Dr Ljubomir Lukin Opačić, potomak čuvene prnjavorske svešteničke porodice Opačić. Sin prote Luke, unuk prote Jakova i praunuk arhimandrita Melentija Opačića osnivača Prnjavorske parohije.
Rođen je 1894. godine u Prnjavoru. Osnovnu školu je završio u Prnjavoru, gimnaziju u Sarajevu, a pravne nauke u Zagrebu, gdje je promovisan za doktora prava 1924. godine.
Službeničku karijeru je započeo 1922. godine pri Okružnom sudu u Banjaluci. Kao sudija službovao je u Bosanskoj Gradišci, Prnjavoru i Sarajevu. Od 1945. godine bio je službenik Ministarstva pravosuđa NRBiH, a zatim Sekretarijata za zakonodavstvo Izvršnog vijeća NRBiH do kraja 1953. godine, kada je izabran za sudiju Okružnog suda u Sarajevu. Početkom 1954. godine izabran je za sudiju Vrhovnog suda BiH, na kojem položaju se nalazio do odlaska u penziju 1963. godine.
Poput mnogih Srbi u Bosni i Hercegovini u toku Prvog svjetskog rata, i Ljubomir Opačić je kao mlad čovjek bio mobilisan u austrougarsku vojsku. Zarobljen je kao pripadnik austrougarske Druge pješadijske brigade, i u julu 1916. godine kao zarobljenik boravi u gradu Milaco na Siciliji (Italija).
Nakon izbora Glavnog odbora SPKD „Prosvjeta“ u Sarajevu avgusta 1934. godine, dobio je visoku funkciju u ovom društvu. Krajem decembra 1939. godine zajedno sa dr Vojislavom Besarovićem, zastupao je „Prosvjetu“ na jednom saboru u Doboju koji je sazvan kako bi razmotrio određena pitanja nastala formiranjem Banovine Hrvatske. Na ovom skupu učestvovao je i istoričar Vladimir Ćorović.
Autor je knjige „Prnjavor i njegovo područje (u opštoj slici, povesti i hronici)“ koja je ostala u rukopisu koji će u narednom periodu biti priređen za štampu i javnu objavu u izdanju Zavičajnog muzeja u Prnjavoru.
Preminuo je u Beogradu 1991. godine i sahranjen u prnjavorskom gradskom groblju. Veliko mi je zadovoljstvo što će ovom znamenitom Prnjavorcu uskoro biti podignut nadgrobni spomenik i što sam lično, a takođe i Zavičajni muzej u Prnjavoru, uzeo simbolično učešće u toj aktivnosti.
Dario Topić, profesor istorije
Zna zna Sarincanin dosta toga,ali znaju i drugi koji mudro cute jer se slepaju uz svaku vlast ne samo ovu trenutnu.Znaju ovde mnogi kako su se partizani maskirali u Srpske ili kako nas zovu cetnicke uniforme pa su tako neki ljudi stradali.Znaju mnogi da su u Crkveni na zidu bile slike Ante Pavelica znaju to mnogi,ali cute.Jednostavno pitanje postavio Sarincanin ko je u Prnjavoru vrsio vlast u ime NDH zna se ali se cuti jer istina je zlo.
Браво професоре, слутим – биће од тебе нешто!
Коректно си описао нашег суграђанина, др Љубомира Опачића, о коме нисам, као ни многи други Прњаворчани, знао ништа.
Међутим, препорука је моје маленкости да с опрезом вучеш историјске теме и дилеме! Јер, многи догађаји и личности знају бити “минирани”, уљепшани и не онакви како се представљају. Тако, нпр. интересантан је “случај” народни “херој” Вид Њежић. У недавној полемици са неким Вијачанцем (на овом порталу) сазнах да је дотични, читаво вријеме рата, сарађивао с четницима! Каже полемичар како породица има доказе за то. Ето за тебе “рудник” за истраживање.
Други приједлог за истраживање би могао бити податак то што комунисти никада нису обзнанили ко је владао Прњаворем у Другом свјетском рату, у име НДХ. Зашто се још увијек крије тај податак, или ће испасти да су Срби затварали, малтретирали и убијали сами себе!
Има ту још тема и дилема. За сада толико.
Не замјери мојој маленкости. Желим ти плодан и успјешан рад и свако добро.
Stvarno se izvinjam, ali za rijec “Prnjavorac” jos nisam cuo. Jos uvijek se pitam, zasto je ovaj covjek, za koga prvi put cujem, cija je biografija ovdje u par recenica ukratko opisana, dobio toliko paznje, a u nijednoj recenici nije navedena njegova zasluga za grad Prnjavor, cak u Prnjavoru nije ni zivio, da ne govorim o zaslugama za covjecanstvo. Bas kao sto je Sarincanin napisao, ima tu mnogo vise tema koje bi trebalo istraziti, a koje su neukom narodu ispricane u par pobjednickih recenica, i onda tacka.I dalje se nista ne zna, jednostavno mrak. Ali o tom po tom, istorija se ionako pise da ide u korist sa trenutnom vlascu.