Na prodajnim mjestima štampe u Prnjavoru u prodaji je Novogodišnji broj lista “Naš zavičaj“.
Eksluzivno za naš list govori književnik i akademik Matija Bećković,pišemo o vukovcima i najboljim studentima prnjavorske opštine, predstavljamo ovčarsku farmu “Kusić”, Siranu u Palačkovcima, porodicu Popović, donosimo i intervju sa Željkom Simićem, predsjednikom Skupštine opštine Prnjavor.
Potražite Novogodišnji broj “Našeg zavičaja”, jer ćete biti kompletnije informisani o svim aktuelnostima iz naše opštine.
Naš zavičaj
Господе Боже, Милостиви и Свемогући,
Помилуј грешне, наивне и неуке Србе,
Јер им је џаба причати, указивати им –
Они гуслају по своме неком особеном резону,
мимо Воље Твоје и Милости Твоје…
Уредништво “Нашег завичаја” обнавља тек “пређену лекцију” на овом истом порталу, о “Три најбоља студента…”, само јој је у “Завичају” промјенило наслов у “Знање је њихово благо”, једном од својих прилога!
ОВДЈЕ:
https://www.prnjavor.info/prnjavor-tri-najbolja-studenta-nagradena-sa-po-5-000-km/?
Наравно, уредништво “Нашег завичаја” рачуна са нашим заборавом, те афирмише оно што се правдати не да – да су награде од 5.000 КМ, заслужене и да су отишле у праве руке! Како да не. Јер у том једном потезу општинских моћника, само једном од награђених, отишла је читава годишња просјечна плата радника у “реалном сектору”, или једногодишња “мало виша” пензија неког од сапатника Раде Ракуља. Подноси општински буџет и веће издатке, а поготово што му је на челу експерт за економске науке, докторант.
А онда, Боже Милостиви и Свемогући, везано за горњу тему, уредништво пише и о “Вуковцима” и понављају већ сто и педесет пети пут, од Вуковог упокојења, уходану и напамет научену мантру о – Вуку као неупитном реформатору српског језика и књижевности! Вук је, да подсјетим, са 15 година постао познат по својој “раскошној учености”, знао је десетине врта новца и курсне листе, знао је да прочита свако писмо, женама је казивао када је који празник – те су га ове љубиле у руку, а на свадбама и славама је сједио до самог попа, уврх софре!!!
За Вузка су се отимали Швабе, Французи, Енглези и други велики и значајни народи да њима, баш њима, реформише основе писмености,језика и књижевности, али он је остао доследан свом патриотском осјећају, те је усрећио само свој српски род! Тако Нијемци умјесто савршенства писма наставише по старом, па умјесто да једноставно напишу нпр. слово “ч”, с једним графичким знаком, они се (зло)пате па га пишу са четири! О јадним Енглезима боље да им не пристајемо на њихову тешку муку: умјесто да једноставно напишу слово “у”, онако по Вуковски да их читав свијет разумије, они се муче и пишу “оо”, два “о”, што ме подсјећа на онај знак на пољским нужницима, тамо њима било!
Ето, зато – баш зато нашу надарену дјецу треба звати “Вуковцима”, у славу готово неписменог реформатора, а тек да је писмен био, имали бисмо писмо које би читав свијет разумио као да је његов рођени матерњи…
Или што рече Бојан Љубеновић, наш афористичар (Вечерње новости; 23.06.2014.г.): “И глупост је интелектуална својина”!
Bravo za komentar.Dobro je bice gore.