Povodom evropskog dana jezika, u našoj školi organizovano je niz različitih aktivnosti.
Na časovima srpskog jezika profesorica Tatjana Milijević zajedno sa učenicima drugog razreda kozmetičkih tehničara posjetila je JU Narodnu Biblioteku Prnjavor, gdje su učenici imali priliku da vide izložbu novinskih tekstova iz 19. vijeka.
Na časovima ruskog jezika, zajedno sa profesorom Borislavom Marićem, učenici su gledali kratkometražni film Evropske komisije o Evropskom danu jezika i pozdrave na mnogim evropskim i svjetskim jezicima predstavnika Human Interwiew.
Na časovima njemačkog jezika učenici su kod profesorice Jadranke Vidović izradili prigodne kvizove na njemačkom jeziku, a o aktivnostima vezanim za obilježavanje evropskog dana jezika, učenica Adrijana Sančanin napisala je on-lajn tekst na njemačom jeziku, koji će od strane Gete instituta iz Minhena biti objavljen na Pasch globalu.
Na časovima kod profesorice Emilije Preradović izrađene su raznovrsne prezentacije, namijenjene obilježavanju Evropskog dana jezika. Kod profesorice Daliborke Simić učenici su takođe bili aktivni i izradili zastave različitih zemalja na kreativan način.
Centar srednjih škola “Ivo Andrić” Prnjavor
Мој први утисак је позитиван и ово што раде поменути професори изгледа као активност коју треба похвалити.
Вјерујем да ће њихова активност оставити повољан дојам на огромну већину оних који ово прочитају, мало размисле, па кажу: Види, богати, Ценатр средњих школа “Иво Андрић” ради друштвено користан посао, уче дјецу једном тако племенитом задатку,тачније поводом – Европског дана језика.
Да ли је читава прича безазлена, поготово што се одвија у оквиру званичне институције – школског система образовања?
Прво што запажам је одсуство говора о србском језику, једном од најстаријих језика ове данашње Европе. Ако се то свело само на посјету Народној библиотеци и разгледању новинских текстова из 19. вијека – а чини се да је тако, онда и није чудо што нам и данас уче дјецу да је “отац српског језика” Вук Стефановић Караџић. Срби нису имали писмо и књижевност прије појаве полуписменог Вука, или да споменемо Ћирила и Методија који и нису били Срби! Јер, Велика Вучина, био је у Аустрији од 1813. до смрти, 1864. године. Чудно дјелује да га Аустријанци и Нијемци, као језичког експерта, нису узели да реформише њихов језик у коме се једно слово пише са друга четири, нпр. слово “ч”, у њемачком језику (tsch)! Али да не улазимо у “заслуге” фрустрираног и блентавог Вука, да се вратимо теми:
Недавно је слична активност била и око упознавања језика националних мањина у општини Прњавор. Србски језик није ни споменут. Ово сада је мало озбиљније јер су се укључили и професори језика, дакле стручњаци.
С једне странице књиге (стр. 155), “Ударац руских богова”,В.А.Истархов – аутор, преносим:
“…Uputstvo članovima masonskog ordena »Visoke Vente« glasi: »Ostavite starce i odrasle, bavite se omladinom i, ako je moguće, čak i decom«. Ko vlada omladinom, taj vlada budućnošću… Razlaži, zagupljuj, vladaj…”
За оне старије, нека се само присјете како је Бравар истицао, величао и форсирао значај омладине, као “зјеницу ока, нашу будућност”! Хм, неста Бравара, нема будућности!
Наш систем школског образовања почива на темељима и програмима, Бравареве идеологије. Нема скретања с Његовог пута!
На крају, још једно запа+ање академика Истархова: “Свако у границама свог схватања мисли да ради за себе и своје идеје, а у границама свог несхватања ради за оне који знају више од њега”.
Хоћу да кажем: опрез – размишљање! Прије него се прихватите неке “племените” акције добро размислите да не радите “за оне који знају више” од вас, поготово у раду са ученицима.