IN fondacija pokreće projekat pod nazivom “Mladi kao snaga promjene u svojim zajednicama.”
Projekat ima za cilj da unaprijedi kapacitete i motivaciju mladih koji žive na području opština Čelinac i Prnjavor da se aktivnije uključe u sve aktivnosti u svojim zajednicama kako bi gradili pravednije, tolerantnije i inkluzivnije okruženje za sve članove svojih zajednica. Mladi uzrasta od 15-24 godine će imati priliku da prođu ciklus radionica i tako steknu nova znanja i vještine za pripremu prijedloga projekta. Nakon obuke mladi će imati priliku da sami napišu projekte, ta da dobiju podršku za svoje inicijative u zajednicama, koristeći novostečeno znanje i vještine za aktivizam, društvenu koheziju i raznolikost u interakciji sa svojim vršnjacima i drugim članovima zajednica u kojima žive.
Projekat je počeo u septembru 2019. godine i trajaće do marta 2020. godine.
Projekat se realizuje zahvaljujući podršci programa Bosnia and Herzegovina Resilience Initiative (BHRI), koji sprovodi Međunarodna organizacija za migracije (IOM), uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
Френклин Рузвелт, 32-ги амерички предсједник је, кажу, рекао: “Ништа се не догађа случајно. Ако се догађа, можете се кладити да је било планирано да се тако догоди”.
У конкретном случају овај пројекат има за циљ регрутовање послушника – савремених јањичара, али је приступ, јављање и начин одабира замаскиран кроз исказану жељу младих да “… bi gradili pravednije, tolerantnije i inkluzivnije okruženje za sve članove svojih zajednica” – с једне стране, и широкогрудност и спремност да им се жеље испуне, иза којих стоје „добротвори“, с друге стране! Када се оба кључна фактора поклопе настаје Пројект : расписује се пријем са генералним критеријумима, условљени од стране донатора и подизвођача радова и исказују жеље и мотиви младих особа Прњавора и Челинца, као спремност на жртву и изазове да “… bi gradili pravednije, tolerantnije i inkluzivnije okruženje …”. Тако идила може да почне!
Млади, по самој својој природи и знању, осјећају да у друштву много тога не штима, не даје им се слика живота с којим би се слагали, у њему живјели и радили – они, дакле, имају осјећај незадовољства и хтјели би праведније односе, али им недостаје покретач, организатор да своју животну енергију усмјере и искористе на добробит свих чланова своје заједнице! Ту им неће помоћи сви докторанти економије, од начелника до професора на факултету. Неће, јер имају своје интересе и циљеве који се не могу ускладити с њиховим, односно „… za sve članove svojih zajednica“. Чак, и већима младих ће у неким годинама промјенити своје мишљење и одрећи ће се, овог садашњег, као непромишљеног и правдаће то „лудим годинама“, или као „младост, лудост“, незнање, недостатак искуства и сл.
Пред и за вријеме Другог свјетског рата комунисти су ову циљну групу звали „напредна омладина“, или „напредни“ радници и сељаци, или „поштена“ интелигенција! Ови „напредни“ су гинули и губили животе за идеале партије, а организатори ће се прославити као антифашисти и ослободиоци са свим знаним и незнаним привилегијама.
Међутим, један мањи дио припадника, који прођу „имплементацију“ , може бити да ће се наћи у групи школованих стручњака (јањичара) који ће, колико сутра, постати нови носиоци којекаквих пројеката, али не у Прњавору и Челинцу већ Требињу, Нишу, Солуну, Софији… Уз мало више среће могу бити неки будући Вучић, Додик, Макрон, Путин!…
На младима је да размисле, донесу одлуку и одлуче! Ако им је у томе бар мало, овај мој коментар помогао – добро је, вредело је “изгубљеног времена”.
Бадава журите, ако сте на погрешном путу!
У БиХ већ година дана не могу да се договоре о саставу Савјета министара, или о расподјели средстава од Управе за индиректно опорезивање, или …
У ентитету Републике Српске, за вријеме Жељке Цвијановић као предсједнице Владе, била је актуелна прича о “реформској агенди” (или тако нешто), а стање у друштву остаде све горе, Ентитет много више задуженији, а прича о “реформисању реформи” се утиша и нестаде! Од јаке Рафинерије нафте,нпр., остадоше само дугови и изгубљена надања привредног напретка. На чело ресорног мнинистарства дође лажни докторант Мегатренд универзитета, или неког незнаног Универзитета у Лондону, а “просветљени” министар не зна саставити једну просту реченицу на енглеском језику!
Сада се потеже друга прича, један од пројеката за младе – који, “Projekat ima za cilj da unaprijedi kapacitete i motivaciju mladih koji žive na području opština Čelinac i Prnjavor da se aktivnije uključe u sve aktivnosti u svojim zajednicama kako bi gradili pravednije, tolerantnije i inkluzivnije okruženje za sve članove svojih zajednica”.
Некада, прије педесетак и нешто године, и сам сам припадао младим занесењацима који су живјели у увјерењу да граде “праведније, толерантније и инклузивније окружење” и … и догурах до пензије од које једва преживљавам. Разлика је само што нас тада нису усмјеравали USAID и BHRI, или докторанти економије већ комунистички “визионари”, све сами пекари, бравари, абаџије и пропали студенти; дакле, „напредни радници“ и висока интелигенција. За разлику од ових данашњих “усрећитеља” они су бар градили фабрике, запошљавали раднике, нудили бесплатно здравствено осигурање, отварали школе, итд. – државни систем је функционисао и давао је варљиву наду у “боље сутра”. И поред тога све пропаде, као кула од карата.
Ови данас довели су нас до тоталне анархије и безнађа. Нема пољопривреде, нема привреде, нема новог запошљавања. Цио државни апарат је раштимован, задужен и готово не функционише, од локалних НВО и администрације до разноразних агенција, министарстава и Владе Српске. Ови нас задужују све више, а убјеђују да живимо све боље и боље – само што то ми не знамо и не осјећамо, незахвалници једни!!!
Сада, под дане старе, питам себе: Је ли то, ово данас, оно “боље сутра” за које сам се борио колико јуче?
Bravo rekao si i sebi i nama.Sve ja to znam i o tome pisem ali dzabe niko nas ne razumije.A nije problem i sto nas ne razumiju nego problem sto te onda napadaju proglase neprijateljem buntovnikom ludakom izdajnikom i raznim drugim pogrdnim nazivima.Zato sam otisao i nemam volje za bilo kakav povratak i cak ni godisnji ne dolazim.