Pjesnik Zoran Grumić, član Književnog kluba “Talasi” iz Prnjavora, objavio je zbirku poezije “Zakašnjela mladost”.
To je zajednički proizvod više izdavačkih kuća – “Grafid” Banjaluka, “Svitak” Požega, “Talasi” Prnjavor i “Aleja breza” iz Gnionice.
Književnik Mijan Despotović iz Požege navodi u predgovoru da je ljubav “stožernik ove poezije”.
– Ona je, u neku ruku, miljenik svakog vremena, treba to otkriti i njoj pružiti srce, kao što je jednostavno srce svog jezika, baš za nju, za ljubav, otvorio Zoran Grumić. A u srcu sve drugačije izgleda, sasvim novi vidik, jedna emotivna opuštenost u kojoj je ustoličena ljubav i poezija – napisao je Despotović.
Foto: Milan Pilipović / RAS Srbija
Zoran Grumić je objavio nekoliko knjiga poezije, među kojima su zapažene “Putevi i putokazi”, “Veliki i mali”, “Aurora”, a zastupljen je i u nekoliko zajedničkih zbirki članova Književnog kluba “Talasi”.
– Svaka moja knjiga, pjesma i stih su autobiografskog karaktera, a ova knjiga je to ponajviše. Ona je posvećena mom sinu Stefanu i supruzi Biljani, lijepim anđelima na zvjezdanom nebu moje vedre duše – rekao je Grumić za Srpskainfo.
Milan Pilipović – Srpskainfo.com
Пошто сам ја мало више старији од господина Зорана Грумића и пошто сам, прошао те животне фазе, од писања пјесама до поодмакле старости ја бих збирку пјесама Закашњела младост преименовао у Закашњели пубертет, или Пубертет II! То ми некако дође на исто, али добро – коначни избор је ствар ствараоца. Поштујем и решпектујем и надам се да ће животно искуство и неко ускрсло надахнуће изаткати још понеку збирку и тиме обогатити пјеснички салдо Таласа, Прњавора и њега лично.
Пјесничка душа зна се понекад да отргне контроли и да на препозна на шаљив начин нашу тешку свакодневницу и неизвјесност садашњег али и будућег времена. Тако се аутор, у једној шаљивој пјесми – Реко Миле, поиграо са збиљом и у трећој верзији те пјесме (прва, Миладин Берић; друга,Горан Вуковић и трећа, Његова Висост) врло загонетно промишља, па каже:
“…Када све у пропаст оде,
Бог ће само да помаже,
И то само у случају –
Да му тако Миле каже…”.
Врло духовито слика тренутни однос и међузависност наше стварности и још ће испасти да дочекамо:
… Кад године прођу луде,
Знаће свака свјетска снаша,
ЕУ престоница ће да буде –
Бањалука код Лакташа”!!!
Духовито, проницљиво и – пророчки, могуће!
Господин Грумић ми је ту пјесму одштампао и дао, на мој лични захтјев, тако да вјерујем, да ће се Он сјетити о коме је ријеч. А код првог нашег сусрета лозинка за препознавање биће – Реко Миле!!!
Од Моје Маленкости желим му свако добро, здравствено и духовно, Њему и породици и пјесничком удружењу Таласи.
Реко Миле!