Polaganjem vijenaca na kod spomen-bista narodnim herojima i kod spomen obilježja poginulim borcima NOB-a i žrtavama fašističkog terora, u Prnjavoru je obilježen 10. juli, Dan oslobođenja u Drugom svjetskom ratu. Odavajući pomen, poštovaoci partizanskog pokreta prisjetili su se datuma kada je prije 80 godina grad oslobođen od okupatora.
Kroz kratak istorijski čas okupljeni su se prisjetili zajedničke akcije Prnjavorskog partizanskog odreda i Pete kozarske udarne brigade koja je uslijedila u noći sa 9 na 10.juli 1943. a koja je dovela do toga ga da jak ustaško-domobranski garnizon u Prnjavoru bude razbijen nakon čega je uslijedila sloboda za ovo mjesto.
Iako djeluje da kult koji je u prošlosti čuvao sjećanje na partizanske borce isčezava, to ipak nije slučaj kada su u pitanju prnjavorčani koji čuvaju prošlost. Sjećanje posebno ne blijede kod potomaka čiji su predci bili u redovima NOB-a.
Jedan od njih je i Momir Krajišnik čiji se otac Nedo, borio u redovima Pete kozarske brigade a ta činjenica ga čini veoma ponosnim.
” On je sa svojim drugovima išao širom bivše Jugoslavije gdje su se borili protiv okupatora. Kroz priče svog oca slušao sam o njihovoj hrabrosti i odvažnosti ali i strahotama i tragedijama koje su proživljavali. Posebno mi je ostala upečatljiva njegova priča o dešavanjima za vrijeme bitke za Beograd gdje mi je pričao kako su mnogi naš borci poginuli jer se nisu snalazili u tim ravnicama i gdje im je okupator nanosio velike gubitke ”,rekao je Krajišnik.
Vijence i cvijeće pored poštovalaca NOB-a položili su i predstavnici gradskog SUBNOR-a, organizacije proistekle iz Odbrambeno-otadžbinskog rata, predstavnici gradske uprave ali i druge delegacije. Predsjednik SUBNOR-a Prnjavor Rade Radović navodi kako je 10.juli, važan datum kojeg se moramo prijećati.
” Za mene su ti datumi veoma značajni a trebali bi biti i za druge. Ti partizanski borci nisu žalili sebe da oslobode Prnjavor i druge krajeve. Vidite i sami šta se dešava kod nas i u svijet gdje se ponovo rađaju neke negativne ideologije koje promovišu rasulo i uništenje. Bez obzira na sve, mi ne smijemo zaboraviti one koji su se borili protiv ideologija koje ubijale narod ”,rekao je Radonjić.
Predsjednik Boračke organizacije Prnjavor Perica Đumić podsjeća kako je dužnost mladih naraštaja da čuvaju sjećanje na borce NOB-a i da se oni ne smiju zaboraviti kao ni borci Vojske Reublike Srpske.
” Važno je da se sjećamo boraca NOB-a jer su ipak ti ljudi, u to doba Drugog svjetskog rata, napravili veliku stvar a to je da su oslobodili naš okupiran grad ali i okupiranu zemlju od stranog okupatora. To je bio rat širih razmjera u odnosu na ovaj posljednji rat koji se vodio na prostorima bivše Jugoslavije. I zato je važno da ih se sjećamo i da čuvajući sjećanje na njih, čuvamo i sjećanje na borce Vojske Republike Srpske ”,rekao je Đumić.
Gradonačelnik Darko Tomaš kaže kako je ovaj događaj važan za modernu istoriju grada i da tome uvijek odaju veliku pažnju.
”Ovo je jubilarna godišnjica kada se obilježava 80 godina od oslobođenja Prnjavora koji je prema istorijskim podacima, bio jedan od mjesta koji je bio najduže slobodan i to čak 696 dana. Ono što mi uvijek činimo da zajedno sa gradskim SUBNOR-om uvijek čuvamo sjećanja na sva dešavanja iz Drugog svjetskog rata ali i iz Odbrambeno-otadžbinskog rata. ”,rekao je Tomaš.
Pored sjećanja na heroje NOB-a i žrtve fašističkog terora, vijenci su položeni i kod spomenika junacima grada iz Odbrambeno-otadžbinskog rata. Nakon oslobođenja u julu 1943.godine, Prnjavor je do kraja rata uglavnom ostao pod kontrolom partizanskih snaga. Kratkotrajna osvajanja od strane njemačkih i ustaških jedinica uslijedile u januaru i avgustu 1944. godine.
TV K3
Srbi su neki čudan narod. U istorijskom tumbanju, kroz šta smo prošli i kako smo se ponašali dobro je da nas još uvijek ima. Trebamo se zahvaliti Bogovima, našim zaštitnicima koji su nas sačuvali od nestanka. Samo, nisam siguran da i oni imaju beskrajno strpljenje, jer tako mali narod a činimo tako velike i fatalne greške…
Evo nekih od srbskih “bisera” u ponašanju:
Za boj na Kosovu vezan je za lažni mit o izdaji srbskog velikaša Vuka Brankovića, On je punih sedam godina, poslije bitke, borio se sa Turcima, da bi umro kao njihov zarobljenik, u ropstvu, 6.10.1397. godine.
Srbi slave nepismenog Vuka Karadžića kao reformatora jezika i pisma, a radi se o jednoj sujetnoj bitangi, iskomplesiranoj spodobi, koji je bio lakom na novac, vrlo neobrazovan i intelektualno ograničen. Sakupio je i prodao mnoge srpske važne knjige i bio je beznačajan pijun u rukama jezuite Jerneja Kopitara.
Drugi srbski “prosvetitelj” Dositej trasirao je suludu ideju da stranci trebaju da pišu srbsku istoriju, kao biva jer su “neutralni”!
Kod Srba je Nikola Pašić pojam političke mudrosti, uvažavan i cijenjen radikal. Zapravo se radi o jednom prevarantu koji je Srbima nanio neviđenu štetu.
KPJ i njen oslobodilački pokret – partizanija, su najveća prevara Drugog svjetskog rata. Gotovo čitavo vrijeme rata nalazili su se na teritoriji ideoloških istomišljenika, u NDH, od kraja 1941. godine do druge polovine 1944. godine. Cilj im je bio isti – srušiti Kraljevinu i pobiti što više Srba. U tom naumu veliku pomoć su im pružili sami Srbi, koji dan-danas “ne skreću s Njegovog puta”!
Jedan od bravarevih boraca, Nedo Krajišnik, ne nalazi se na spisku pripadnika V kozaračke brigade, kako tvrdi njegov sin. U knjizi “V kozaračka brigada”, iz 1973. godine, kada su bili živi i Bravar i njegov borac, nema borca pod tim imenom. Greška li je ili ne… prije će biti – ne!
” On je sa svojim drugovima išao širom bivše Jugoslavije gdje su se borili protiv okupatora. Kroz priče svog oca slušao sam o njihovoj hrabrosti i odvažnosti ali i strahotama i tragedijama koje su proživljavali. Posebno mi je ostala upečatljiva njegova priča o dešavanjima za vrijeme bitke za Beograd gdje mi je pričao kako su mnogi naš borci poginuli jer se nisu snalazili u tim ravnicama i gdje im je okupator nanosio velike gubitke ”,rekao je Krajišnik.
Усмено сјећање није неки поуздан аргумент. О догађају који се одиграо колико јуче, а тек прије 80 година постаје непоуздан, изблиједи. То најбоље илуструје Момир Крајишник који се сјећа прича свога оца, учесника НОБ-а, припадника Пете козарачке бригаде.
Није сигурно да је Недо Крајишник био припадник ове бригаде и да је, поред осталог, био у акцији ослобођења Београда. Поуздано се зна да је Београд “ослободила” Црвена армија,а да су се Пеко Дапчевић и партизани појавили тек симболично (на бијелом коњу!), реда ради – сликања и писања историје.
Али хајде…
Није ни толико тачно да “ослободиоци” нису оставили писане трагове, мемоаре и слично. НОР/НОП је описан у едицији од око 186 томова књига и та литература је и данас доступна јавности, многа на интернету. Тако постоји и књига “Пета козарачка бригада”, од аутора Љубомира Боројевића, Душана Самарџије и Раде Башића, издата 1973. године од стране “Народне књиге” Београд. Њено друго издање, дакле допуњено, постоји на интернету у пдф-у. На 329 страна описан је ратни пут бригаде, али доста неувјерљиво, бар за моје поимање описа наше “славне” прошлости. Елем, на жалост Момира Крајишника његов се отац Недо не налази у списку бораца наведених од стране 312 до 323 стране! Списак погинулих наведен је од стране 243 до 296.
Из списка “личних имена”, који се налазе као прилог свих партизанских књига, види се да су 99,9 % сви били Срби! Бригада се углавном кретала од Козаре, била на територији Средње Босне, а онда прешла у Срем и од Београда наставила свој “славни пут” чак до Беча с тим да су, у широком луку, заобишли Јасеновац. Усташе су у Јасеновцу наставиле да раде свој посао – убијање Срба, чак и након завршетка Другог свјетског рата. О саучешћу партизана у томе као и у уништавању трагова злочина, боље рећи геноцида над Србима и другима, неки други пут.