Prosvjetari zajedno proslavili Svetog Savu

Foto: Facebook

Prosvjetni radnici osnovnih i srednjih škola sa područja opštine Prnjavor proslavili su danas zajedno sa predstavnicima lokalne uprave školsku slavu Svetog Savu. Zajednička proslava organizovana je četvrtu godinu zaredom.

U duhu sa tradicijom povodom školske slave Sveti Sava, a prije početka zajedničkog druženja, slavski kolač prelomili su predsjednik Aktiva direktora osnovnih škola sa opodručja opštine Prnjavor Svjetlana Gajić i protojerej stavrofor Duško Drinić. Prosvjetni radnici kažu da ih raduju ovakvi skupovi. U veselom ambijentu razmijenili su iskustva, ističući dobra ostvarenja učenika u prvom polugodištu aktuelne školske godine.

“Moram da kažem da mi je izuzetno drago što imamo jednu ovakvu priliku da se družimo, naravno zahvaljujući načelniku koji je i prepoznao ovu ideju i okupio sve nas, prosvjetne radnike na jednom  mjestu, kako bismo zajednički proslavili školsku slavu – Svetog Savu”, rekla je Mirela Milijaš, direktor CSŠ “Ivo Andrić” Prnjavor.

“Prosvjetni radnici naše opštine se četvrti put zajednički druže na školskoj slavi i to je zaista jedna lijepa prilika da se svi zajedno okupimo i osim rezultata koje nađi učenici postižu tokom školske godine, malo razmijenimo i iskustva i da se na kraju malo družimo”, Ljubinka Stanić, direktor Gimnazije Prnjavor.

Tradiciju obilježavanja školske slave – Sveti Sava, koja potiče iz vremena našeg prvog svetitelja i prosvetitelja, prosvjetni radnici nastoje da održe iz godine u godinu, istakla je predsjednica Aktiva direktora osnovnih škola Svjetlana Gajić.

Načelnik opštine Darko Tomaš čestitao je prosvjetnim radnicima školsku slavu, izrazivši nadu da će zajednička proslava biti organizovana i narednih godina.

“U ovom mandatu smo uveli praksu da sve škole sa područja naše opštine zajedno organizuju proslavu školske slave Sveti Sava i zaista je zadovoljstvo da se ovo održava četvrti put. Lijepo je na jednom mjestu vidjeti sve prosvjetne radnike”, rekao je Darko Tomaš načelnik opštine Prnjavor.

Četvrto praznično druženje prosvjetnih radnika iz osam osnovnih, dvije srednje i Škole za osnovno i srednje muzičko obrazovanje i ove godine je organizovano u hotelu Novi Nacional.

Izvor: TV K3

13 Comments

  1. Моје познавање енглеског језика је доста скромно. Због тога бих сугерисао администратору да образложење исписано црвеним словима, као разлог вјероватно, зашто мој пост није постављен, преведе на српски језик, тако да га сав свијет може разумјети. Хвала,

  2. Брисали или не, човијек остаје човијек, а дијеца остају дијеца. Сријећа наша што је тако.

  3. Ја мислим да је требало и дијецу укључити у ово дружење. Ето пусте сријеће да имамо више дијеце. Јер, кажем вам, човијек без дијеце није остварен у потпуности као човијек. На крају крајева, не каже се залуд да је Свијети Сава школска слава.

  4. Па добро Ведране и ти оде сад у другу крајност; далеко од тога да оправдавам политичку страну овога скупа, под чију воденицу ти наводиш исти са својим коментаром, него само бих се освруно на неколико навода у твоме коментару. Па рецимо да кренемо са доле наведеним:

    Шта си тачно мислио кад си рекао да треба “прекинути лакрдију са славом”? Кажу учени људи да је човијек створен да буде у заједници и та његова потреба за другим се прожима кроз све поре његовог битисања па и религиозности. Кажу учени људи да је човијек – Homo Sapiens истовремено и човијек религиозности и а боме и човијек игре. Не можемо негирати истовремо битисање оба ова сегмента човјечности, а врло често истовремено омогућавају човијеку да оствари своју креативност. Довољно је погледати развој религизоних ритуала у различитим периодима и поднебљима и сажимање ова два сегмента су у њима неоспорива.

    Ето узмимо за пријмер Хришћансто, чији се обредни коријен налази у јудејској религиозној традицији. Рече један од старих отаца Цркве: Unus Christianus Nullus Christianus или нам, једноставније протумачено ова мисао, указује да се Хришћанство не може заснивати на једном Хришћанину, јер нема битисања без другог. Ову малу дигресију сам навео ради лакшег разумјевања слиједћих погледа. И пошто се у религиозном ритуалу испољавају све стране човјековог битисања, тако је у Хришћтансту (Православно) нездраво негирати човијека игре. Рецимо, прва Света Тајна о којој нам говори Јеванђеље је Света Тајна Брака, и што се догађа, Христос – оваплоћени Логос, Богочовијек присуствујуе овом догађају. Учествује у радости, једе, пије и улази у дијалог са другим. Гле, Господар, Творац у дијалогу са творевином – човијеком. И гдје све то произилази, не у храму, не у природи, него на забави, на весељу, на гозби. И то нам опет говори да је Хришћанство живот у радости и славословљу.

    И не само овај библијски примјер, него и Тајна Вечера се опет одиграва у кругу једних са другим, апостоли су се састали да прославе Пасху са Христом, како то налаже Мојсијев закон – Тора, и опет се одиграва овај централни догађај спасења васељења на трпези на којој је храна и пиће од које сви једу и пију. Значи не умањује се нити овај елемент који произилази из човјека игре, јер се сав човијек спасава, сво његово биће, кроз овај спасоносни догађај.

    Ако се тако и ове Свете Тајне чије свједочанство налазимо у Библији одигравају у радости у којој се испољава и креативност човијека игре кроз сам ритуал, а и храну и пиће, како онда да наш српски православни славски обред издвојимо из контекста, а зашто би то и чинили? Укратко, што су то лоше ови људи урадили што су се сабрали на једно мјесто, заједничарили а кроз славски обред и призвали име Господње, нико од нас не може да каже какве су им намјере или каква је њихова вјера. То што их је начелник позвао, па добро, ваљда и то спада у надлежност његове дужности коју врши. Ништа то није ново, за сваке власти, од оне Михајлове, од кад се светкјује светитељ Сава као школска слава била је ту власт. А ако ћемо о властима, довољно је да се питамо ко сазиваше Васељенске и друге црквене саборе. Но, вратимо се ми нашој теми.
    Тако да то што се слави и што се светкује и благодари заједно није противну учењу вијере не само Православног Хришћанства, но и осталих вијера. Наравно, да је могуће сад ископати какве групе у којима је дуалистичко учење и те како распрострањено и позвати се на њих. Јесте постоје, али да ли је здраво и потпуно, то је сад друга прича.

    Опет се питаш каква искуства да подјеле, па ваљда она која у својим областима стичу и доживљавају, да ли су причали о заједништву (team building – who knows, maybe), нисмо ни ти ни ја били тамо да знамо о шта су причали. Као што не знамо да ли су причали о Св. Сави, аутокефалији, његовим путовањима, хиротонији, типику, монаштву, градитељству, или шта још не. Пишу учени људи који посјећују разне научне конференције и скупове, да се највише радују тим скуповима не што ће чути излагања (добиће их у зборнику радова свакако) него што ће размјенити искуства кроз живу ријеч са другима ван сала уз закуску, јело и пиће. Да, да, упознаће друге људе, повезати се, чути живу ријеч, подјелити искуство о којем нису писали у раду, а боме буде ту и добронамјерних критика итд… Значи, опет некако то јело и то пиће повежу човијка чвршће и дубље. Па ето некако и ова прослава може да се гледа и кроз ту призму, и још употпуњену са молитвом и славским обредом. Освећење простора и времена што би рекао православни теолог Александар Шмеман. А како су је другачије могли прослављати наши преци него у контексту времена и простора у којем су живјели, а сам нас славски обред и молитва веже са њима и кроз молитву и обред се спајају у вјечности наша два контекста, прошли и садашњи.

    Е па сад неће бити да прије Светога Саве није било нити једне школе прије Студенице, нити је Студеница први манастир који је подигао наш Светитељ Сава нити је то прва школа. А да не улазимо у идеју школе тога времена и оног што ми данас знамо као идеја образовања. Прије Студенице у Рашкој је била развијена књижевна дјелатност, калиографија, преписивачке школе, довољно је само напоменути Мирославо или Вуканово Јеванђеље, а оба су настала прије Студенице и њене школе. А већ рекох да је као школска слава Св. Сава почео да се прослваља за вријеме управе Кнеза Михајла Обреновића 1840. године.

    А само славско заједничарење као дио прославе дана Св. Саве од стране груме учитеља и наставника у једном градићу, нисам сигуран да може да поправи нити поквари демографску слику тог подевља.

    Ето толико од мене драги Ведране. Поздрав од комшије 🙂

    • Vidi se da ste ucen covek , ali bi ja sad seosko dete sa osnovnom skolom zelio da pitam ;
      Sta su skolska deca osetila od te skolske slave ?
      Jel njih neko pocastio, objasnio im odnosno ponovio pricu o sv. Savi i njegovim delima.
      Ja vjerujem Vama da je to sve u sklopu nase pravoslavne vere ali isto tako je svugdje za procitati da se slava neslavi u kafani nego kod svoje kuce ?????
      Nisu se mogli skupiti u dvorani pa proslaviti sa decom ?
      Podrzavam Vedranov komentar iz sledecih razloga;
      Svi direktori nebi bili direktori da nisu simpaticni vladajucoj stranci , a i vecina zaposlenih pocev od cistacice u skoli je najcesce zaposlena po politickoj liniji.. Dzaba znamje, dzaba strucna sprema, dzaba marljivosr i predanost ako nisi clan partije..
      To je nazslost tako bez obzira koja partija je na vlasti. Posle svake promene ide cistka sto je jako zalosno..

      Nama laicima taj skup dodje bas kako je i opisano , da je lokalni vodja okupio svoje verne politicke sledbenike, da jos 1x vidi jel sve pod kontrolom.
      Posto ja nemam dece u skoli da pitam jos jedanput
      KAKO SU I CIME POCASCENA DECA KOJIMA JE TAKODJE SKOLSKA SLAVA

      • Školsku slavu vratiti u škole, među djecu, ovakva slava gdje sijevaju minići nije primjerena da se naziva krsna, ako vlast hoće da se o trošku naroda promovise onda neka nađe drugo vrijeme i naka plaća iz svog džepa.

  5. Није овај скуп мимо друштва!
    Али је друштво мимо Саве.

    • Kratko i jasno receno ko razumije.Nazalost kod nas se sve politizuje umjesto da mijenjamo sistem.

  6. Како је Свети Сава завршио у кафани

    Данас је Свети Сава. Да није тог човјека, данас сигурно не би било ни нас Срба нити би били Православни, већ ко зна шта.

    И сваке године су нам медији, пуни дјеце који говоре како је Свети Сава био први српски просветитељ и бла бла бла.

    Већ навече након Дневника се заборави Свети Сава, до следећег 27. јануара и тако у круг.

    Ми не би били ми, када не би све што нам је свето, уништили, урнисали и понизили.

    И идемо са изјавама преузето са ТВ К3:

    “U duhu sa tradicijom povodom školske slave Sveti Sava, a prije početka zajedničkog druženja, slavski kolač prelomili su predsjednik Aktiva direktora osnovnih škola sa područja opštine Prnjavor Svjetlana Gajić i protojerej stavrofor Duško Drinić. Prosvjetni radnici kažu da ih raduju ovakvi skupovi. U veselom ambijentu razmijenili su iskustva, ističući dobra ostvarenja učenika u prvom polugodištu aktuelne školske godine.”

    Не знам у каквом је духу, да се школска слава слави без дјеце у кафани? Осим по овој изјави да славе добра остварења ученика у првом полугодишту 🙂 И друга ствар везана за свештенство, они да хоће ову лакрдију са славом могу прекинути, тако што би рекли ми не желимо да учествујемо у оваквим манифестацијама јер то није у духу наше вјере, која нас учи стварима које су потпуно другачије од овога што имамо овдје. Али лакше је ићи низ воду, него уз воду.

    "“Moram da kažem da mi je izuzetno drago što imamo jednu ovakvu priliku da se družimo, naravno zahvaljujući načelniku koji je i prepoznao ovu ideju i okupio sve nas, prosvjetne radnike na jednom mjestu, kako bismo zajednički proslavili školsku slavu – Svetog Savu”, rekla je Mirela Milijaš, direktor CSŠ “Ivo Andrić” Prnjavor."

    Значи ова генијална идеја је потекла од нашег начелника, који је сигурно размишљао као политичар. Идеална прилика да се мало промовише код категорије људи који се по мени највише активно баве политиком, а то су просветни радници!

    "“Prosvjetni radnici naše opštine se četvrti put zajednički druže na školskoj slavi i to je zaista jedna lijepa prilika da se svi zajedno okupimo i osim rezultata koje nađi učenici postižu tokom školske godine, malo razmijenimo i iskustva i da se na kraju malo družimo”, Ljubinka Stanić, direktor Gimnazije Prnjavor."

    Каква се црна искуства размењују на једној фешти? Ваљда је побркала сада савремени фазон код компанија типа “Team building”, са прославом највећег српског светца у дух наше вјере (мислим на Православне, јер је њих ту једно 90%).

    "Tradiciju obilježavanja školske slave – Sveti Sava, koja potiče iz vremena našeg prvog svetitelja i prosvetitelja, prosvjetni radnici nastoje da održe iz godine u godinu, istakla je predsjednica Aktiva direktora osnovnih škola Svjetlana Gajić."

    Не знам ову свјетлану како да ословим са госпођа или госпођица. Али сигурно не потиче из времена нашег првог просветитеља 1175 – 1236. година, ако узмемо у обзир да је у то његово вријеме била колико знам само једна школа и то у манастиру Студеница, коју је он сам основао. И просветари покушавају да одрже из године у годину, као да се прославља на овакав начин задњих 800 година (минимум) а не 4 године.

    И на крају од генијалца, који је смислио ово:

    "“U ovom mandatu smo uveli praksu da sve škole sa područja naše opštine zajedno organizuju proslavu školske slave Sveti Sava i zaista je zadovoljstvo da se ovo održava četvrti put. Lijepo je na jednom mjestu vidjeti sve prosvjetne radnike”, rekao je Darko Tomaš načelnik opštine Prnjavor."

    Овог генијалца стварно не бих коментарисао.

    Суштина овог мох писања је то да се дозовемо памети, ако је то икако могуће. Ваљда неко од ових који нас воде, има грам мозга у глави да виде гдје све ово води. За 5 година пола школа ће бити затворено, брдо просветних радника ће остати без посла. А ви се запитајте шта славите, на који начин и у чију славу!

    Хвала на пажњи!

  7. Bio sam i ove godine na zajedničkoj Školskoj slavi (bolje reći zabavi uz pratnju orkestra Caleta). Nisam protiv da se prosvetni radnici okupe da zajedno proslave Slavu u čast i slavu našeg Prosvetitelja, ali da se sve to svede na krkanluk i pjesme Rekla nana da mi daš i ostali repertoar , ne ide.
    Danas je u većini Škola bio “normalan” dan. Djeca ne angažovana, popovi predaju po Nastavnom planu i programu.
    Da Turci ne spališe mošti na Vračaru, okretao bi se Sava.
    Dobro je u svemu ovome da smo se setili.

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*