Књига „Прњаворска парохија и њено окружење у времену и простору“ изашла из штампе

У издању Истраживачког центра „Искон“ из штампе је изашла књига „Прњаворска парохија и њено окружење у времену и простору: Цртице из прошлости“ аутора Бојана Милијашевића.

Представљање је планирано за мјесец октобар.

У књизи „Прњаворска парохија и њено окружење у времену и простору: Цртице из прошлости“ се на преко 300 страница говори о насељавању Прњавора, његовим првим становницима и њиховим родбинским везама, оснивању савремене Парохије прњаворске и најстаријим светињама прњаворског краја. У свом истраживачком раду аутор је дошао до занимљивих података о људима који су обиљежили XIX и почетак XX вијека, и њиховим заслугама за вјеру, Српство и Отаџбину. Данас су они скоро заборављени, а ово је посљедњи час да се спомен на њих сачува за будуће генерације.

Фотографија корисника Бојан Милијашевић

У књизи се посебно описује културни и вјерски живот Срба на територији Прњавора и околине од XVII до XX вијека.

Књига обилује досад непознатим текстовима, фотографијама и документима пронађеним у архивима и приватним колекцијама. Поред историје Парохије прњаворске приказује се и грађански живот, задужбинарство и прегалаштво на пољу просвјете и културе старог Прњавора и шире околине. Посебно су вриједне карте са убицираним храмовима Српске православне цркве на ширем подручју Прњавора као и на подручју Босанске крајине, од најстаријих времена до данас.

Према рецензијама које су исписали еминентни људи из струке, ова књига представља драгоцјено дјело и незаобилазан извор, али и узор свим будућим истраживачима који се буду бавили овом или сличном тематиком.

Фотографија корисника Бојан Милијашевић

Књига је настала као пројекат с циљем да се отргну од заборава они свети људи и прегаоци на Њиви Господњој који су својим беспријекорним трудом и пожртвованошћу, муком и подвигом покушали и успјели обновити храмове Божије и вјеру Православну на простору Прњавора и његове околине након вишевијековне турске окупације.

Вријеме у коме су живјели обиљежено је смјеном окупатора, када је турску тиранију и окупацију замијенила аустроугарска, док су се Срби као и Српска Црква истовремено борили за основна људска права и слободу.

Фотографија корисника Бојан Милијашевић

Најважнија поглавља књиге су посвећена светим и честитим свештеницима из рода Опачић: Максиму, који је живио 104 године, а само на Парохији прњаворској провео преко 70 година, светом човјеку који се замонашио добивши име Мелентије, а који је притом одбио да буде митрополит Дабробосански оставши на услузи прњаворским вјерницима; проти Јакову, сину Максимовом, хероју Српско-турских ратова и Српско-бугарског рата, одликованом добровољцу и јунаку; проти Луки, сину Јаковљевом а унуку Максимовом, великом проповједнику и свештенику који је за вријеме свог кратког живота учинио много за Цркву и прњаворски крај.

У овој књизи се по први пут појављују имена и заслуге српских добротвора и приложника Црквено-школске православне општине, људи којима Прњавор до данас није одао никакво признање. Имена оних људи који су сву своју за живота стечену имовину завјештали за српску просвјету и вјеру православну. По њима се данас не зове ниједна улица, ниједно удружење, ниједна установа. Ту се налазе и имена многих које смо заборавили, чије споменике данас рушимо и чије гробове скрнавимо и кости прекопавамо без икаквог пијетета.

Фотографија корисника Бојан Милијашевић

Један од циљева овог пројекта био је да се укаже на важност културе памћења као и очувања историјских споменика. Управо овим пројектом и овим примјером жељела се оснажити култура памћења житеља прњаворског краја, пошто деценијско ћутање и заборав упозоравају да Прњаворчани као и институције које су задужене за питање односа према културно-историјском насљеђу немају нарочитог интереса да се тај однос промијени. Отуда је важно да о културном и националном благу прњаворског краја макар остане писани траг, ради оних који би у таквим записима трагали за сопственим духовним и националним коријенима.

Пројекат штампања ове књиге подржан је од стране Министарства културе и информисања Републике Србије, Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске и од стране Републичког секретаријата за вјере Владе Републике Српске.

2 Comments

  1. Лијеп потез Бојана Милијашевића, аутора “Прњаворске парохије…”, да се зна нешто конкретније о Прњавору. Остаје она друга дилема, за сада непозната – шта нам нуди садржај књиге и колико је истраживачки утемељен на историјским догађајима и погледима на њих из садашње самосвијести живих генерација.

    Јер, ево само једно од размишљања на ову тему. В.Кључевски, познати руски историчар једном приликом (Новости, 13.07.2014.г.) је рекао: “… да нас историја учи да ниједно ново поколење никад ништа није научило из историјских грешака претходника и да их увијек понавља. У том смислу можемо да нађемо много аналогија садашњег времена са прошлошћу. Али, неће бити истих рјешења. На стара питања увијек се дају нови одговори”.
    А код Срба то је још много, много више и компликованије! Наш народ слабо или јако површно познаје своју историју. Чак је учи погрешно и, оно што је најгоре, нове генерације не оптерећују се прошлошћу, не проучавају је и не преиспитују збивања и догађаје из нових научних сазнања и архива тако да су погодни за манипулацију и искориштавање од оних који то знају и то за себе користе.

    Наш просвјетни систем је поодавно на “климавим ногама”, јер да није наша дјеца не би још учила комунистичку идеологију, лажну и измишљену. Ево драстичних примјера: (1) Да је неписмени Вук Караџић творац српске писмености; (2) да је Пупин један од највећих српских научника; (3) да је Никола Пашић синоним за мудрост српског политичара , а (4) Коча Попивић несумљиво велики српски војни стратег, као и његов Врховни комадант; (5) да су народни хероји Саво Ковачевић, Вид Њежић, Станко Вукашиновић, Младен Стојановић и сви остали; (6) да је Диана Будисављевић спасилац српских малишана из система усташких логора за дјецу (и остале)…

    И рече Charles Bukowski: “Они су се смијали мени што сам другчији, а ја сам се смијао њима што су сви исти!”.

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*