Juče su u JU Gimnazija Prnjavor za 93 maturanta uručene diplome o završenom srednjoškolskom obrazovanju. Direktorica škole, Ljubinka Stanić, izjavila je da je srednja ocjena ove izuzetno dobre generacije iznosi 4,31. Odličnih je 41 učenik, vrlodobrih 40, a 12 dobrih učenika.
Učeniku generacije 2016/2020. godine, Jovani Moravac, uručena je diploma za odličan uspjeh, primjerno vladanje i postignute rezultate u vannastavnim aktivnostima tokom četverogodišnjeg školovanja.
Pored Jovane Moravac, diplome Vuk Кaradžić dobile su i Anastasija Gojković i Anđela Simić za odličan uspjeh i primjerno vladanje ostvarene tokom četverogodišnjeg školovanja.
Anastaziji Šimić je dodijeljena diploma za izuzetan uspjeh iz engleskog jezika zbog osvojenog prvog mjesta na Republičkom takmičenju, te odličan uspjeh i primjerno vladanje u toku školovanja.
Odjeljenske starješine završnih odjeljenja i direktorica su učenicima poželjeli puno sreće i uspjeha u njihovom daljem školovanju i životu.
Prnjavor.info
Полемика – назив Диплома “Вук Караџић”, за вриједне, паметне и надарене ученике.
…
Вук Стефановић Караџић (1787 – 1864.) је још за живота добио признања и заслуге, за које многи нису чули јер би бајка о “реформатору” била сувише провидна; нпр.
– 1820. године кум (Јернеј Копитар) шаље га у Њемачку, гдје почиње да студира медицину!?
– 1823. године долази у Лајпциг гдје га проглашавају у звање доктора филозофских наука!? Те исте године постаје члан Ученог друштва у Гетингену!?
Имао је Вук не тако малих проблема са својим противницима, од учених људи тога доба до Цркве, али их је неписмени визионар, уз помоћ аустријске логистике поразио. Тако је у Србији, 01.03.1852. године, Министарство просвете предложило је а кнез потврдио, да се забрани уношење у земљу књига штампаним Вуковим правописом!!! Међутим, десетак година касније у Загребу га (1861.г.) промичу у почасног грађанина! Повеља је, из особитог штовања према његовом лику и дјелу, тискана ћирилицом!!! Могао бих навести још петнаестак признања које је добио неписмени „реформатор“, али међу њима куриозитет је да му је руски цар Николај, 1826. године, додјелио доживотну пензију у износу од 100 дуката, годишње!!! Имао је Вук само 43 године! Незгодни српски кнез Милош додијелиће му српску пензију, 1835. године, када је имао свега 52 године живота!!! Закључке донесите сами.
Ријеч-двије о јунацима ове приче – матурантима Гимназије, о Вуковцима и онима који то нису.
Диплома ће вам помоћи код уписа на факултет, а послије заборавите и Вука и своје професоре! Нису ни ваши професори „потковани“ неким посебним знањем. Просвјетни систем функционише тако да вам даје до 30% корисних информација, све остало су небитни елементи убачени у образовни систем ради будуће манипулације. Тако је било прије школовања моје генерације, тако је сада и тако ће бити, нажалост! Зато су готово све научне дисциплине са „шупљинама“, а поготово „друштвене“: историја, умјетност, економија, филозофија, језик, социологија… па до „природних“: физика, биологија, медицина…
Класични примјери за друштвене збивања су дешавања у Црној Гори. Одф Срба стварају нови народ – Црногорце. Тако су настали Хрвати, Бошњаци, Македонци, Румуни, Украјинци… На пољу природних наука је сада актуелни свјетски „проблем“ – Ковид-19, „опаки“ вирус. О њему не знају ни доктори медицине. Чим видите доктора с маском на улици или ван радног мјеста знајте да тај залутао у занимању. Маску носе доктори у хируршким салама, зубари…
Дакле, тек сада улазите на позорницу живота гдје вас чекају свакојака искушења. Мој вам је савјет да учите, учите и само учите, да “умрежавате” научено, одбацујете којекакве будалештине (Дарвин, Тито, Ковид-19 и сл.) и да закључке доносите на основу личне (пр)оцјене. На интернету имате мноштво података, али се треба пазити дезинформација. Међу првим књигама прочитајте “Тајне Вукове реформе”, од М.Самарџића, има у пдф-у! Посјетите сајт http://www.ivantic.info, па се мало информишите о правој историји и о “опасним” вирусима, ту је сајт http://www.ivonazivkovic.net, http://www.stanjestvari.com и др.
С поштовањем – матурант Пете генерације Гимназије (некада звана „Рада Врањешевић“, по имену „народног хероја“, а заправо пандам „реформатору“!).
O Covid-19, kao manipulaciji, iz drugog ugla; Ovdje:
https://stanjestvari.com/2020/06/18/nebojsa-katic-strategija-straha/
Сјајна дјеца, добри професори и као педагози и као људи, сјајна директорица. Будимо поштени – можемо бити поносни на прњаворску Гимназију. Имамо из те школе сјајне студенте у Бањој Луци, Новом Саду, Београду, Грацу, … . Многи су давно дипломирали. На жалост већина их није у Прњавору, Републици Српској – штета!
… (2) Јернеј Копитар словенац-католик имао је анимозитет до православља, ипак Вук је успио у азбуку да убаци три слова (Џ; Њ и Љ) није баш све било по Копитару. Јернеј Копитар односно Трубар су оставили абецеду са 27 слова са 30 гласова (DŽ; NJ; LJ). Ми смо имали велике србе – православце у Далмацији, који су дали велики допринос развоју српског писма и ћирилице (на жалост у Брозово вријеме нисмо их изучавали). О томе не бих сада. Јернеј Копитар је био власт; човјек без морала; без стида; оболио у бечким “куплерајима”, итд.. Хромоме Вуку се увлачио у брачну постељу и та Вукова жена “похотна” њемица је доста дјеце родила мртве (биолошки отац вјероватно кум Копитар). Њихова сарадња је била доста проблематична и на Вукову моралну штету а нешто му је Копитар и дотурио из царске касе.
О овој златној и доброј дјеци, немам ријечи и честитам има на признањима за њихов четверогодишњи труд. Та дјеца су се вратила са ескурзије септембра прошле године без и једног најмањег екцеса и не пада ми напамет да бих омаловажаво наше “вуковце” и Вукову награду.
На жалост што пише овај господин о Вуку – има ту истине. Јернеј Копитар (словенац) је био министар просвјете. Имао је велики утицај на Вука (екавски дијалекат). Вук је реформом писма дао велики допринос описмењавању српскога народа. Узео је за стандардни српски језик из крајева гдје се је од некада најљепше говорило (источна Херцеговина, Златиборски крај до Рашке, околина Ваљева и Ужица). Наставља се …. под (2)
Ni sve budale nisu iste…
Аутор коментара је матурант Пете генерације (из 1969.) и, хвала Богу, није Вуковац!!!
…
Вук је са својим противницима поступао дрско и крајње окрутно. Нарочито је то, на својој кожи, осјетио Милован Видаковић, према коме је био бруталан. Уништио му је књижевни рад, каријеру и живот. Иза свега је стајао Јернеј Копитар.
Био је потписник Бечког договора, заједно са Ђуром Даничићем. Њих двојицу нико није овластио да потпишу Бечки договор са Миклошићем, Мажуранићем, Кукулјевићем, Деметром, Пацелјом и Пејаковићем.
У „његовом преводу“ штампан је, 1847.године, Нови завет, те је дошао у сукоб са СПЦ. На ово га је – кажу, наговорила римска пропаганда, поткупила га је, и бесплатно му омогућила штампање књига у јерменском манастиру. Причало се да тај превод и није његов, да је он Нови завет само под својим именом издао!
Женидбом и вјенчањем са Аном Маријом Краус, Вук је постао унијат, по некима прихватио је римокатоличку вјеру. Ходао је по Европи уздуж и попријеко, годинама, уз грдне саобраћајне и друге потешкоће, али су му се дјеца рађала захваљујући куму Копитару!
Пиши као што говориш, читај како пише није његов изум већ принцип њемачког филолога Јохана Кристофа Аделунга. Неуки Вук је био припадник масона и власник је десетак признања и заслуга, за које многи – који ово читају, уопште чули нису! Имао је свог личног секретара и свог личног доктора (др Шкода). Превео је Нови завјет али му је понестао ријечи па је био приморан да прихвати „старе“, а неке је и сам измислио! Горски вијенац је, 1947.године, штампао у Трсту без знања Петра Петровића Његоша!
Дакле, Вук је невиђено зло, и зато називати паметну и вриједну дјецу његовим именом је, у најмању руку – неумјесно.
Нажалост, по њему се још увијек зову школе, улице, булевари и друге јавне установе, институције и сл.!
Српска посла, шта друго да се каже?
Можда слиједи наставак…
Да се зна – аутор ових редака је свршени ученик Гимназије, Пете генерације!
…
Све је почело 1730.године када је рускословенски језик усвојен код Срба, од стране српске интелигенције, Цркве и богатих слојева друштва, као књижевни језик. То је био аларм за власт Аустрије па је Марија Терезија покушала насилно да уведе „реда у школско питање, у областима насељеним Србима“. Издала је наредбу о укидањи ћирилице и да се у школе уведе „илирски“ језик и латиница. Због јаког отпора Срба и СПЦ цар Јосиф ће повући ту одлуку и послије тога настаје прикривена игра са Копитарем, језуитом и ватреним римокатоликом, једним од најученијих особа Беча, кога нису без разлога звали monstrum scientiarum, Hofslavist и слично. У ту мрежу упада сујетна и искомплесирана будалетина, славољубив и на новац лаком Вук, врло необразован и интелектуално ограничен који ће прекинути природну братску везу са браћом Русима и кроз „реформу“ језика припремити прелазак Срба католичке вјероисповјести у Хрвате!
Вук једноставно није знао шта се око њега дешава, у шта је увучен; уживао је у привидној слави и насилно прекинуо везу са већ постојећим писмом наше прошлости, чије значење Срби никад неће моћи схватити и сазнати, јер су сва та слова имала своју употребну сврху. Какву? Ми то не знамо јер смо прекинули везу, не говоримо тим језиком.
Вук је опустошио српске цркве и манастире и покупио све вриједне књиге, србуље и друге вриједности, уз помоћ два друга Вука – Вука Врачевића и Вука Поповића! Све је то продао диљем Европе и данас је немогуће доћи до тих оригиналних издања! За странце су та дјела били од изузетне вриједности али – наравно,не и за неуког Вука.
Нема народа у Европи који је урадио сличну реформу свог језика. Вук није знао да постоји јужни дијалект српског језика, зато њему Македонци могу да захвале што су посебан народ. Хрвати, Бошњаци и Црногорци су последица „реформе“ његове писмености. Он је отац хрватске писмености, зато га је Загреб, пред смрт (мислим 1862.), прогласио почасним грађанином и то написано на ћирилици!
Слиједи наставак…
Срби слабо или готово никако не познају своју историју, а и оно што знају је површно и погрешно…
О Вуку је ријеч, а повод је додјела надареним ученицима диплома „Вук Караџић“.
„Pored Jovane Moravac, diplome Vuk Кaradžić dobile su i Anastasija Gojković i Anđela Simić za odličan uspjeh i primjerno vladanje ostvarene tokom četverogodišnjeg školovanja“.
Овако гласи једна реченица из текста „Dodjela diploma maturantima Gimnazije“, и тако нам се откривају двије застрашујуће чињенице: (1) Да је аутор текста припадник преписивачке школе и (2) да нам је погрешан образовни систем ученика, временски најмање 200 година, од доба Доситеја, Димитрија Обрадовића, првог српског министра просвјете и првог „просветитеља“, претече Вука Караџића, „творца и реформатора“ српског језика!
Димитрије – Доситеј Обрадовић је познат по томе што је „заслужан“ по томе да нам странци напишу српску историју јер Срби за то нису квалификовани и не би били објективни!?
Вук је прича за себе али и прича о чудноватим Србима, који га 156 година послије смрти доживљавају и славе као реформатора српског језика и вриједну и надарену дјецу по њему називају Вуковцима!
Прича о Вуку је кренула као и све бајке – да га првим словима учи Јефта Савић, рођак, тако што су писали по пушчаном фишеку а мастило им је био размућени барут. Ова комбинација и гушчије перо, радозналост и урођена упорност довешће га да је са 15 година постао познат по учености, да је познавао десетине врста новца и курсну листу,а старије жене су га – замислите, љубиле у руку!!! На свадбама и славама је сједио у врх софре, одмах до попа!!!
Са 26 година већ је у Бечу гдје се упознаје с будућим кумом Копитаром, који слабо знао српски, али ни Вук није знао боље њемачки. У Бечу ће упознати Ану Марију, Ани, будућу супругу и мајку „његових“ 13-оро дјеце!
И све би ово дјеловало као бајка, да нема друге стране приче о „реформатору“ српског језика, о једном штеточини и фрустрираној будалетини који је улетио у мрежу ватиканско-бечке игре из које се блентави Срби неће извући ни до дана данашњег!
Слиједи наставак…