SAHRANjENA VANjA KOJU JE UBIO DROGIRANI VOZAČ: Baka je htela još jedanput da poljubi svog anđela, drugari iz odeljenja pročitali potresno pismo

TRINAESTOGODIŠNjA devojčica Vanja Rudić, koju je u subotu uveče sa „golfom 4“, u suludoj vožnji i drogiran, na Tržnici u centru Prnjavora, usmrtio Nisvet Mujkić (25), sahranjena je danas (utorak) posle podne na ovdašnjem Gradskom groblju.

TV K3

Mujkić je uhapšen u nedelju, a Vanju, učenicu osmog razreda Osnovne škole „Branko Ćopić“, na večni počinak ispratili su neutešni otac Lazo, majka Ljiljana, brat Ognjen, deda Petar, bake Milica i Gospa, kao i ostala ožalošćena rodbina i prijatelji.

Plakalo je i nebo danas i zvanično Danom žalosti proglašenim Prnjavorom. Do samog njega dopirali su jecaji i krici, neizrecivog bola i tuge.

Suze su počele da naviru već kada su se, sa belim ružama, među okupljenim narodom, pojavili dojučerašnji Vanjini drugari iz „osmog 2“. Gotovo da nema oka koje nije zasuzilo, kada se, od ožalošćene kuće iz Babanovaca, ukazala velika kolona vozila. A, tek nezaustavljivo, kotrljale su niz lica suze i srca se slamala kada se pristupilo iznošenju belog kovčega sa isto takvim velikim buketom cveća.

Vanja anđelu naš! Golubice naša! Oči! Sve naše! Zar da te u zemlju položemo u tvojoj trinaestoj godini?!…-

I dok je uveliko opelo trajalo, u prnjavorsko Gradsko groblje još se slivala rekao ožaloćenih ljudi. Uprkos epidemiji i jakoj kiši, na poslednjem ispraćaju okupilo se više stotina ožalošćenih. Ali, kako se čulo, i ogorčenih, u znak svojevrsnog bunta na koji način je ugašen život trinaestogodišnjakinje.

– Strašno i nedopustivo! Svedoci tvrde da je taj Nisvet Mujkić protutnjao „golfom“ kao raketom. „Pokosio“ je dete koje je samo čekalo svoga tatu. Tužilaštvo je utvrdilo da je bio i drogiran! Pa, mi ne samo da nismo sigurni na pločniku, nego nećemo biti i sve dok Mujkić i drugi Mujkići olako budu koristili i dilovali droge. Svih odgovornih očekujemo neizostavnu i brzu reakciju – nisu pred reporterom „Novosti“ krili svoj bes okupljeni.

Istovremeno, odzvanjala je molitva za Vanjinim upokojenjem na drugom „pravednijem, mirnijem i bezbednijem svetu“.

– Stanite! Da je samo još jednom pomilujem!…-izustila je očajna baka Milica, pre nego što će se beli kovčeg spustiti u crnu zemlju. Kao da se, kao u kakvom čudu, nadala glasu, pojavi i ovozemaljskom vaskrsenju njenog anđela, uz gotovo horski jecaj i plač Prnjavorčana.

OPROŠTAJNO PISMO IZ „OSMOG 2“

DODATNE suze, jecaje, vapaje, pa i krike, izazvalo je optoštajno pismo učenika OŠ „Branko Ćopić“, nad kovčegom njihove upokojene drugarice.

– Otišla si, Vanja, na mesto gde ništa ne boli. …Znamo da ćeš biti naš anđeo čuvar kada nešto pogrešimo u školi. …Bila si kćerka, sestra, unuka, drug i prijatelj. Ali, prvenstveno dete koje je imalo pravo na život. Međutim, to pravo na život izgubila si u sedmici posvećeno Dečijoj nedelji i dečijim pravima. Vanja počivaj u miru, anđelu slomljenih krila. Volimo te, tvoji drugari iz „osmog 2“-stajalo je, između ostalog, u srceparajućem pismu.

Ninko Đurić – Večernje novosti