Organizovana izložba o Dositeju Obradoviću (VIDEO)

2 Comments

1. Далибор Дрекић, пише, у свом опису о лику и дјелу Доситеја Обрадовића; ОВДЈЕ:
   http://www.rasen.rs/2016/10/kako-je-dositej-obradovic-udario-temelj-stranoj-istorijskoj-skoli-kod-srba/?relatedposts_hit=1&relatedposts_origin=7080
   Дрекић пише:
   “У овом тексту враћамо се самим коренима схватања српске историје од стране српских учених глава, а корен је нико други, него велики српски просветитељ Доситеј Обрадовић.
   У Доситејевим речима које преносимо одсликава се један провинцијални став српског учењака који на основу тога што је видео света и прочитао књига према себи и свом народу гаји инфериорна осећања у односу на тај виђени свет и прочитане књиге. Да ствар буде гротескнија, Доситеј свој став излаже начином мудровања, те би човек могао помислити како се шалио:
   „Под Карађорђем кад су хотели (Срби) историју писати, Доситеј је био противног мњенија, говорећи: Истину писати срамота је за нас, а лагати није лепо; зато нека пишу страни, пак ће се све руге приписати бар њиовом пристрастију“.

   Тако је Доситеј, као министар просвјете, имао одлучујућу “заслугу” што српску историју нису писали Срби, већ странци. Последице таквог накарадног става имамо и данас.
   Његовим (Доситејевим) стопама кренуће још један српски “просветитељ” – Вук Караџић, непревазиђена штеточина, будалетина незабиљежена у аналима свјетске историје, неписмена сподоба коју ће прогласити за утемељивача и реформатора српског писма и писмености! Фрустрирана фукара, који је, као и Доситеј, обишао Европу уздуж и попријеко и данас се високо котира у “научним” круговима слуђених Срба тако да по њему називају улице и тргове, школе, установе и којешта друго, а најгоре то што надарену дјецу зовемо “Вуковцима”!!!
   Ништа чудно, када погледате видео-линк у прилогу:
   https://www.youtube.com/watch?v=d062JPZTo5U

   Reply

2. Димитрије Доситеј Обрадовић није једини Србин који је завршио “више” бечко-берлинске школе и који је активно утицао на развој просвјете и науке код Срба. Зато слови као први српски просветитељ, већи и значајнији и од самог Светог Саве!
   Када се анализира његов животни развојни пут видљиво је да се ради о једном класичном пустолову који је обишао скоро цео Балкан, Малу Азију, затим Италију, Немачку, Грчку, Француску, Енглеску, Аустрију и Русију.
   Никакав он просветитељ био није, нити је имао утицаја на развој просвете и науке у Србији. Први његови писани радови само су превод или прерада популарних практично-моралних списа новогрчких и италијанских, а затим је штампао „Живот и прикљученија“ у којем је испричао свој живот од рођења до тридесет и девете године, у којој описује духовну заосталости калуђера, које оштро напада. Прије тога и сам је два пута био рукоположен за калуђера; први пута – 16. априла 1758. године, у Карловцима, а други пута Доситеј је рукоположен за свештеника у манастиру Стањевићи од митрополита Василија, на Ускрс 1764. године!!!
   Са СПЦ није био на истој “таласној дужини”. Познат је његов надмени став:
   „Боље је много једну паметну и полезну књигу, с коликим му драго трошком дати да се на наш језик преведе и наштампа, него дванаест звонара сазидати и у сву њих велика звона поизвештати. Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце!”.

   Секуларизовани дух школе за коју се залагао Доситеј имао је обмањујућу улогу у васпитању српске омладине, чиме би српска школа запостављала морална и религиозна убеђења па би се и дух образованих људи по тим питањима неминовно разлагао. У таквој секуларизованој школи нема онога што лежи у самој основи хришћанства – прворазредне важности духовног и моралног стања личности кроз спознају самог себе, свог назначења, спознају света и Творца који је тај свет створио и човека у њему.
   Доситеј је сматрао да ће рационалистички ум, да ће пуко знање, само по себи све да унапреди!
   Горостасни и мудри Његош је писао да он не воли Доситејево просвешченије – јер су му “зли основи учињени на поруганије светиње словенске. Ја бих Доситеја почитовао да је умио свој дар душевни обратити у корист нашег народа, али га обратити није умио и зато га презирем као човјека који није видио у шта се садржи срећа народа, што му може причинити несрећу, и како човјека који је био некоме подло орудије потсмејанија над благочестијем”.

   Доситеја су, као и његовог следбеника Вука Караџића, за просветитеље прогласили комунисти, послије доласка на власт 1945. године.
   Свети Сава је практично избачен из уџбеника као просветитељ, а уместо њега Браварева власт је на све начине промовисала Доситеја Обрадовића и Вука Караџића као нове српске просветитеље, што у суштини они нису, напротив.

   Ово што данас ради Народна библиотека показује да је Бравар још увијек међу нама!

   Reply