Дана 7. фебруара 1942. године догодио се покољ Срба у селима око Бања Луке, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац гдје је према до данас непотпуним списковима побијено углавном хладним оружјем преко 2.300 Срба, већином стараца, жена и дјеце, јер су војно способни мушкарци углавном били у заробљеништву.
У овом покољу страдало је 551 српско дијете старости од колијевке до 14 година. Починиоце овог покоља предводио је капетан Јосип Мишлов у пратњи петрићевачког жупника, фратра Мирослава Филиповића. Извршиоци су били усташе из Загреба и Бање Луке, потпомогнути дијелом домаћег хрватског становништва.
Побијени су углавном сви Срби који су се тог јутра затекли код својих кућа. Тих фебруарских дана, хрватске усташе су извршиле покоље и у селима Пискавици и Ивањској гдје су 5. и 12. фебруара 1942. године убили 520 Срба. За разлику од покоља у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама, усташе нису Србе у Пискавици и Ивањској клале камама нити убијале сјекирама, крамповима и другим справама, већ су их убијали искључиво ватреним оружјем.
Готово у исто вријеме док се дешавао покољ Срба у селима Дракулић, Шарговац и Мотике, у селу Штрпци код Прњавора хрватске усташе су на најсвирепији начин извршили тежак злочин углавном над женама и дјецом. Жртве су биле старости од 3 мјесеца до 70 година.
Акција хрватске војске је трајала неколико часова, а започела је у рано јутро 7. фебруара 1942, по великој хладноћи, када је група од стотину усташа стигла из Прњавора у центар села познат као Глоговац (тада преименован у Schutzberg), који је био настањен њемачким становништвом – фолксдојчерима. Важно је напоменути да су штрбачки Фолксдојчери одмах по окупацији Краљевине Југославије организовани у војне формације и наоружани, а самим тим започиње и терор над комшијама Србима, са којима су до окупације сложно и у добрим односима живјели.
Из Глоговца су око 9 часова усташе кренуле у правцу Ганинаца и Мусиног Цера. Сеоска стража која је држала извидницу на Кесеровом брду имала је задатак да прати цесту према Глоговцу и у случају какве опасности узбуни село. Тога дана, због великог снијега који је тих дана нападао изнад кољена, сеоска стража није успјела да узбуни село сем неколико оближњих кућа који су се разбјежали у правцу Укрине. Усташе су на брежуљку на Мусином Церу поставили тешки митраљез и заузели положај према Мусама и Ружевцима. Подијељени у неколико група, усташе су кренуле у три правца. Једна група је кренула према Игњатићима, друга у правцу Бијелића и Мусића, а трећа према Ганинцима. На путу према Ганинцима, успут хватају тројицу Срба: Томић Бору, Жунић Милана[1] и Илишковић Гавру, те их дотјерују пред кућу Станоја Чавића.
Доласком пред кућу Станоја Чавића, усташе хватају Станоја и његову снаху Пеју, а седморо мале дјеце у свој тој пометњи заборављају бачене у снијегу, да би се ова дјеца по одмицању усташа сакрила у сламу иза куће. Дјецу је сакрила Владанова и Пејина ћерка Босиљка која је тада имала четрнаест година. Ових петоро Срба усташе тјерају према кућама Илишковића и Дујаковића, а успут хватају још и Марка Чавића те га придружују заробљенима.
Усташе тада раздвајају мушкарце од жена и дјеце, те их тјерају према кућама Станка и Гавре Илишковића и кући Симеуна Дујаковића, кога је друга група усташа већ била ухватила. Мушкарце тада спроводе у правцу Хабијанаца у поток „Глоговац“, гдје су их након страшног мучења поклали. Све жртве су имале и повреде тупим предметима. Станоју Чавићу (70) су усташе чупали бркове, да би га потом девет пута измасакрирали камом по цијелом тијелу, а имао је и повреде тупим предметима. Марко Чавић (59) је избоден бајонетом на једанаест мјеста по читавом тијелу, док су Милан Жунић (29), Боро Томић (19) и Гавро Илишковић (60) премлаћени и потом заклани. Након иживљавања над жртвама, усташама ни то није било довољно, па су их накнадно изрешетали мецима из пушака.
Друга група усташа је живог распорила Симеуна Дујаковића јер није хтио да иде са осталим мушкарцима према потоку.
Према свједочењима преживјеле Пеје, док је на улазним вратима куће Симеуна Дујаковића један усташа клао Савку Гашић, друге усташе су са упереним пушкама у жене викали: „Лијежи да кољемо!“
Док су неке жене клали, друге су силовали а дјеца су вриштала од ужаса. Један усташа је наредио Видосави Илишковић да легне да је закоље. Видосава је била трудна и у наручју је држала двогодишњу ћерку Наду, а за сукњу јој се држала четворогодишња ћерка Марица. Како Видосава није хтјела да легне од страха и ужаса, усташа је пуцао у њу из пушке и убио и Видосаву и њено двогодишње дијете у наручју. Једно мало дијете је усташа убио пошто му је пуцао у уста.
Тада је наступио општи јаук а усташе у бијесу почињу насумице да пуцају по женама и дјеци.
Овај покољ Пеја је чудом преживјела, а по одласку усташа се извукла испод лешева и побјегла својој кући. У тој кући је убијено седморо жена и дјеце. У Видосавиној и Станковој кући је лежала њена мајка Ђурђија Каиновић, старица која је годинама била непокретна. Поред ње је био и њен шестогодишњи унук Здравко. Усташе су заклали и Ђурђију и њеног унука на постељи. То је било и треће страдало дијете Видосаве и Станка Илишковића. У њиховој кући је убијена и још једна жена из Ганинаца.
Када се након одласка усташа из села народ вратио својим кућама и окупио на мјесту злочина, у једној кући је била затворена и свиња која је већ била почела да једе лешеве.
У кући Гавре Илишковића су усташе заклале четворо дјеце и четири жене који су измрцварени и избодени бајонетима по цијелом тијелу, а потом су изрешетани мецима из пушака. У Гавриној кући су остали скривени у другој просторији и такође чудом преживјели: Вида Илишковић са сином Милорадом (1940) и Чедомир Гашић (1938).
Усташе након овог покоља и пљачке села, са опљачканом српском имовином из Штрбаца одлазе у Прњавор, одводећи и коње, волове, свиње, одвозе запреге пуне пшенице, суво месо, ракију и много других ствари. Усташе ову опљачкану робу продају по Прњавору по повољним цијенама и многи је купују.
Опљачкану стоку из Штрбаца усташе затварају у цркву Светог Ђорђа и тиме започиње скрнављење храма. Према свједочењима и записима, у храму пијане усташе организују и „православну литургију“, тако што су увели једног црног вола у олтар испред чијих очију је један усташа држао Свето Писмо а са лијеве и десне стране су стајала двојица усташа држећи у рукама упаљене свијеће. Један усташа је покушао да поскида иконе са иконостаса у храму Светог Ђорђа. Када је бајонетом покушавао да скине централну икону Тајне вечере Божанска сила га је неколико пута одбацила од иконостаса и он би падао на леђа. Након неколико покушаја је одустао од своје намјере и престрашен побјегао из храма.
Истог дана након одласка усташа из Штрбаца, из Глоговца долазе Нијемци и обилазећи мјеста злочина, праве записнике и фотографишу жртве. Нијемци су тада наредили стновништву да се сви мртви сахране без православних обреда, и то у једну заједничку гробницу на гробљу у Ганинцима. Гробница дуго времена није била адекватно обиљежена, а онда је подигнут камени споменик са списком жртава.
Тог 7. фебруара 1942. године у Штрпцима су страдали:
- Чавић Станоје, 70
- Илишковић Гавро, 60
- Чавић Марко, 59
- Дујаковић Симеун, 55
- Жунић Милан, 29, родом из Кремне
- Томић Боро, 19
- Каиновић Ђурђија, 60
- Дујаковић Јока, 55
- Дујаковић Ђука, 33
- Дујаковић Стана, 21
- Дујаковић Босиљка, 18
- Илишковић Миља, 59
- Илишковић Видосава, 28
- Гашић Савка, 21
- Малетић Милева, 21
- Дујаковић Гроздана, 7
- Илишковић Здравко, 6
- Илишковић Марица, 4
- Илишковић Нада, 2
- Гашић Марица, 1
- Дујаковић Вида, 11 мјесеци
- Дујаковић Угљеша, 3 мјесеца
- Дујаковић Љубица, 3 мјесеца
- Видосавина нерођена беба
Бојан Милијашевић
Удружење “Јастребарско 1942”
Удружење дјеце логораша, њихових потомака и поштовалаца
Samo djelić istine, kako je to radio bravar:
https://www.youtube.com/watch?v=HA9HpylWy4Y&t=35s
ili
https://www.youtube.com/watch?v=ePTYGkpjP78&t=27s
Bravarevi “oslobodioci” treba da vrate sva novčana primanja – penzije, jer su ih ostvarili na osnovu izmišljenih dogadjaja i lažnih svjedoka; kao što su to kojekakvi segići, bogičevići, daničići, čerekovići, i dr.
Prnjavor treba da mijenja ulice komunističkih zlikovaca:v.nježića, ž. preradovića, n.pivaševića, s. kovačevića, r. vranješević, dr m. stojanovića, i dr…
Braća Vasilić (Ljubo i Novak) i Andrija Moravac bili su veće patriote od svih komunističkih i skojevskih zlotvora, seoskih jajara i fukara.
Na zasijedanju AVNOJ-a u Jajcu 29.11.1943. god nije bilo delegata iz Srbije i Makedonije. Srbiju je predstavljao Hrvat dr. Ivan Ribar a makedonce niko (oni još nisu znali kome će pripasti Bugarskoj ili Srbiji. Na osnovu odluka sa četvrtog kongrsa KPJ u Drezdenu, donesena je odluka da se Kraqevina Jugoslavija (po njihovom tamnica naroda) razbije na nacionalne države. Kardelj je većinu rata proveo legalno u Zagrebu kao izaslanik Josipa Broza, kao i Vladimir Velebit. Šteta je što Nikola Kavaja nije uspio da upuca najvećeg zlikovca srpskoga naroda poslije 1945. godine.
Ja mislim da su ovi Vasi komentari jedna obicna bljuvotina . Sve sto Vi ovde pisete niste mogli sami znati , dozivjeti i spoznati nego ste procitali u ko zna kakvim knjigama i od ko zna kakvih autora. Vi u neku ruku cak ovdje sirite i neistine jer za to nemate nikakvih dokaza niti vam ko moze proturijeciti.
Vi se hvatate da tumacite sta je bilo pre 80 godina!!!!!
Sto se malo neuhvatite danasnjih aktuelnih tema gdje postoje jos zivi ljudi koji mogu potvrditi ili osporiti kako je tacno bilo.
Tu stalno mekece ovaj Sarincanin kako je bilo u 2. svjetskom ratu a zasto nepise kako je bilo u ovom zadnjem koji je dozivio?????
Gdje je bio, sta je radio , za koga i s kim ratovao.
Jel neki dan covek ovdje u komentarima javno napisao da je bio na Vozuci i morao kupovati municiju i bombe sam !!!!!!!!!!
Postavili su ljudi tamo jos neugodnih pitanja ali se niko nije usudio da pita ili pise dalje!
Trebaju unuci od ovakvog kao sto je Sarincan da za 50-80 god ispredaju legende kako nas je « Bravar » unistio i u ovom zadnjem ratu.
Stalno pokrecete mrtve ljude a nemate petlju da se suocite sa danasnjim problemom koji su maltene indenticni kao i posle 2. svetskog rata.
@Lazni istoricari
Лаж је да на Возући нисмо имали муницију. Наша бригада је увијек била добро попуњена материјално техничким средствима, па тако и тада.
У том нападу непријатељ је био надмоћнији. Нажалост наши губици су били велики првенствено због пруженог отпора и због свирепости непријатеља према борцима који су заробљени.
@ Lazni istoricari
Шта те мучи, Цакани? Који ти је ђаво?!
Твоја питања, констатације, дилеме и закључци нису ни на нивоу дјетета Основне школе.
Друго, сам себи противрјечиш јер су неки моји закључци базирани на причама живих припадника Прњаворске партизанске чете, који су емитовани на ТВК3, у серијалу “Пут нас довео…”. Тако, један од њих (НБ) описује пут партизанских бандита од Љубића до Јајца, гдје су добили лично наоружање и остале потребштине. Ето, нисмо знали да је партизанско Централно складиште оружја и оруђа било у Јајцу!!! Ту је једини проблем био тај што се Прњаворска општина, Љубић, Јајце и терен до Јајца (и даље) налазио под контролом НДХ, усташа! У једном другом казивању, неког Ковачевића, мјештанина код чијег боравишта је формирана Партизанска чета, каже “како су туда пролазиле неке војске… не зна које и чије” али се он, чудним случајем нашао у оној “ослободилачкој” па је завршио у Београду, гдје је догурао до високог чина, добио стан и друго, све као активни учесник НОБ, на страни партизана! ОВДЈЕ:
https://www.youtube.com/watch?v=kwQjtKny4Xk
Недостаје казивање једног мог земљака, који је још увијек жив и здрав, једино што је остао без вида у борбама са “непријатељем”, у селу Шаринци, одмах на почетку рата! Тај, да си ти жив и здрав, ужива велику пензију већ 75 година а да пушке опалио није!!!
Зато се ја залажем и тражим, црно на бијело, описан ратни пут Прњаворске партизанске чете са бројем припадника, поименичним именом и презименом и да нам објасне шта ће они у Љубићу и зашто су убијали српске домаћине села Чечаве, Вијачана, Шаринаца, Вршана, Бранешаца… умјесто да су, обзиром на бројност, ослободили Прњавор и спријечили усташке злочине у Радловцу, Кремни, Штрпцима, Чорлама, Д.Гаљиповцима, Срповцима, Парамијама…
Ево пар догађаја који описују комунисте послије “ослобођења”, а ради се о злој судбини два српска пароха, од који је један дао народног хероја, Живојина Прерадовића. Прота Јован Прерадовић, рођен у Доњим Вијачанима, отац “народног хероја”, имао је грдне муке јер су га малтретирали “напредни” вијачански скојевци и приморали га да напусти село!!! Иста таква банда малтретирала је проту штрбачког, Мирка Обрадовића (старије генерације се сјећају изузетног господина) и онемогућила га да долази у Штрпце на службу!
И да читаоци портала знају – комунисти су убили више српских свјештеника него усташе!
Evo ti jedan citat iz tvog komentara na koji ja samo mogu reci SRAM TE BILO. Svuda u svijetu slijep covjek ima i treba da ima penziju:
citat ;
Недостаје казивање једног мог земљака, који је још увијек жив и здрав, једино што је остао без вида у борбама са “непријатељем”, у селу Шаринци, одмах на почетку рата! Тај, да си ти жив и здрав, ужива велику пензију већ 75 година а да пушке опалио није!!!
Kraj citata:
Ovde svaki dan citamo kako su neki borci zaboravljeni a da su neki drugi penzionisani a da nisu nigdje bili.
ALI TI TO NESMES OVDE NAPISATI ILI ISTRAZIVATI .
Ti se pozivas na svjedocenje covjeka koji ima 90 godina i koji je bio dijete u tom ratu. Mislis da je neko njega pustao u borbu ili njemu polagao racun ko sta radi.
NEGO SE TI DOHVATI SADASNJICE I BLISKE PROSLOSTI PA NAM TI KAO ISTORICAR PRICAJ GDJE SI TI I PROTIV KOGA RATOVAO a pusti te stare ljude da zive u miru.
Ajd da te vidim kako si kurazan ?
Svaka cast SARINCANIN…
@ Ja
Захваљујем се на комплименту. Можда ми нећеш вјеровати али ја сам хтио да то упутим теби, и да наставим даље као некакву допуну. Твој коментар је знак да мислиш својом главом. Јер све је више оних који у НОП, КПЈ и Бравара све мање вјерују.
Највећа заслуга КПЈ и “ослободиоца” била је у томе да заваде један те исти народ – Србе! Али не Србе католике и Србе православце, или Србе мухамеданце и Србе православце већ Србе православце са условно речено Србима православцима. Зашто “условно речено”, јер су то они Срби који нису промјенили вјеру али су нагињали атеизму или, како је рекао горостасни Бранкела Ћопић из уста Николетине Бурсаћа: “Мајко, од данас Бог не постоји! Рекао комесар”!
Елем, Срби у Прњавору и околним селима још су добро и прошли, како их нико није имао да брани. Четници без логистичке подршке и тиме слабе организације, окупирани војном силом Нијемаца и Италијана, нису имали “ширину дјеловања” а, од почетка 1942.године, имали су најљућег противника у партизанском покрету са КПЈ на челу. Треба знати да су сви тзв. шпански борци, сви чланови КПЈ, били врбовани од стране Абвера. Они су, 1939.године, “обраађени” у Француској и у Југославију су дошли са њемачким пропусницама! Након доласка распоређени су по читавој Југославији са задатком да “организују устанак” и да ратну ситуацију држе под контролом. На простору БиХ био је Светозар Вукмановић Темпо, који се као и партизани, без проблема кретао по НДХ, под контролом окупатора, односно
усташа.
Други интересантан детаљ – Бравар, четвероструки агент, долази у Београд и то влаком пуним усташких и њемачких агената и одсједа у близини њемачке команде! Срби, већ послије дебакла Ужичке републике, сумњају у Бравара, протјерују га и он, из почетка “хвата залет” са простора БиХ, на територији под контролом усташа с којима има сарадњу преко хрватских кадрова Комунистичке партије. У уџбеницима историје то се приказује као “слободна територија”! То чланови СУБНОР-а, и њихове присталице, ни дан-данас не могу да укапирају.
Са нашег терена, већ почетком 1942.године, гину тзв. народни хероји Новак Пивашевић, Живојин Прерадовић, Данко Митров, др Младен Стојановић, сви у борби са четницима. За Риплија је податак (за рубрику Вјеровали или не) да је др Младен проглашен народним херојем већ септембра 1942.године, три године прије завршетка рата!
Ова тема – страдање Срба у XX вијеку, може се посматрати из више углова, а поготово је то тешко “обрадити” у једном коментару.
Када се све узме и сабере Срби су неупоредиво најгоре прошли, све због изрода оличених у саставу КПЈ. Сви чланови КПЈ радили су за интерес народа коме припадају, једино су србски кадрови били изузетак. Када су мање или више “прогледали” било је касно. Ваљда нам је такав усуд, нажалост.
Одлични коментари и господина Шаринчанина и господина под шифром Ја.
Комунизам је највеће зло које је могло задесити Српски народ, и сва срећа што је та идеологија отишла у пропаст, јер је била на путу да у потпуности уништи Српски идентитет.
Овим невиним жртвама нека је вјечни помен, а на нама живима је да сјећање на њих никада не изблиједи. У свим селима наше опшине много је оваквих страдалника од фашистичких и комунистичких банди, зато свака част аутору текста на доприносу да се то не заборави.
@ШаринчанИН Pa i ti lupaš, kakvi Srbi katolici, Srbi muhamedanci…. Tako se u vremenu tvoga Tite a i prije za vrijeme Kraljevine YU pisalo ali a u suštini nije postojalo , djeluješ kao da si i sam komunista jer se boriš za novo lažno bratstvo i jedinstvo svjesno ili nesvjesno to ne znam niti me zanima, a kao ovdje si protiv toga! Ako slaviš slavu , pišeš ćirilicu itd to ne znači da si neki Srbin niti znači da si vjernik! Što se tiče tih davnih sukoba i dan danas ti je isto ali još gore to je danas u nekom miru . Ako imaš pamet,a prije svega “božiji dar” a ne treba ga puno imati možeš da primijetiš da je uloga Komunista nametnuta današnjem SDSu i PDPu 2013 godine od raznih ambasada itd i oni su je prihvatili da ostanu u Vlasti i to se jasno vidi ali je širokim narodnim masetinama to vrlo teško primijetiti jer eto to nisu rekli na bntv pa ako to nije tu rečeno onda ne postoji! Mi Srbi kažemo voz a ne vlak!
@ Žarko
O dobro jutro, junače, ko tebe probudi u nevrijeme i tako rano!
Najbolje je da ti nastaviš tamo gde si stao – u krevetu, na mekom dušeku…
Tema je, mili moj brajko, stradanje Srba u Štrpcima 7. februara 1942. godine i zašto ne pomogoše partizani, kako tada tako ni kasnije, već su 24. marta 1950. uprezali Mirka Obradovića, svještenika, u jaram s volom da ore!!!
@Saradnja ustaša i partizana I ja vidim koja je tema a vidim da Žarko odgovara nešto Šarinčaninu, ti si se javio jer te je pogodilo to što je za današnji SDS i PDP uloga komunista nametnuta i oni se je prihvatili i ja se slažem, razumijem Žarka a razumijem i tebe zašto si se javio, a naravno , znam o Svešteniku Mirku puno toga šta su mu radili , jedan ga je član KPJ spasio od kamenovanja koje je doživio od neke djece,ne volim komuniste ni to što je rađeno Ocu Mirku jer ako ništa drugo to je veoma nekulturno i rasističko ponašanje prema jednom čovjeku , no međutim ti si se prepao uloge komunista iliti stvaranja novog bratstva i jedinstva preko tzv opozicije samo iz razloga da ti Partija ne izgubi koji glasić na izborima …
Моја маленкост предлаже уваженом аутору да истражи и документује улогу КПЈ и НОП/НОР-а, као саучесника у страдању Срба у Другом свјетском рату; у конкретном случају – страдање народа у селима Штрпци, Кремна и Отпочиваљка. Јер не тако давно, 17.10.2020. године, једна група Прњаворчана, учесника и поштовалаца НОР-а, открила је на Љубићу споменик, на коме пише: „Октобра 1941.године на Љубићу је формирана Прва прњаворска партизанска чета. Командир Новак Пивашевић, народни херој. Политички комесар Живојин Живо Прерадовић. 2015.г. СУБНОР Прњавор“.
Након читања описа страдања мјештана Штрбаца, види се сва бесмисао и лаж комунистичких демагога, бандита, следбеника једног лажног Бравара, монструма и хоштаплера, који је српски народ довео на ивицу биолошког опстанка и који је успио да изазове директан сукоб Срба против Срба.
Суштина партизанског покрета је била у голој чињеници да су они, читаво вријеме рата, сарађивали са усташама, као и са Нијемцима. Кардељ, Иво Лола Рибар и Владимир Велебит су, у име Врховног штаба, боравили у Загребу, почетком марта 1942.г., ради договора о сарадњи. Они, почетком 1942. године, долазе у Фочу са постигнутим договом о сарадњи, што ће се још ближе конкретизовати договором Тита и усташких изасланика, у Рогатици. Године 1943. на преговоре о сарадњи ишли су Владимир Велебит, Коча Поповић и Милован Ђилас!
У прилогу текст, један од многих, који описује ту сарадњу. ОВДЈЕ:
https://forum.krstarica.com/threads/saradnja-komunista-sa-ustasama-i-nemcima.292173/
На који начин је Прњаворска чета сарађивала са усташама? Сарађивала је тако што се налазила на Љубићу, двадесетак и више километара, од Прњавора. Била је “Богу иза леђа”, тако да од ње није било никакве користи, тј. заштите. Друго, ови зликовци су чинили злочине против Срба, четника али и свих других, сеоских домаћина, симпатизера краља и свих оних који нису с њима! Тако су, већ априла 1942. године, живот изгубили Новак Пивашевић, Живојин Прерадовић, Данко Митров и др Младен Стојановић – све сами „народни хероји“!
Партизанска банда се готово читаво вријеме рата налазила на територији НДХ! Једна од ријетких књига, која описује конкретну сарадњу, комуниста и усташа, је књига Верољуба Малетића, професора историје из Српца – „Комунистичко-усташка сарадња“.
Један, од још живих „ратника“ у својим сјећањима описује како су са Љубића ишли у Јајце, пјешке, да их усташе наоружају!!! ОВДЈЕ:
http://www.prnjavor.info/put-nas-doveo-ratni-put-novaka-bogicevica-borca-koji-je-prezivio-drugi-svjetski-rat/?
Да закључим, да знате : Бравар, КПЈ и НОБ/НОР су највеће преваре и подвале Другог свјетског рата. На нашу жалост, ми ово, као и све друго, учимо погрешно – на пропаганди и лажима СУБНОР-а, историчара и трулог просвјетно-образовног система, из вестерн партизанских филмова Вељке Булајића, Хајрудина Крвавца, Стипе Делића…
Аутору и удружењу „Јастребарско 1942“, и Удружењу дјеце логораша, њихових потомака и поштовалаца, желим свако добро.
Нека је вјечна слава и хвала невино страдалим Србима из Другог свјетског рата, и свих других ратова који настрадаше само зато што су Срби!
@ШаринчанИН, Tito je nastavio gdje je stao Kralj samo žešće. Nije li Kralj obnavljkao više Hrvatsku nego Srbiju? Nije li Kralj preporodio Zagreb? Nije li Kralj od Srbije oteo Baranju ( Beli Manastir) i poklonio Hrvatskoj da im se “nađe”, nije li Kralj zabranio da se priča o zločinioma Hrvata nad Srbima i prije II svjetskog rata da se ne zavađa, nije li Kralj još teritorija Srbije poklonio Hrvatskoj? I ko zna šta još a sve jeste! O čemu pričamo? Koja je velika razlika između Kralja Srbina i Bravara osim što je Bravar samo to isto nastavio i žešće udarao po Srbima? O čemu pričamo? Nisu li se mnogi komunisti u zadnjem ratu presvukli u SDS-ovce? Imamo ih na primjer koliko hoćete? Da li je ondašnji SDS (“vjernici”) dok je narod ginuo, “ekonomski” sarađivao sa Alijom? Granate,municija,odjeća,obuća i sve ostalo je prodavano Aliji i trgovalo se životima boraca koji su ginuli. Tu su radili “vjernici” iz SDS-a isti oni koji nisu zamijenili ulice boraca iz II svjetskog rata a mogli su. Nije li veliki prijatelj i saradnik Draška Stanivukovića Ivan Begić potomak onih koji su radili te zločine oko Banja Luke? Nije li PDP u savezu sa SDS-om? Nije li I. B. prijetio Dobojlijama u vezi izbora? Ukucajte Telering Vukota Govedarica pa pregledajte kad je isti rekao da u SDS-u ima dosta Bošnjaka? U SDS-u ? Da,dobro ste čuli, samo ukucajte to pa pregledajte cijelu emisiju,oko sat vremena traje. Da li je suosnivač PDP-a sa Englezima bivši komunista Mladen Ivanić koji ima stan u Londonu i tamo školuje djecu ? Jeste a dobiti vizu u Velikoj Britaniji za nekoga od nas je teško ako im nisi nešto dao! Komunisti su i u PDP-u i u SDS-u , to su srpski komunisti dok u istim partijama ima ostrašćenih srbomrzaca.Da li vi Šarinačanine pratite išta osim jedno eventualno dva portala i BNTV na svim dugmićima daljinskog pa ste slabo informisani i ne mislite svojom glavom? Da li vi imate pojma šta izjavljuju funkcioneri SDS-a i PDP-a danas i na federalnim televizijama i portalima, oni se jasno predstavljau kao novi komunisti tj nekakvi ujedinitelji naroda …..
Draško S. vjerni saveznik SDS-a nikako da objasni zašto je sa velikom mrziteljicom Republike Srpske Svetlanom Cenić (bivšom komunisticom) bio u Londonu 21 dan a to je sam rekao ali neće da kaže zašto je tamo bio jer ne smije! Valjda je bio na nekom kursu iz demokratije, ko ga zna, a moguće da je sa njima išao i Mladen Ivanić bivši komunista koji odavno radi za tuđe interese! Cenićka laže, maže,malo bi ponovo omrslila brke parama ali je više niko neće osim PDP-a ! Bravar je više Srba pobio a koja je druga velika razlika između Bravara i onih prije i poslije njega do današnjeg dana? Nema je ! Nama još samo fali da se međusobno pomlatimo i preći ćemo i kralja i bravara i sve! A kako je krenulo sve je moguće a to neprijatelj jedva čeka! Svi su pravoslavci iz nekih razloga ludi za NVO parama a posebno Srbi , za pare bi mnogi od nas izdali i rođenu djecu,majku,braću…. i to su neki već i uradili.
Да су којим случајем Срби починили овакве злочине над Хрватима и њиховом племенитом браћом Муслиманима, не би нам било останка у бившој држави под Брозовим режимом. Не смијемо заборавити поред овог невиђеног злочина и покоље над српским народом у Кремни, покоље код Каиновића млина, покоље у околини Ратковца и Чорли, …. Послије другог светског рата а и данас причамо приче како у Прњавору (мала Европа) у слози живи преко 20 нација. Са српским народом може свако да живи. Мој покојни чико Стојан ми је често причао, када год је отишао (послије оног рата) на дервентски вашар на Велику Госпојину добио је батина и то на путу. Прича он сретнем ја човјека и кажем “Помаже Бог” а он осоррно одговара не каже се тако него “каже се фаљен Исус” па ме на правди Бога испребијају што сам га “увриједио” то су били бијели шокци – тако смо их звали.
Nemoš ti to reći starim partijašima.
Kunu se u tu državu bivšu, i trse kako je to bila četvrta vojna sila.A na početku rata nema kisika u Banja Luci i šta sve još. Kakva sila i kurac krvni imala zakletve neprijatelje u strukturi vlasti i vojske. Oni koji su ratovali u dva rata protiv nas bili kao naša braća i na funkcijama. Slovenci razoružaše JNA sad pa sad. U Sarajevu pobiše vojsku u koloni. Gdje bila ta sila tad.
Strasno, ali pitanje je zasto su komunisticke vlasti nakon drugog svjetskog rata sve ovo zataskavale ili zabranjivale bilo kakav pomen, kazu zbog bratstva i jedinstva, koje se rasprsilo kao kula od karata , mozda odmah nakon Titove smrti, i ko je ustvari bio Tito kada je dopustio da se takva zvjerstva ignorisu i zaborave , mozda smo u Jugoslaviji imali nekakvu slobodu , koju starije generacije prepricavaju , ali stradanje srbskog naroda se nije smjelo tako ignorisati,jer je upravo srbski narod , ne ignorisuci ni druge bio naj veci stradalnik od ustaske kame , malja , noza i bog zna kakvih jos sprava za ubijanje srbske nejaci, i svi oni koji okace tu crvenu komunisticku zastavu na svoju kucu uz postovanje njihovog prava na to, neka malo procitaju o Prebilovcima, Rudniku Rakovac, Drakulicu, Motikama , podkozarskim selima i mnogim Hercegovackom stratistima, a da ne pricamo o Jasenovcu , Jadovnom , Staroj Gradisci , otoku Pagu o bog zna koliko ih jos ima…