Vozućana i Ozrenaca u proteklom odbrambeno-otadžbinskom ratu, čiji su suprug Mirko (1952) i sin Miodrag (1975) stradali u paklu logora mudžahedina na zavidovićkom području.

“Novosti” donose detalje koji svedoče da su Matičići dospeli živi u ruke vojnika tzv. Armije BiH i stranih mudžahedina. Tačnije, bili zarobljeni, te potom odvedeni u zloglasni mudžahedinski kamp u Kamenici, kod Zavidovića. Tu su podvrgnuti stravičnoj torturi. Nagonjeni su da se međusobno zlostavljaju i muče, a pošto nisu hteli da jedan drugom prekrate život, presudila im je mudžahedinska kama.

– Dobro je i izdržala i uopšte dočekala 62. godinu života, 21 godinu živeći sa bolnom nadom da će dočekati barem posmrtne ostatke svoga deteta i supruga, koji su nestali po padu Vozuće 10. septembra 1995. – čulo se na Nadinom poslednjem ispraćaju na pravoslavnom groblju, gde su pristigli mnogobrojni Vozućani, rasejani širom sveta.

Nažalost, ni ova Vozućanka, poput više stotina drugih, nije dočekala ni kosti svojih najbližih.

– Mene i nekolicinu mojih saboraca Četvrte ozrensko-vozućke brigade ubrzo po padu Vozuće, u rejonu podozrenskog sela Lozna, zarobili su muslimanski vojnici tzv. Drugog (tuzlanskog) korpusa. Među zarobljenim bili su sin i otac, Mirko i Miodrag. Inače, Mirko je bio moj zet, odnosno suprug moje sestre Nade. Imao sam sreću da, pre nailaska mudžahedina, u prvoj grupi budem prebačen u tuzlanski logor gde sam u zarobljeništvu proveo sedam meseci. Odmah na putu ka Tuzli, muslimanski vojnici su nam rekli da su pripadnici Mahmuljinovog Trećeg korpusa i mudžahedini preuzeli ili preoteli više od 50 zarobljenih vozućkih Srba i da im sigurno nema spasa. Odvezli su ih u pravcu Zavidovića, a među njima su bili i Matičići, koji se i posle dve decenije vode kao nestali – kaže za “Novosti” Milenko Braco Marković.

Miodrag i Mirko Matičić

Da su Matičići okončali u mudžahedinskom kampu kod Zavidovića izjavama su potvrdile i Milija Jovanović, Slobodanka Jović i Bogdana Gligorić. One su provele tri dana pakla logora u Kamenici.

– Putem razglasa, između ostalih, čuli smo i prozivanje Mirka i Miodraga Matičića. Potom su se, uz povike “alahu egber” čuli lanci, sablje, sekire i motorne pile. Mudžahedinskim kampom su odjekivali jezivi krici zarobljenih vozućkih Srba. Nikada ih više niko nije ni čuo ni video. Samo njih nekolicina su pronađeni i pokopane samo glave, ruke, noge ili samo neki drugi njihovi otkriveni posmrtni ostaci – svedoče za “Novosti” Milija Jovanović i Bogdana Gligorić.

Radenko i Milenko, braća nestalog Mirka

TRAŽILI DA ZLOSTAVLjAJU ROĐAKE

NAŠ brat Mirko i njegov sin Miodrag, pre brutalnog smaknuća, bili su izloženi stravičnoj torturi. Pogotovo oni, kao i ostali u rodbinskim vezama, nagonjeni su da zlostavljaju jedni druge. Pošto to nisu činili, odsecali su im delove tela. O tome nam je pričao musliman iz Zavidovića, našeg brata predratni kolega, vozač u “Krivaji”. Svedočio nam je da je bio nemoćan da pomogne Mirku, koji ga je molio da pomogne njegovom sinu. Međutim, mudžahedini su za Mirkovu ili glavu Miodraga, tražili da im on u zamenu dovede nekog drugog “četnika”. To je naravno bio samo izgovor – potresno je kazivanje za “Novosti” Radenka (56) i Milenka (55) Matičića.

Ninko Đurić – Večernje novosti