Već četvrt vijeka svoje znanje o jeziku i ljubav ka pisanoj riječi Tatjana Milijević, profesorica jugoslovenske književnosti i srpskohrvatskog jezika, prenosi na brojne generacije učenika u Prnjavoru uz knjigu, tablu i kredu, a nakon što zvono označi kraj radnog dana, odmor pronalazi ponovo uz knjigu, ali i fotoaparat i igru.
Upravo je 25 godina rada u prosvjeti krunisala Svetosavskom nagradom, koja joj je u petak dodijeljena od strane Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske. Kako ističe u razgovoru za “Nezavisne novine”, osjećanje zbog nagrade ne može se izmjeriti niti uporediti ni sa čim, osim sa emocijama koje nosi u sebi.
Nakon godina provedenih u učionici ističe da su djeca uvijek ista, željna ljubavi i razgovora i da se to nikada ne mijenja.
“Svako dijete je, što se mene tiče, isto. Ono što pravi promjenu jeste vrijeme koje se mijenja i to strahovitom brzinom, gdje smo mi nerijetko u zamci, pa u nekim stvarima, prije svega mislim na tehnologiju, možda kasnimo za djecom. Tu se napravi prostor za eventualno nerazumijevanje, ali ako je čovjek otvoren i ima sluha za potrebe djece današnjeg vremena, onda se i to može prevazići. U djeci ja ne vidim razliku, osim u vremenu. Ali promjena je i u nama. Ja sada kao profesorica nisam ono što sam bila na početku ili poslije 10 godina rada, ali mislim da su promjene dobrodošle”, istakla je Milijevićeva.
Nagradu koju je dobila tumači kao znak da je na dobrom putu, a na tom putu svakom djetetu u učionici Centra srednjih škola “Ivo Andrić” u Prnjavoru, gdje radi, ali i na svijetu, kako kaže, želi ono što želi svom djetetu.
“Nagrada je lična satisfakcija, ali i poruka ne samo ostalim prosvjetarima, već i nama koji smo dobili nagradu, da treba da obraćamo pažnju prema djeci. Djeca su nam danas željna razgovora. Mi svi imamo telefone u rukama, ali mislim da ništa ispred djeteta ne smije da bude”, kaže ona.
Kako ističe, fotografija i pisana riječ su joj odvojene ljubavi koje se međusobno dodiruju.
“Ljubav prema fotografiji je moja stara ljubav i počela sam fotografisati davno, s tim da, kad sam dobila svoje dijete u svoje ruke, to je stalo. Dala sam se potpuno njoj, svakim dahom, svakim danom. Sad kad je ona meni ostavila prostor za mene, ponovo sam pronašla tu svoju ljubav i jednostavno sam izašla iz kuće. Fotografija, fotoaparat, ali i moje noge me jednostavno odnesu van vremena i prostora u kome jesam. Fotografija je zapravo dopuna duše”, govori Milijevićeva.
Inspiraciju pronalazi svugdje, ali prema njenim riječima, i inspiracija nađe nju.
“Sve je inspiracija. Pogled. Osmijeh. Čovjek koji sjede i jede kiflu. Jednostavno gledam svijet oko sebe. Nađe inspiracija mene. Hodaš, tražiš i sačekaš bubamaru na listu”, objašnjava ona, dodajući da fotografiše zbog sebe i ispunjavanja svoje duše.
Kako ističe, voli zaigrati, pa je tako već dugi niz godina član veteranskog ansambla Srpskog prosvjetnog kulturnog društva “Prosvjeta” u Prnjavoru.
“Volim da zaigram, volim da zapjevam. S tim da se za pjevanje izvinim svakome pred kim pjevam, osim ako sam sama u kući. Član sam veteranskog ansambla i tu sam dok me noge nose. Ekipa koja je u veteranskom ansamblu je, nije pretjerano da kažem, porodica koja će se naći pri ruci svakom članu grupe, ne samo u dodiru rukama kada igramo kolo, već i nakon probe i nastupa, kada se pjeva i kada se plače”, priča ona.
I kada se sve završi, sve se ponovo vrati na knjigu, a profesorica Tatjana, kako ističe, uvijek se voli vratiti klasicima, pa tako preporučuje knjige Miloša Crnjanskog, nobelovca Ive Andrića i Meše Selimovića.
“Šta god uhvatite sa police biblioteka od ovih pomenutih imena, nećete pogriješiti. Takođe, preporučujem književnike koje mi nismo možda dobro iščitali, a to su Branko Ćopić i Mehmedalija Mak Dizdar. Od književnika savremene svjetske književnosti ja uvijek izdvajam Žozea Saramaga, koji je i aktuelan i svevremenski, tako da će se o tom čovjeku i pisati i čitati i polako postaje klasik”, navodi Milijevićeva za “Nezavisne novine”.
Adnan Selimović / Nezavisne novine
@Sarincanin Nostradamusu.Hvala na uputku pogledat cu.Ovi praznoglavci su sitnicari ili bolje reci kokosari koji Vas napadaju iza njih stoji stoji neki mali lici interes pa im nije ni zamjeriti.Ako ukradu od komsije kokosku za sebe,pa im ovi vladajuci progledaju kroz prste oni ce za njih da ukradu i jagnje,prase ili bika.Mom stricu su dva puta krali jaganjce,a nisu prase jer jagnje ne pravi buku.
Vas dvojica meni pocinjete bit sumnjivi. Da nisi ti stricu sa kolegom ukrao jagnje jer je čupavo pa zato ? A vladajući kao i opozicija imaju takije bikova,konja i volova kolko oćeš nego ja se brinem za mog malo daljeg ( ne puno) mog komsiju, nije valjda da ste ?
@Kazem ja sebi(Sarincanin)zadovoljstvo mi je procitati Vas tekst.Pojavi se neki lazni Nostradamus -Istina i laz vjerovatno si primjetio koji Vas osporava,pravi Nostradamus -Istina i laz uvijek uz Sarincanina i ziv i zdrav mi bio uvek cu te zezati i lazno podrzavati a to ima zasto tako radim..Veliki pozdrav.
@Kazem ja sebi(Sarincanin)zadovoljstvo mi je procitati moj tekst.Pojavi se neki lazni Nostradamus -Istina i laz vjerovatno si primjetio koji me laze,vara, osporava,pravi Nostradamus -Istina i laz uvijek lažno uz Sarincanina (mene) i ziv i zdrav ja bio.Veliki pozdrav meni
@ Nostradamus -Istina i laz
Je li ti dobro, drugar?
Kako može biti profesorica nečega što ne postoji? U školi se ne uči (ne piše) nikakav srpskohrvatski jezik. Je li ovo neka politika,šta je ovo? Ako je sve kako kaže profesorica onda neka ide u SFRJ i tamo uči djecu kako ona hoće ! Šarinčanine,tekst ti neću čitati jer to niko ne čita pošto je to roman ,vidiš li da te oni koji mrze Srbe a još si i četniči ideolog predstavljaju kao geja i pišu u tvoje ime. i to radi onaj lik koje se predstavlja kao kišosnjegovski ,koji mrzi Srbe i koji ima 10 000 imane aovde.
Навод из текста:
“Nakon godina provedenih u učionici ističe da su djeca uvijek ista, željna ljubavi i razgovora i da se to nikada ne mijenja”.
Не бих се сложио са горњом констатацијом професорице српскохрватског језика али више је то лични став сваког појединца, његовог сазревања кроз животно искуств и образовање. О времену, око кога се све врти и догађа, као окосници свих збивања погло би се полемисати. Можда другом приликом, ако се укаже. Не дијелим ни остале њене ставове. Милим да је просвјетни систем био, јесте и биће намјерно несавршен, да има много недостатака, и да нико не жели да их рјешава. Лажемо се како нешто, као бојаги, желимо и радимо али нас живот демантује, а вријеме пролази…
Него, да опишем мој проблем а има везе са образовањем.
Све је почело у трећем разреду Основне школе и дјевојчурка по имену Мирјана. Сједила је у клупи испред мене и прва два разреда нисам је честито ни примјећивао, али у трећем… е, у трећем, на самом почетку школске године, као да је гром пукао у мене, све се одједном преокренуло, измјешало и искомпликовало. Мирјана се осјетно издужила, плаву косу је почела да свија у плетенице а крупне очи, мени непознате боје, одједном постадоше дубоке и ја схватам да се са мном нешто озбиљно збива – заљубио сам се до ушију!
Међутим, моји проблеми тек настадоше. Смотан и неодлучан, какав сам се изгледа од рођења створио, ја никако не смогах храбрости да јој изјавим моје осјећање, и љубав која је букнула у мени. Тачно је, није да није, прибјегавао сам другој тактици – вукао је за плетенице, у пролазу затварао њен буквар или га “несмотрено” обарао на под али ти моји напори изазваше сасвим супротан ефект, дизала би често руку и туживала ме учитељу за узнемирење! Куку ли га мени, као да сам у земљу пропао, ја је волим а она ме тужује. Правдао сам се да то није истина, да измишља, али ми се чини и да је учитељ био на њеној страни.
Једног тужног дана, да би по мене несрећа била већа, примјећујем да моја Мирјана све више времена проводи у часкању са Кракатим Танасијом, оним из прве клупе! Кракати Танасија, смотан и дугоног, звали смо га и Главоња јер је од нас за главу био већи.
Од тада ја сам се повукао у себе, проклињао своју злехуду судбину, мислио да су се сви уротили против мене и тако сломљен и повријеђен дочекао ево дубоку старост! Често ухватим себе како размишљам о неузвраћеној љубави а да је ни пољубио нисам!
А Мирјана? Чујем да је седамдесет и неке отишла у Њемачку, тамо се удала за неког нашег арбајтера, ваљда срећника, породила му троје дјечице и живи срећна и задовољна!
Тако вам је прошао (не)спретни ШаринчанИН…
Na početku bijaše riječ:
“Već četvrt vijeka svoje znanje o jeziku i ljubav ka pisanoj riječi Tatjana Milijević, profesorica jugoslovenske književnosti i srpskohrvatskog jezika, prenosi na brojne generacije učenika u Prnjavoru uz knjigu, tablu i kredu…” – kraj citata.
Poodavno nema , Adnane Selimoviću, bivše SFRJ – Jugoslavije, a time ni tzv. jugoslovenske književnosti i srpskohrvatskog jezika! Bilo pa prošlo, a profesorica i poslije 30 godina uči djecu propaloj književnosti i “izgubljenom” jeziku! Čak je i tako nakaradnom nazivu za jezik bio političke prirode, biva dogovora a dobro se znalo da je to srpski jezik, po svim lingvinističkim mjerilima.
Od tog “prajezika” nastaće tzv. hrvatski, bosanski, crnogorski, vojvođanski… samo da se ne zove srpski, u inat Srbima.
Takvu sudbinu nema ni jedan postojeći jezik u svijetu.
Mladi gospodine, na ovo ti je morala skrenuti pažnju profesorica ali ako nije, i ostaje pri onom kako je napisano, onda neka naknadno objasni da je moje zapažanje – komentar, pogrešan.
Inače, da ne ispadne da sam kritičan prema tebi, zapažam:
Imaš prihvatljiv stil pisanja, afirmativno pišeš o temama iz svog okruženja, s lakoćom pišeš rečenice što je pohvalno, prema mojoj procjeni i rezonovanju. Nastavi tako i istražuj dalju i bližu prošlost, uspoređuj sa sadašnošću i mjerkaj kakva će nam biti budućnost. Inače, novinarski posao je težak, vrlo nezahvalan jer ćeš se uvijek nekom naći “na meti”…
Meni je uzor bio Predrag Milojević, doajen srpske i svjetske žurnalistike. Bio sam dopisnik Malih novina, lista Graničar, Ekspres Politike ali sve kao amater. Nadam se da će ti moj komentar poslužiti u daljem radu.
P.S. Kada “upoznaš” Milojevića spoznaćeš zašto je naziv komentaru “Kažem ja sebi”!
@Kazem ja sebi(Sarincanin)zadovoljstvo mi je procitati Vas tekst.Pojavi se neki lazni Nostradamus -Istina i laz vjerovatno si primjetio koji Vas osporava,pravi Nostradamus -Istina i laz uvijek uz Sarincanina i ziv i zdrav mi bio.Veliki pozdrav.
као што вјерујем да ће вуку из гузе израсти велики нокат.Нисам ни ја сисао весло иако изгледам приглуп.
@ Nostradamus -Istina i laz
Lijepo je čuti riječi pohvale za napisani komentar. Hvala.
Ove praznoglavce ignoriše. Nisu vrijedni pažnje.
Prebaci se na prnjavorinfo.com gdje je stanje mirnije, bar za sada.
Lijepi pozdravi