Predstavljamo Lanu Zec, svestranu djevojčicu iz Štrbaca koja trenira odbojku, bavi se folklorom i glumom, a u svojoj školi proglašena je i za učenicu koja je pročitala najviše knjiga. Ona je svoja, posebna i izlazi van okvira koje joj društvo nameće.
Razvijanje ljubavi prema čitanju je proces sa kojim treba početi još u najranijem djetinjstvu, a potom ga svakodnevno njegovati i razvijati. Ovaj proces nastavlja se i sa polaskom u školu i već na samom početku školovanja dijete će imati pozitivan stav prema knjizi.
Lana Zec pohađa Osnovnu školu ’’Branko Ćopić’’, Područno odjeljenje u Štrpcima, završila je osmi razred kao odličan đak. Lana i na raspustu ne ispušta knjigu iz ruke, ona joj je vjerni pratilac i drug. U svojoj školi proglašena je za najnačitaniju učenicu, prvak je iz recitovanja za svoj uzrast u opštini i regiji, a na Republičkom takmičenju u recitovanju poezije osvojila je treće mjesto.
Sa Lanom smo posjetili Narodnu biblioteku u Prnjavoru, jer Lana je tu na domaćem terenu, među knjigama i ljubiteljima pisane riječi. Kaže da od ranog djetinjstva voli da čita, a za to su posebno zaslužni njeni roditelji, majka Aleksandra i otac Igor.
-Roditelji su insistirali da se sve lektire čitaju. Nakon pročitane knjige, sa njima sam razgovarala o pročitanom djelu, a i dan- danas je tako. Više na repertoaru nisu samo knjige sa spiska za lektiru, kaže Lana i dodaje da se ljubav prema čitanju nosi iz kuće i nadograđuje u školi.
Lana je svjesna da većina njene generacije, nažalost, ne čita dovoljno.
-Mislim da je najveći problem što djeca ne shvataju ništa ozbiljno, a društvene mreže kao da nas još više podjetinje. Primijetila sam i u školi da na čitanju jedino insistiraju nastavnici srpskog jezika i književnosti i bibliotekari. Problem je kada se stvori odnos da je knjiga nešto formalno, nešto što moraš pročitati za ocjenu. Mnogi zaboravljaju da se vidici otvaraju sa svakom novom pročitanom knjigom. Problem je i kada se nameću žanrovi, a lektire, često, nisu prilagođenje interesovanju moje generacije, ističe Lana.
Ne voli da pravi podjelu među piscima na omiljene i manje omiljene, voli sve žanrove, ali, ipak, pjesnik koji se izdvaja je Laza Kostić.
– Iako možda nije primjeren za moj uzrast, pronašla sam neku poveznicu sa njegovim pjesmama. Omiljena mi je ’’Santa Maria della Salute’’. To je pjesma kojoj se uvijek vraćam, sa osmijehom kaže Lana i naglašava da je ta pjesma bila njen prvi izbor za takmičenje u recitovanju.
-Zbog ograničenog trajanja recitacije nisam mogla izvesti pjesmu koju sam već znala i voljela, ali mi je nastavnica Branka Šćepović pomogla da pronađem pjesmu koja odgovara uslovima takmičenja, ali i mom uzrastu. Izabrale smo pjesmu Žaka Prevera ’’Da se načini portret jedne ptice’’ koja je pisana u slobodnom stihu i zahtjeva dosta vježbe i razumijevanja. Nema rime, takta i energije, ali se meni jako dopala na prvo čitanje. Nastavnica Branka je bila oduševljena mojim izvođenjem i mislim da je ona znala i prije mene da možda i imamo pobjedničku kombinaciju. I bila je u pravu. Uživala sam u izvođenju te pjesme, u vježbanju dikcije, akcentovanja, tona i prvi put na nekom takmičenju nisam imala tremu, ističe Lana.
Njeno izvođenje je sve više napredovalo, a pobjedom na regionalnom takmičenju plasirala se na republičko, gdje je svojoj školi i opštini donijela treće mjesto.
– Volim reći da smo nastavnica Branka i ja osvojile treće mjesto, jer to je zaista bio timski rad, i ja sam neizmjerno zahvalna na njenom strpljenju i svemu što je učinila za mene, kaže Lana.
Učešćem na takmičenju iz recitacije Lana je shvatila da u sebi ima ljubav i afinitete prema glumi, tako da je od februara član Dramske scene Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva ’’Prosvjeta’’.
Nedavno je na ’’daskama koje život znače’’ imala i vatreno krštenje glumeći u predstavi ’’Prvi dejt’’ u režiji Brankice Radonjić.
Predstava “Prvi dejt” nosi poseban značaj i kao jubilarna, 50.premijera, a nastala je u okviru projekta “Pubertet u meni, ja u pubertetu”.
Lana kaže da su utisci nakon premijere pomiješani, ali pozitivni.
– Publika je bila oduševljena, dobila sam i divne poklone, ali sam ja, ipak, posvećivala pažnju i greškama. To su greške koje publika i ne primijeti, ali mi glumci znamo. Ne kaže se bez razloga da se na greškama uči, a ova predstava i uspješna premijera su dokaz da se rad isplati, posebno timski, objašnjava Lana.
Lana se nada da će u vremenu pred sobom otkrivati nove pisce, čitati razna djela. Čitanjem se gradi ličnost i postaje osoba koja se ne plaši izdvajati od mase. Kroz čitanje razvija se kritičko mišljenje, širi vokabular. Njen moto je biti poseban, drugačiji, i ne zaboraviti biti svoj. Poručuje mladima da rade ono što vole čak i ako nisu po mjeri društva. Jer po mjeri društva si sada, sutra možda, nećeš biti.
Foto i tekst: Jovana Tošić
О Лани Зец је већ објављен прилог на овом порталу, од 25.5.2021.године. Тема прилога, овог пута, је мало проширена у смислу „успјеха на неколико фронтова“ али се суштински понавља само проширени наратив и млађана јунакиња описује као „чудо од дјетета“, што помало прераста у мит о јојем ће се тек причати наредних година.
Има она народна – Џаба журите ако сте на погрешном путу. Волио бих да гријешим а, поготово, да млађана Лана није на погрешном путу. Али извлачити закључке да се ради о изузетно надареној ученици, само зато што је склона читању, је помало неозбиљно.
Описано је једна страна медаље.
Друга страна је, за мој појам, поразна. Ту другу страну видим у просвјетном систему, испразности и бесмислености њеног програма којим још увијек трују младе генерације од основног образовања до високих школа. Јер дати једном младом ученику који нема изграђена мјерила вриједности, да рецитује Жака Превера, у њеним годинама, за мене је сулудо и без имало осјаћаја националне свијести, поштовања за србску историју, културну баштину, обичаје.
Жан Превер. Шта Срби имају са Жан Превером и још да га гурају у (под)свијест дјечијих главица? За Жака Превера није чуло више од 99 одсто садашњих просвјетних радника! На другој страни има толико србских великана, озбиљнијих и садржајнијих, чије поруке далеко превазилазе садржај и поруку “Да се начини портрет једне птице”. Ево неких, из плејаде моје младости: Алекса Шантић (Остајте овдје), Иван Горан Ковачић (Јама), Мирослав Антић (Плави чуперак), Скендер Куленовић (Стојанка мајка Кнежопољка), па редом Змај Јова Јовановић, Добрица Ерић, Десанка Максимовић, Мира Алечковић… а они се ухватили за безличног Жака Превера!
Један из плејаде славних је и онај који носи име “поносна” школа – Бранко Ћопић, познати дјечији писац романа, приповједака и пјесама коме Превер није ни до кољена!
Поставља се питање сврхе и циља усмјеравања једне младе особе и наметања неких упитних спознајних вриједности. Прва на списку је наставница срб(п)ског језика, а онда слиједи директор школе… Шта каже „струка“: психологије, социологије. Јер та иста наставница српског језика још увијек учи генерације ученика како је неписмени Вук Караџић „отац“ српске писмености, реформатор језика – личност вриједна поштовања и захвалности за оно што је учинио, што је потпуно погрешно и бесмислено! Чак се ради о једном штеточини, незналици и покварењаку, фрустрираној особи, који је у „црно“ завио српски род са несагледивим последицама.
Препоручујем да Лана прочита „Тајне Вукове реформе“ од Милослава Самарџића (на интернету у пдф издању!), анализу „реформе“ србског језика из другог угла посматрања!
Е мој, Бранчило, туго моје младости – шта нам раде!? Немој да се изненадиш ако те ускоро преименују у некаквог бандоглавог Арапина, као што су то урадили са ОШ “Свети Сава”, у Новом Пазару, која је промјењена у назив Халифа бин Зајед ел Нахјан”; ОВДЈЕ: https://srbin.info/drustvo/skandal-u-novom-pazaru-menjaju-naziv-skole-sveti-sava-u-halifa-bin-zajed-el-nahjan/?lang=lat
Лани Зец желим свако добро у животу, да што дуже остане дијете – здраво, срећно и безбрижно,као и већина њених другара и да овај коментар сачува за “старе дане” и дручгија размишљања која ће с годинама неизбјежно доћи…
Nažalost, dok je takvih koji i u dječijem uspjehu u nauci i umjetnosti nalaze prostor za pametovanje, nema nama boljeg sutra! A da se mi okrenemo temama ko je koga ubio, silovao itd. Poezija i umjetnost, na sreću, ne znaju za granice, imena i podjele! Čitajte i veličajte dobre stvari, jer ih je malo! A po pitanju toga da je Lana čudovište koje nema djetinjstvo, naprotiv,obožavaju je drugari i nastavnici, putuje, trenira, igra se, samo nije debil koji 24/7 igra igrice. Pozdrav.
Sudeci po tome kako zustro branite djevojcicu, moze se zakljuciti da je licno poznajete i da ste u prijateljskim ili rodbinskim vezama. To cesto znaci da neko nije objektivan.
Sklona sam tome da se slozim sa gospodinovim komentarom.
Iz teksta se moze zakljuciti da je djevojcica “starmala”. Neko ko zeli uprijeko da odraste.
Gdje je djetinjstvo?
Zar ponasanje te djevojcice nije druga krajnost? Ona nije “debil koji igra igrice” (kako ste vi napisali), ali je druga krajnost, nimalo simpaticna.
Uspijeh koji spominjete da se ne praste…. sta ima da se oprosti? To sto je djevojcica odradila svoje skolske obaveze? Svjesni ste da nije jedina koja cita i recituje?
Zar sve mora da se medijski eksponira?
Ovaj clanak je u meni izazvao zabrinutost i tugu.
Zabrinutost jer je medijsko eksponiranje postalo obavezno za samopotvrdjivanje novih generacija, pa i stvari koje bi trebalo da su klasicna svakodnevica kao citanje. Tugu jer je djevojcica uprijeko odrasla i vec u tim godinama misli da je iznad drugih.
A mozda je samo problem u novinarki koja je sastavila tekst pa ostaje ovakav utisak.
Vrijeme ce pokazati.
@ Sanja
Мој наклон, Сања. Тако се размишља својом главом по оној “ни по бабу ни по стричевима”. Слажем се и потписујем сваку твоју реченицу. Већ сам једном похвалио твој коментар под шифром ШаринчанИН.
Овдје је “случај” поприлично сложен. Наставница српског језика уз подршку директора школе и помоћ “новинарке” покушали су да нешто већу склоност за читањем дигну у висине дијете које још није завршило ни Основну школу. Изгубили су реалну мјеру и “тло под ногама” и младој Лани нанијели више штете него користи. Али, и то је живот, шта да се ради? Мој поздрав.
@ Branka
Ти си описала оно чега сам се ја управо бојао! Разумијем да дјевојчица има мало израженију склоност ка читању, али се бојим да радите погрешно – уздижете једну склоност на ниво мита које у пракси може али и не мора ништа да значи. Волио бих да ми се објасни у чему је “дјечији успјех” описан у тексту а поготово да га дижете на ниво умјетности и науке. Замислите?! И управо је ту замка. Дијете себе већ види као “посебно”, издвојено од свих других просјечних другара. Да је то тачно ево њених ријечи, према писању “новинара”:
“Publika je bila oduševljena, dobila sam i divne poklone, ali sam ja, ipak, posvećivala pažnju i greškama. To su greške koje publika i ne primijeti, ali mi glumci znamo…”
Дакле, она себе види већ као глумца/глумицу и да уочава грешке у наступу које публика није квалификована да запази!
Има још један моменат који пролази незапажено а битан је, много је битан. У самом наслову бајке млађана Лана није само научењак и умјетница већ и има и раскошно филозофско размишљање – Читање је пут ка слободи духа!? Шта дијете које није завршило Основну школу зна о “слободи духа”? Ако зна онда то мијења мој став изражен у оба коментара и клањам се младој Лани до земљице црне…
А што се тиче Жака Превера, наставнице српског језика и Вука Караџића тврдим да су ефемерне личности и да нису вриједне коментара.
Pisem samo pod nickom Sanja, koji u poslednje vrijeme botovi na ovom portalu zloupotrebljavaju za politicka prepucavanja, ali ne marim.
Clanak o ovoj djevojcici pokazuje koliko je sistem obrazovanja srozan na niske grane. Nazalost.
E Branka Branka.Zivot pise romane nije nista lose napisao o maloj Lani.Covjek je iznio svoje misljenje i pogodio u srz naseg sistema i obrazovnog i uopste probleme naseg drustva koje se vuce u zadnjih sto i vise godina.Covjek je dovoljno obrazovan i pored toga veoma velikog zivotnog iskustva i ne prihvata mnoge stvari koje nam se namecu.Dok kod mnogih lako prolazi laz kod Sarincanina odnosno Zivot pise Romane i Istinu treba da se najmanje tri puta provjeri.Zato uvijek uz Zivot pise Romane odnosno Dobro je bice gore.Jedan od nasih ljudi je priznat u citavom svijetu kod nas bi cuvao ovce i proglasili ga ludim nadam se da znas na koga mislim.
Vi ste dokaz da je “Mrtvo more” svevremena prip. Uostalom, uspjeh se ne prašta.