Gost Vikend jutra bila je Јovana Railić, magistar arhitekture, koja je veliki dio svog vremena potrošila na priču o srpskim manastirima na Kosovu i Metohiji.
Za prezentaciju rada na rekonstrukciji kompleksa manastira “Svetih arhanđela” u Prizrenu nagrađena je najboljim magistarskim radom generacije na katedri restauratora Ruskog državnog arhitektonsko – građevinskog fakulteta u Sent Petersburgu.
– Problem jednog spomenika srpske kulturne baštine predstavila sam od nivoa svijeta, do nivoa Srbije, pa sve do nivoa života samoga spomenika. Takva prezentacija mi je vjerovatno donijela nagradu. Kvalitetu rada doprinosi i moja potreba da se saživim sa životom manastira, ali i ljudima na tim prostorima, čpa sam jako često kod naših manastira na Kosmetu – istakla je Railićeva.
Cijelu priču pogledajte u našem prilogu:
RTRS
Колико надахнут толико и неочекиван прилог РТРС, кога је пренио на своје странице ПрњаворИнфо, а у прилогу пријатно изненађење – Јована Раилић, магистар археологије, најбољи страни студент Факултета у Сент Петерсбургу, Русија. Кажем пријатно изненађење обзиром на чињеницу да има врло мало стручњака њеног занимања или се ради о „нечем другом“ те да нису довољно представљени суду јавности, да им се резултати истраживања омаловажавају или игноришу, писани радови не објављују. Из видео прилога да се примјетити љубав према занимању и патриотска жеља да се изврши реконструкција и рестаурација србских светиња, цркава и манастира на Косову и Метохији који су мееђу најугроженијим споменицима културе и сјећања једног народа.
Имам утисак да она још није наишла на прави опортунизам и опструкцију окупационих власти али нека је не изненади ако то исто доживи и од тзв. или назови стручне и политичке елите из саме Србије!
САНУ и њен предсједник се већ оградио и прича о „изгубљеном“ Косову и Метохији и говори о „новој реалности коју треба прихватити“! Ништа бољи није и сам предсједник Републике Србије који је укинуо све институције Републике на КиМ, успоставио границу са властитом покрајином и још увијек замајава народ и тражи могућност како да одвоји свету српску земљу не само де факто већ и де јуре!
Препоручујем нашој Јовани да истражи судбину др Ђорђа Јанковића, познатог србског археолога који је у својим истраживањима открио и обелоданио преваре састављача лажне историје Срба и који је, због тога, имао „мали милион“ проблема.
Ево једног његовог интервјуа; ОВДЈЕ:
https://www.sedmasila.rs/dr-djordje-jankovic-arheolog-koji-otkriva-prevare-sastavljaca-istorije/
Поучна је и судбина Милоша С. Милојевића, историчара, такође „ђака“ Руске школе, човјека који је говорио 17 живих и мртвих језика, који је знао србску историјску прошлост, великог патриоту и учесника србско-турских ратова. Нажалост Милош С.Милојевић је завршио свој живот неславно, 1897. Године тако што је највјероватније отрован у Београду, а сва његова писана дјела ако не уништена а оно бар скривена ево већ 125 година!
Руска школа је духовна вертикала човјечанства, школа душе и саосјећања, истине и небеског Царства, за разлику од оне Западне, прорачунате, материјалистичке, лажне и освајачке. То су два непомирљива свијета. Зато нас и нападају, историју нам прекрајају и измишљају.
Јовани Раилић, нашој прелијепој Прњаворчанки, с поштовањем и да је сви србски Богови пазе и брижно чувају – ШаринчанИН.
Ово је један светао пример наде да ће србски народ преживјети све проблеме кроз који пролазимо у садашњем времену – од притисака и непосредне војне и сваке друге ненаоружане агресије до издаје сопствене “елите” оличене у јавним личностима који се налазе на највишим нивоима власти.
Циљ западних центара моћи је да Срби као народ нестану а историјско наслеђе да присвоје новостворене нације: хрвати, бошњаци или босанци, шиптари, црногорци, македонци… Неки од тих пројеката су остарени, као што је асимилација и нестанак Лужичких Срба, Срба у Румунији, Градишћанских Срба, Срба католика. О Србима у Бугарској, Албанији, Македонији, Грчкој само мали број појединаца говори и пише.
И дан-данас нам је просвјетни систем, образовање у најширем појму ријечи, под утицајем одлука и стратегије Берлинског конгреса и обавеза које су наши политичари прихватили да спроводе у живот.
У животној пракси имамо двије школе, бечко-берлинска и руска, које се драстично разликују. Најпознатији представници прве школе су наши познати “реформатори” Доситеј Обрадовић и Вук Караџић и други – о којима се прича и пише увијек све у суперлативу а ове друге, руске, мало познати историчар Милош С. Милојевић и други који се готово и не помињу а њихова достигнућа крију или омаловажавају.
Само мањи број појединаца говори и пише о штетности оне прве школе, о грдној штети коју су нам нанијели Доситеј и Вук, два највећа зликовца, изрода који су нанијели више штете и непогоде него читава Османлиска, Аустро-Угарска и комунистичка окупација заједно! Дуга и неиспричана и, код Срба, слабо прихваћена прича.
Увод коментара је мало подугачак да би се истакао прави значај ове друге школе, руске, коју је завршила наша мало позната Прњаворчанка Јована Раилић, магистар архитектуре. Она не само што је најбољи студент генерације већ је и зналац и пожељан саговорник са пријатним наративом у коме се очитава чиста словенска душа, свеобухватна и пуна од ријеке Уне па до Косова и Метохије и Сент Петерсбурга и васцијеле Русије! Наша нада, наша Јована запажа да све већи број младих Србије и других крајева, да се интересује за најугрожененије споменике културе Срба, на КиМ, који су међу најугроженијим на свијету а којима пријети уништење или својатање “играча” и миљеника Запада.
Јовани Раилић желим свако добро у животу, да ју здравље служи и срећа, успјех на личном плану.