Prnjavorska organizacija SUBNOR-a i poštovaoci NOB-a i ovog oktobra, prisjetili su se prvih prnjavorskih partizanskih boraca iz Drugog svjetskog rata. Tako je i ove godine na planini Ljubić kod spomen-obilježja koje čuva sjećanje na početak ustanka, obilježena 83 godišnjica od formiranja Prve partizanske čete. Ujedno, poštovaci NOB-a prisjetili su se i formiranja 14. srednjobosanske udarne brigade koja je prije 83 godine formirana na padinama Ljubića.
Sjećanje na oktobar.1941.godinu i prvu grupu grupu Prnjavorčana koja je nošena slobodarskim duhom udarila na okupatore u svom kraju i danas se vjerno čuva u dušama onih koji poštuju tekovine NOB-a.
Na padinama Ljubića tada će se okupiti oko stotinjak najhrabrijih među kojima je bilo najviše ljudi iz Vijačanskog kraja a imena kao što su Novak Pivašević, Vid Nježić, Novak Prodić, Živojin Preradović i drugi postaće i posebnim sibolom otpora.
Neki će kasnije postati kao Novak Pivašević i narodni heroji. Na to i danas je ponosan njegov sinovac Đuro.
” On je bio šumski radnik i uvijek je bio uz narod i isticao se među svojim kolegama i mještanima i želio je uvijek dobro za narod. Ja se zahvaljujem svima onima koji poštuju tekovine NOB-a ali se i sjećaju imena kao što je moj strica Novak koji je bio narodni heroj. Oni su bili istinski borci i protiv fašizma i nacizma i to se ne smije zaboraviti. Ne smijemo zaboraviti ove ljude koji su tada smogli snage kako bi se izborili za slobodu i istjerali okupatore iz naših gradova i sela ”,rekao je Pivašević.
Predsjednik SUBNOR-a Prnjavor Rade Radonjić kaže kako je se na Ljubiću već devet godina, obilježava ova značajna godišnjica jer je 2015.godine i izgrađeno spomen-obilježje. Dužnost je kako kaže, da se djela onih najhrabriji a koji nisu štedili sebe, ne zaboravi.
”Svake godine ćemo se truditi kako bi se održavalo ovo sjećanje na partizanske borce iz prnjavorskog kraja. Iz ovog kraja su potekli Živojin Preradović, Novak Pivašević i Vid Nježić koji su poznati u svom vijačanskom kraju i šire kao heroji NOB-a. Mi iz SUBNOR-a to poštujemo i ne smijemo to da prepustimo zaboravu jer je to dio naše istorije. ”,rekao je Radonjić.
Vijence i cvijeće kod spomen obilježja, položila je i delegacija gradske Boračke organizacije. Predsjednik prnjavorskog BORS-a Perica Đumić navodi da se nikako ne smije zaboraviti učešće u ratu bilo kojeg čovjeka tokom Drugog svjetskog rata, ne bitno u kojem oslobodilačkom pokretu bio. Podsjeća, kako su svi oni, dali nešto što je najvrijednije a to je svoj život.
”Ako ne uspijemo da očuvamo sjećanje na te borce iz NOB-a onda ćemo zaboraviti i borce iz proteklog Odbrambeno-otadžbinskog rata. Dokle godi živi sjećanje na borce NOR-a živiće i sjećanje na borce VRS koji su kao i borci iz Drugog svjetskog rata, ginuli za slobodu naroda. Naša je dužnost da na nove generacije, prenosimo tekovine NOB-a i onog što se dešavalo u posljednjem ratu. Mi redovno obilježavamo i prisustvujemo svim parastorsima ali i obilježavanju sjećanja na značajne datume koji su vezani za NOR i to će tako biti i u buduće ”,rekao je Đumić.
Pomen je odat i za partizanskog borca Milana Salamića. I danas su obronci Ljubića, vječna kuća za ovog partizanskog borca koji je bio pripadnik Pete krajiške kozarske brigade a koji je poginuo u borbama na ovoj planini u maju 1943. godine.
Brane Šušak koji se bavio proučavanjem planine Ljubić a što je predočio i u knjige, podsjeća kako je za tužnu sudbinu ovog partizanskog borca iz potkozarja, saznao iz razgovora sa Žarkom Kovačevićem, jednim od posljednih partizanskih boraca iz Gornjih Vijačana.
”Tokom maja 1943. godine ovdje na Ljubiću je boravila Peta kozarska brigada i sa njima je bio i ovaj borac koji je tada imao samo šesnaest godina. On je tada ranjen u borbi na planini i odnesen na liječenje u zaselak Kovačevići gdje je kasnije i preminuo. Poslije su ga njegovi saborci sahranili ovdje a pošto nije imao bližih srodnika njegove kosti su ostale ovdje. Nakon rata Žarko Kovačević koji mi je sve to ispičao, a koji će nakon rata postati oficir JNA, imao određenu obavezu da se oduži ovom mladiću te je odlučio uz pomoć SUBNOR-a, da izgradi jedno spomen obilježje za tog borca. Mislim da nam ne treba biti teško da se na jedan dan prisjetimo imena ovog mladog borca koji je došao sa Kozare kako bi se borio u ovom krajevima ”, rekao je Šušak.
Inače, 14. srednjobosanske udarne brigade formirana 17.oktobra 1943.godine po naređenju Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske a ovaj formacija, bila je pod komandom Steve Samardžije, a kasnije i Steve Kovačevića.
Prnjavorski partizani, boreći se u redovima prve čete a kasnije 14. srednjobosanske brigade učestvovali su u oslobađanju Prnjavora, Dervente, Doboja, Teslića, Banjaluke ali i drugih mjesta a na tom putu slobode njih preko 700 izgubiće svoje živote.
TV K3
Danas smo u modi (cool) mi starci,stare teme i današnja vojna industrija i dolar koji nas mlati zarađujući na našim glavama koje smo mi besplatno uložili za tamo nekog ko zna koga. Zato ove stare teme treba obrađivati i upoređivati,sprečavati ako ima pameti i kao što vidimo nemaju nikakav značaj za današnji narod ali imaju za industriju i spasavanje dolara što većini ne ulazi u glave. Stare teme i dileme uvijek pale a to kompanije odlično znaju i samo preko vođa gurnu sirotinju u izgibiju dok one zarađuju milijarde dolara. E,sad ima ono kazniće ih Bog kad umru naravno,kad će ali …….. teškoooo……………
Svedno čemo svi umrt a nek živi ko more kad ima pare dok drugi ginu dok i on ne bidne rahmetli
po Ljubićkim brdima i šumama od naroda krali sve što je taj narod imao a posebno hranu i domaće životinje. Ništa se od četnika nije moglo sakriti i sačuvati pa su cijele familije ostajale gladne sa malom dječicom.Narod se dosjetio pa je domaće životinje gonio,čuvao i hranio duboko u brdima Ljubića ali avaj četnici su svaku životinju pronašli i oteli od seljaka ili ukrali.Zimi je bilo malo bolje ali ako pada snijeg za pokrije trag da četnici ne mogu naći kolibe u kojima su bile smještene domaće životinje obzirom da je narod preseljavao te kolibe ili kaveze.Ako ne pada snijeg tad je katastrofa.Životinje se moraju hraniti pa je narod isto i činio a četnici su pratili tragove i po njima dolazili do hrane za sebe.Životinje su tovarili na volujska (volovska) kola i odvozili u “nepoznato”. Ima i pozitivnih primjera od četnika kao uostalom i od svih drugih.Niko nije perfektan.Svako je krao ali i branio narod i svega je bilo.
iz Kremne rekla da su četnici bile nesreće i to ću da pamtim dok sam živa a to je bio odgovor koji nisam očekivala od nje i jako sam se iznenadila.Gospođa je bila vjernica i ja sam mislila da će da pohvali četnike. A četnici kakvi su bili kad iz sela nikuda makli nisu? To je nula od boraca a to mi je i dotična žena rekla kao da su oni samo hodali okolnim selima,predstavljali se nekakvim borcima i krali od naroda sve što su mogli a svaku borbu izbjegavali i krili se jer su se plašili.
Е па мени је учесник првог ослобођења Прњавора РЕКО да су четници Мотаичког батањон ослободили Прњавор 10 маја 1942. Слобода је проглашена од стране Николе Форкапр на тгоуглу католичка црква, гадско гробље, пет лампи, гдје се данас налазе споменици. Више вјерујем својим редовима него бабама из Кремне.
Kakav Forkap? Nego Gospođa iz Kremne nema vezu sa tvojim komentarom već sa onim što je rekla a to je da su četnici bili nesreće i da nisu ni bili vojska već narod koji se predstavljao tako da bi krao i otimao hranu,domaće životinje i ostalo od dijela naroda koji se nije tako predstavljao u Kremni i Podljubiću.Ti ne moraš ništa vjerovati i niko te ne može na to natjerati niti hoće čak si potpuno nebitan.
Хахаааа да сам не битан неби било договора са ваше стране..
Da li si slobodan covjek?
Nisi neka budala Emigrante,nisi?
Partizani su živjeli od vazduha, ni voćku nikada nisu ubrali, još su i narodu dijelili višak hrane koju nisu ni imali…
Резиме, илити наравоученије за још увијек наивне Србе, по мени:
“Туристи” на Љубићу испричали су партизанско-комунистичку бајку али тако неувјерљиво да би било боље да нису излазили.
Никога на Љубићу било није, осим једне групе одметника, авантуриста и нерадника, који нису слушали ни своје родитеље. Али су зато малтретирали мирне српске сељаке, од којих су неки бандити то платили својим животом – Ж. Прерадовић, Н. Пивашевић, В.Њежић, и др.
Боравак веће групе партизана на Љубићу је био немогућ, а поготово 4.500 “бораца”, што је већ неко коментарисао.
Како то да нема списка учесника, рањених и погинулих!?
Сада предсједник СУБНОР-а треба да објелодани имена свих, или да то уради неко од историчара прњаворских основних или средњих школа. Ако списка нема, ако нема списка рањених и погинулих, онда на ове измишљотине треба ставити дебелу тачку
Интересантно је да се из једног коментара (Емигрант) појавио локални усташа именом и презименом – Анте Леко из села Просјек. Био је и неки Ципар из Ралотинца који се налазио у основној школи у Доњим Вијачанима. Локалне усташе су биле на Вијаци и Глоговцу који су побили пола (села) Штрбаца и Кремне.
Како и колика је била сарадња партизана и усташа најбоље показује казивање једног млађаног партизана, који описује како су партизани ишли у Јајце да добију оружје, обућу и одјећу!
Да ли нормалан ум може да замисли да је група Срба, партизана, ишла пјешке од Љубића до Јајца, безбрижно, територијом под усташком контролом; овдје:
https://www.youtube.com/watch?v=vdbzglDqFBE
Партизански покрет је био највећа превара Другог свјетског рата. Ево једног есклузивног податка кога нема у уџбеницима историје. Опис догађаја је везан за тзв. Десант на Дрвар. На једној од фотографија се виде њемачки војници на заплијењеном Титовом џипу! Да, да, добро сте прочитали, јер је то јединствен случај да лично возило врховног комаданта буде заплијењено од непријатеља у борви; овдје:
https://www.pogledi.rs/desant-na-drvar-i-bekstvo-j-b-tita-iz-zemlje.html
Чему је служио “бравару” џип, како га је снабдјевао горивом, куда га је возио… и на хиљаде других питања… нпр. вожња авионом, одлазак у Москву и Ватикан, и др.
dok su ustaše harali selima? Šta su četnici radili,da li su oni išta pomogli ili samo gledali iz žbunja šta se radi?
izgleda samo ladili jaja
protiv civila učestvovale je i nekoliko stotina četnika zajedno sa svojom braćom iz nemačko-ustaškog saveza i to je javna tajna. Bilo je to jednom ali je bilo.Tukli su i civile masovno.Nigdje nijednu bitku nisu dobili protiv ustaša jer nisu u njima ni učestvovali.
Četnici Motajičke brigade spriječili su prodor ustaša u podmotajička sela, sačuvali narod od odvođenja u Jasenovac, iste ustaše su prešle u 12. slavonsku partizansku brigadu.
To je za svaku pohvalu. A Tito je primao sve u svoj pokret čiji su glavni organizatori Ameri i Englezi koji su “stajali” iza Tita i finansirali njegov pokret napustivši Dražin pokret prije toga.Običan narod nije ništa znao. Ukucajte u google Muslimani u četnicima i Hrvati u četnicima pa da vidite koliko je njih bilo u četničkom pokretu.Međutim,četnici nisu bili veliki pokret,nisu oslobodili bivšu državu a i oni koji su je oslobodili nemaju šta slaviti jer im je sve propalo.Mogu samo da se sjećaju nekih ljudi ako ima toliko starih da pamte.
pričalo bi se o trenutnim aktuelnim političkim dešavanjima što sad znače život a ne događaji koje više niko neće izučavati jer su prestari od prije 80 godina i više. Sad bi se trebalo pisati o zlim jezicima i strijelama koje ruše BiH i koje non stop pucaju iz sarajevske kotline i o efikasnoj zaštiti od njih.Bez obzira što efikasna zaštita postoji ali bi bilo bolje o tome diskutovati a ne o prevaziđenim temama. Život teče sada a ne prije 80 godina.
pa okrivljivati svoj narod nego Tita koji se izjašnjavao kao Hrvat i Engleze koji su pravili spletke,nasilje i pisali istoriju. Da li to novostari Srbi hoće da kažu da su svi Srbi koji su mnogi od njih morali biti u KPJ trebali da odstupe od Tita i KPJ i da završe i oni na Golom Otoku da srpskog naroda bude što manje? Tako dolazi da su trebali po pisanju ovih stručnjaka kojima su bolji fašisti kao ljudi a to govori o gnjevu samih komentatora i njiovim osobinama. Da nije bilo Srba u KPJ šišku bi se odbranio narod u zadnjem ratu jer SDS iz naroda bez komunista koji su prešli u SDS bi bio obična prazna ljuštura koja bi pukla odmah na početku sukoba.General VRS je bio u KP zatim socijalista.
Ja kao pravi Srbin bi za pare javno pojeo 5 kg ovana a da ne bi pljuvo svukud
СУБНОР, присталице и поштоваоци КПЈ, партизанског покрета и лика и дјела највећег сина наших народа и народности, ни 80 година послије не знају против кога су се борили, не разликују фашизам од нацизма. Да су се борили против ЈВуО, четника, бива домаћих издајника, то знају. Срећа за Прњавор и околину је тај да овдје усташе нису чинили зло над Србима не зато што су се бојале партизана на Љубићу, већ су то радили “домаћи” зликовци, Нијемци и Мађари тада настањени на Гложићу (село Штрпци, и Кремна).
Дјечак Милан Саламић је погинуо на планини Љубић, али не казују од кога! За потпуније податке позивају се на казивање Жарка Ковачевића, мјештанина из Горњих Вијачана који се и сам прикључио Чети, али није разликовао “војске које су по Љубићу пролазиле”. Он ће “учешће у рату” искористити да се домогне официрског чина иако није имао ни дана школе!!! ОВДЈЕ: https://www.prnjavor.info/put-nas-doveo-zarko-kovacevic-djecak-u-partizanskoj-uniformi/
Стрељање ђака у Краљеву и Крагујевцу извели су нацисти. Сто Срба за једног погинулог Нијемца важио је само на територији Србије, а у Грчкој упола мање: 50 за једног!
За разлику од партизана Италијани су спашавали Србе, писали су дучеу о злочинима нациста и усташа над Србима. Били су згрожени јер такве злочине, такав ужас никада нигдје нису видјели. Ти исти зликовци, усташе, прећи ће у партизанске редове и наставити “ослобађање” Србије, крајем 1944.г.
А партизани? Козара је најбољи примјер али су то комунистички зликовци, кроз партизанске вестерн филмове, обрадили на свој начин. А Срби – ко Срби, повјеровали су у лаж и што је она била већа (лаж) Срби су им више вјеровали! Они који су указали на “лијева скретања” (углавном Срби припадници НОП-а), или само посумњали у “свијетлу будућност”, нашли су се на Голом отоку или одмах ликвидирани под изговором да су “покушали побјећи преко границе”.
samo za bolesne ljude.
Једноставним имам потребу написати следеће.
Масовна гробница са 20-ак посмртних остатака Срба стрјељљаних на Бањици за годину не могу тврдити, је дјело Анте Леке усташе из Просјека.
Зликовац је сакупио дио људи у селу Млинцима испред куће Николе Чорног одвео у Прњавор. Припадници Мотаичког четничког покрета су зликовца ловили безуспјешно.
Послије завршетка рата бивши припадник Мотаичког четничког одреда је горе наведеног зликовца препознао у фризерском салону града Загреба, резервисан за сат времена касније на шишање и бријање знавши о коме се ради отишао у милицију пријавио случај дошли са службом на закључана врата фризерског салона исти је у земљу пропао.
Војно лице је пензионисано 1964 у Сарајеву свечано маршал Јосип Броз држао говор, и на крају питао има ли ко какве привредне или питање. Исти устаје и поставља ћипавом питање зашто официре у најбољим годинама и са разним искуством већином Србе шаље у пензију. Да ли је добио одговор не знам, познато ми је да су та колеге официри кришом сретали и прекорно питали хоћеш ли ти жив у земљу. Упокојио се у Београду 2005 године Септембра мјесеца.
То су чињенице, последице су данас видљиве.
Од мене доста
gde si se rodio? Još nisi skontao uzrok svega? jasno je da nećeš nikad skontati. pozzz
Титићи о свом Бравару кога види се заиста жале јер им је некада било више него добро.За сваку су похвалу кад га жале након 40 + година. Никад га они неће заборавити.
Преносим са интернета, објављено под називом: БИТНО
Шта се у ствари десило у Београду на дан 20.10.1944. године?
Један пример дајем чисто да знате где је почетакинфекције и заразе која је данас у метастази (СУБНОР на Љубићу, Равно брдо).
Французи су након атентата на краља Александра у Краљевину Југославију послали и аутомобил “ДЕЛАЖ”у којем је убијен и сво оружје, гардеробу и све што је везано за убијеног суверена.
Све се смешта на једном спрату , на Каламегдану, у згради где се налази Завод за заштиту споменика.
Буквално музеј се прави.
Уласком партизана на данашњи дан (20.10.1944.г. – прим. ШаринчанИН), на Дорћол су улетеле личке и босанске хорде а на Сењак и Дедиње црногорске бригаде, што би се видело и по данашњој имовинској карти када би се спровео Закон о пореклу имовине, а довољно је само да прошетате овим насељима и прочитате презимена на интерфонима.
Личке и Банијске пљачкашке хорде (95% Срби којима је још увек фамилија у Јасеновцу и другим усташким логорима и затворима), упадају у зграду на Каламегдану и краду и пљачкају, из музеја, све што припада краљу Александру, чак и његове гаће.
Једино аутомобил нису могли да изнесу…
Са аутомобилом раде још грђу ствар.
Мало касније га преправљају и тај аутомобил почиње да превози помијена територији града Београда.
Старији Београђани који су знали оком се аутомобилу ради, кад год би га видели кроз град, скидали су шешир и поздрављали.
Негде педесетих, покојни Браца Петковић сазнавши о ком аутомобилу је реч, узме бонсек и оде, и једино што је успео да скине јесу фарови, и они се једини чувају и дан-данас.
Све остало је завршило у рукама партизанских пљачкашких хорди, дедова и прадедова данашњих јавних личности, политичара на обе стране и “истакнутих личности”.
Није Београд данас ослобођен, Београд је осакаћен у сваком смислу.
ili ukrasti od nekoga malo pameti,logike pa skontati da je mnogo toga na ovoj Zemlji bilo osakaćeno pa se dizalo iz pepela i tako naizmjenično.Gdje ovi ljudi žive kad ništa ne znaju ni kontaju? Radi čovječe na tome ili piši kako da ga dignemo,utvrdimo,podebljamo,učvrstimo,produžimo,obogatimo na svaki mogući način a ne da ovdje širiš depresiju da je sve propalo školujući se sa natoTV BN. Tako se ne može duže živjeti.i okani se više bravara to niko ionako nečita jer mu je vrijeme isteklo ali ako je to tebi drago onda piši imaš pravo na to,svako ima pravo na svoja lijepa sjećanja pa i na ona ružna.
šta je bilo 20.10.1944.god neću ni čitati.
И лагати треба знати, треба учити, усмјеравати у оне који ће лаж преноити кроз активност невладиних или других организација, чак институција, или кроз групе “активиста” или одабраних појединаца. Ови преносиоци истине, већина њих, лаж или обману прихватају и пласирају са увјерењем да је то непобитна истина, она је њихова (прича,истина) и свака сумња или оспоравање се тумачи као удар на славну историјску прошлост, заслуге, у овом случају партизанског покрета, КПЈ и ЈБ Тита.
Као ученик, основне или средње школе, и сам сам вјеровао у казивања локалних “ратника”, када би нам дошли на часове и причали о ратним збивањима. Ја и моји школски другари нисмо их питали, нпр. зашто је брат пуцао на рођеног брата, или – зашто никада није покушано ослобађање Јасеновца, или – зашто су “ослободиоци” Београда заробили и разоружали праве ослободиоце – четнике, па их предали партизанима, или – како то да су усташе “ослобађале” Београд, или – зашто је Титова Армија заобишла Јасеновац и отишла да ослобађа Трст, или – како је група: “grupu Prnjavorčana koja je nošena slobodarskim duhom udarila na okupatore u svom kraju i danas se vjerno čuva u dušama onih koji poštuju tekovine NOB-a” !
О каквим окупаторима, на Љубићу, један од посјетилаца прича?! Невјероватно.
Па српски народ је доживио прави пакао, геноцид, управо тамо гдје простор био под контролом партизана – Козара. “Истина” о Козари испричана кроз истоимени филм, у режији Вељка Булајића. Филм је умјетнички поглед на догађај који ни приближно није приказао стварност.
Друго, на челу СУБНОР-а треба да је историчар а поготово ако је истраживач. Такав је Верољуб Малетић, из Српца, нпр. Овај Радоњић је ВК или КВ радник и нема појма о Другом свјетском рату а поготово о закулисним играма свјетских моћника.
да је Бравар још међу неким Србима а ти си примјер,претпостављам да си онај наш стари коментатор.Па зар ти није пуно 40 + година након њега да га и даље препричаваш или се добро које ти је било никада не може заборавити?
Kako je lijepo biti glup sve nam ljepo objassni i ode u kladijonicu da uplati tilker od 1 km. Zalosno je to da je soslo vrijeme da se svaki neposmen coek mpze javiti i pisati nebuloze.
Enese! Nebulozan si ti! Molim te uzmi knjige, istorijske dokaze i ostale atrefakte i složi sebi istinu. Čovjek je iznio svoje viđenje i pozvao se na izvore (vrela). Hajde i ti i nemoj iznositi nebuloze!!
Vas je najmanje bilo u anfifaš. pokretu.Sve table protiv Hiće ste poskidali!
gospodine ispod? Pa svako ima svoju istinu i one su različite a prava je na dnu okeana.
Ovdje se postavlja pitanje spiska poimeničnog sastava Prve prnjavorske partizanske čete, imenom i prezimenom. Zašto ga nema? Razlog za to je vrlo prost, jer sve zasluge što se pripisuju ovoj Četi, od osnivanja do raspuštanja, su izmišljene i preuveličane. Četa nije imala nikakve ideologije i ciljaveć su slijepo slušali naređenja “onih odozgo”, komesare većih jedinica, a oni su izvršavali naređenja KPJ i tzv. španskih boraca (na ovim prostorima je djelovao Svezozar Vukmanović Tempo, Kosta Nađ, Osman Karabegović, Roroljub Čolaković… – sve agenti njemačkog Abvera!).
Pripadnici Čete otežavali su život Srbima sela Čečave, Vijačana, Šarinaca, Kokora, Jošavke, Ukrine i na kraj pameti im nije bio cilj oslobađanje Prnjavora koga su držali ustaše, njihovi ideološki bliski saradnici.
Vid Nježić je zadnji tzv. narodni heroj koji je poginui marta 1945. godine od tesličkih četnika. On je bio jedna obična seoska bitanga zadužen na terenu za ideološki rad, osnivanje NOO! Bez škole i ugleda u Vijačanima, često je krstario na relaciji Prnjavor – Teslić. Četnici su ga više puta zarobljavali i upozoravali ali je on radio po svom, čak je bio na Prvom zasjedanju ZAVNOBiH u Mrkonjić gradu i na Drugom zasjedanju AVNOJA u Jajcu, 29.11.1943.g.
Umro je marta 1945. godine od posledica ranjavanja.
Koliko je bio “omiljen” u rođenom selu govori podatak da su mu mještani često skidali glavu sa postolja u mjesnom groblju, gdje je sahranjen.
Elem, izosta objašnjenje zašto nije ni pokušano da se sačini spisak pripadnika Čete. Jer da su to uradili narod bi vrlo brzo saznao da su se mnogi “borci” vodili u Četi a da su čitavo vrijeme rata bili kod kuće.
Tako je neki Daničić ostao bez vida, jer je kao dijete aktivirao ručnu bombu. Sticajem srećnih okolnosti ostao je živ ali je dobro oštetio čulo vida. Nova vlast, “oslobodioci”, su mu dali penziju, dodatak za pratnju i druge privilegije.
Drugi primer, neki Samardžić, oštetio je nogu, pri krađi državne šume, pa ga je nova vlast proglasila prvoborcem, dala mu stan, penziju i dodatak za pratnju, i druge povlastice, a znao je u opštinskom mercedesu (sa šoferom) skoknuti do mora na zasluženi odmor!
I tako… Život se kotrlja dalje, pun nepravde i kojekakvih iznenađenja. Srbi, koji su podnijeli najveće žrtve svih ratova, polako nestaju, što milom (prirodom), što silom (ubijanjem i protjerivanjem), što izdajom sopstvene “elite” i jedino su oni od zajedničke domovine ostali bez države. Veliki Vođa, Aleksandar Vučić, kršeći ustav i zakone, i institucije (ne)države isporuči šiptarima čitavo Kosovo i Metohiju. Poslije njega Srba neće biti ni u Srbiji! Daj Bože da griješim…
Niko nikom ništa nije dao ni poklonio,vremena se ubrzano mijenjaju tako da možda i ti sve dočekaš ako si starija osoba.Ti si samo preponosan opisujući borebe između dva naroda ne shvaćajući da je to sve djelo Engleza (Vindzor grupe) preko JB Tita. Slično i danas djeluju ali gube moć što je dobro za sav svijet ali de ti to mamlazu dokaži.Čuje a ne vidi,vidi a ne čuje,čuje a ne čuje,vidi ali ne vidi.Kako god.Politika nije za tebe pogotovo ova današnja a o događajima prije 80 godina možeš pisati šta hoćeš,toliko pojmova ne interesuje nikoga već samo osnovno i četnici odavno nisu fašisti prvo nisu za Amerikance zahvaljujući određenim ljudima a nisu ni za ostale.Međutim za Amere i osale nisu ni ustaše fašisti a partizani su im tu upitni za njih mada ne govore o tome puno.Više su u drugim zemljama za naciste iz svojih razloga.
ali to ne znači da će potpuno nestati ,može broj da im se poveća jer sve zavisi od okolnosti i slušanja depresivnih programa za Srbe sa natove TV BN što neki vole za ispiranje mozgova. Možda je Srba nekada bilo 300 000 ? Ni EU nema stanovništva pa se pune migrantima koji kad dosegnu veći broj mogu samo da izbiju sukobi tamo.Narod se najviše rađa kad je sirotinja ali i brzo raziđe kad vidi da negdje ima bolje,zatim tu gdje je bolje dolaze i drugi i vremenom preuzimaju državu domaćinu koji kad osjeti gusto napravi građ rat i istjera dođoše.
Ideš li ti u Crkvu i da li si uopšte ikad bio u Crkvi? Pa zar nisi naučio da je na Zemlji vrlo malo pravde,većinom je nepravda i sila a ako ima pravde nje je vrlo malo i ona se kupuje.Pa za to ti ne treba ni Crkva već najminimalnije obrazovanje.
„ …i ove godine na planini Ljubić kod spomen-obilježja koje čuva sjećanje na početak ustanka, obilježena 83 godišnjica od formiranja Prve partizanske čete…“
Осамдесет година, након завршетка Другог свјетског рата, СУБНОР, потомци и поштоваоци КПЈ и партизанског покрета нас убјеђују како су само они заслужни јер су донијели слободу свим народима на просторима бивше СФРЈ, маја 1945. године.
Група од тридесетак, углавном Прњаворчана, изишла је на планину Љубић, на Равно брдо, положили су вијенце и евоцирали успомену на формирање Прве прњаворске партизанске чете, која је октобра 1941. године баш ту формирана. Кроз Чету је, до особођења земље, прошло 4.500 припадника, од чега је њих 700 дало свој живот, а 1.200 је рањено. Чланови СУБНОР-а и друштво истичу значај Чете и да сваке године треба изаћи на Равно брдо и одати почаст, поготово за народне хероје овог краја – Новака Пивашевића, Живојина Прерадовића и Вида Њежића.
И све то би било у реду да им прича није „шупља“, заснована измишљеним причама, које протурају ево више од 80 година.
Прво је упитно бројно стање Чете. Никад нико није утврдио списак припадника и описао бар једну оружану борбу са окупатором, усташама и домобранима и домаћим издајницима (ЈВуО, четницима). Лажу и да су учествовали у сваком особађању Прњавора. У првом ослобађању Прњавора, 16.01.1943. године, учетвовали су дијелови Прве пролетерске бригаде, заједно са четницима Николе Форкапе! Град је ослобођен а да житељи нису чули ни један пуцањ! Опис првог „особађања“ описан је у књизи „Под заставом прве пролетерске“, од Митра Митровића. Опис „ослобађања“ Прњавора описан је и у књизи „Комунистичко-усташка сарадња…“ од Верољуба Малетића, историчара (страна 78 и даље).
Друго је спорно мјесто оснивања Чете, на Љубићу, „Богу иза леђа“, дакле било би добро да нам опишу бар једну битку у којој су учествовали. Чета није спасила масакр, покољ Срба у селима Штрпци и Кремна, од стране локалних усташа, Нијемаца и Мађара са Глоговца и оних на Вијаци! Чета их никада није напала, а према бројности Чете, могли су да нападну систем логора за Србе у Јасеновцу!
Трећа дилема је бројно стање Чете. Поставља се сасвим практично питање, а то је логистика. Гдје је та бројна банда била смјештена, како су се снабдјелали храном, и свим другим потребштинама, oбућом, одјећом. За толику банду требало је десетак стално ангажованих кувара, па фризера, обућара, бар један љекар, зубар… и којешта другог, ако се зна да су мјештани, Срби, и сами једва преживљавали. Само питање логистике доводи нас до закључка да је постојање Чете, у таквим условима, немогуће.
Четврто, проглашени народни хероји су посебна прича. Живојин Прерадовић погинуо је већ почетком априла 1942. Године, у селу Чечава, у борби са мјештанима, Србима! Новак Пивашевић, једна сеоска јајара, гине јула 1942. године у Старој Дубрави, у борби са Србима. Чудна ми чуда: И др Младен Стојановић, „народни херој“, гине другог априла 1942. године, у селу Јошавка, од стране Срба! У јулу 1942. године, гине још један „народни херој“ – Здравко Челар, у Раковцу код Српца, опет у сукобу са Србима!
Не смијемо занемарити чињеницу да се партизански покрет, готово читаво вријеме рата, налазио на простору тзв. НДХ! И сада оно најбитније: СУБНОР и друштво славе оне који су се као борили за државу звана Југославија али након само 45-46 година, послије „ослобођења“, 1991. године, та држава неста у крвавом грађанско-вјерском рату. На челу разбијача државе наћи ће се они који су је стварали! Какав хепијенд!
Bravo prijatelju sve opisano .
@ Istina i laz
Hvala na podršci – živ mi i zdrav bio, Nostradamuse…
Jedna muzička numera od Riblje Corbe – uživaj u opisu Srba od Bore Đorđevića: https://www.youtube.com/watch?v=RPRtHHrSs7g
I ti meni živ i zdrav bio a da te pitam zašto si se uhvatio te pjesme kao pijan plota koju je neko objavio a ti sad skoro svaki dan ponavljaš kao da si i ti takav i kao da si ko zna šta pojeo? Pitam se da li si uopšte Srbin kad toliko blatiš srpski narod Nijedna lijepa ne izadje iz tvojih usta Sve sama pljuvačina De brate mili malo se smiri, popij nešto za smirenje, bar čašicu rakije ako smiješ