2 Comments

  1. Вијест да су у прњаворском породилишту, у новембру 2019.године, рођене свега три бебе је поражавајућа, сигнал за узбуну највећег степена опасности.
    Моја маленкост се сјећа минулих времена, своје младости од тамо педесет и неке из прошлог вијека. Примјера ради, моји родитељи су имали седмеро дјечице, све једно другом до уха. Да ми брат није умро педесет и седме, а прворођена сестра нешто раније било би нас деветеро! Први комшија је имао шестеро малишана, а други у селу како ко, углавном четверо- петеро, а један је имао на стању деветеро те му је изасланик предсједника државе симболичним гестом “кумовао”, доносећи у дом срећника којекакве дарове, играчке и разне друге ђаконије! Какав је то био “порођајни бум” најбоље се примјећивало по броју уписа у први разред основне школе. На међи села Вршани и Шаринци била је Основна школа са четири “пуна” разреда, сваки више од тридесетак ђака; 30 до 35! Данас, нема ни трагова темеља од те школе, а двоје-троје првачића, из читавог села, путују у сусједна села!

    Већ почетком шездесетих година осјетио се пад наталитета. То сам запазио као обични посматрач, ученик средње школе, нестручњак и особа коју нико ни за шта није “фермао”.
    Али, добро… можда неко, ко сада ово чита мисли – која будалетина, лупета као “Максим по дивизији”, прави се важан, видовит и томе слично.
    Било како било, тек данас смо дошли да износимо поразне резултате, да нам је природни прираштај мањи од броја умрлих.
    Или, нека свако у својој породици “сведе рачуне”. Нпр. нас седмеро браће и сестара по простој репродукцији би требали да имамо најмање двадесет и једног наследника, а ми смо изродили свега тринаестеро дјеце. Код неких брачних парова тај прираштај је и неповољнији. Дакле, готово да су нам родитељи изродили више дјеце него нас седмеро брачних наследника!

    Зашто је то тако? Какви су узроци? Има ли нам спаса? Та и многа друга слична питања свакодневно постављамо јавно; већина у кругу породице, пријатеља, а неки и сами себи…
    Свједоци смо и залагања наших “визионара”, од ранга начелника одјељења и начелника општине до оних Милостивих и Свемогућих – Владе и предсједника Ентитета, или државе. Сви су “запели” и траже рјешења, указују, апелују и – ништа!
    Тајна се крије у свијести, у размишљању и резоновању “базе”! Јер све док нам предсјеник или предсједница Српске има загарантовани буџетски расход већи него неколико министарстава заједно, да га дијели по свом нахођењу и личном “ћефу” и да никоме низашто ништа не одговара, чак ни својој личној савјести – неће бити помака на боље! Наравно има ту још којекаквих “цака”, оних и онаквих да то не изгледа баш наизглед просто, али о том другом приликом, ако је буде!!!

    За крај један видео-линк, мало разоноде ради:
    ОВДЈЕ: https://www.youtube.com/watch?v=2l5AAoRONKo

    Наравоученије: Кажем ја себи – Добро је, нек није горе; Добро је, биће горе!

    • Poznata su mi ta mjesta i odlicno i lijepo je procitati takav dobro slozen tekst.Ziv i zdrav mi bio mada malo nas je koji to znaju i razumiju.Imamo mi i svoje odbornike iz tih Mjesnih Zajednica koji isto kao i ostale birokrate sto rece zalazu se da nam svima bude bolje koji cuju sami sebe kada pricaju medjutim druge ne zele ni da cuju.Kao sto rece jedan odbornik kako su u Opstini jedinstveni kada povecavaju sebi razna primanja.Svi su ti nasi odbornici prica za sebe oni su postali begovi i age a narod smatra janjicarima.Ko zna mozda to i jesmo.

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*