Srpski narod se i u I i u II svjetskom ratu kao i u zadnjem borio protiv istih neprijatelja tako da bi se trebalo i to uvažavati a ne gledati na JB Tita i KPJ jer ljudi koji su se borili su bili obični seljaci i radnici i borili su se jer su bili napadnuti,većina ih nije znala ni šta je JBT ni KPJ !
На приложеној фотографији, иза леђа начелника, је биста Раде Врањешевић, која је проглашена за народног хероја, 27. јула 1951. године.
У партизанском покрету био је повећи број „напредних“ жена. Њихова улога је била свестрана. Једна од њих било је ублажавање „љубавних јада“, потреба за сексом поготово „ важних другова“, оних који су водили одреде, чете, бригаде…
Комунисти на терену су водили рачуна о мушко-женским односима. Међутим, ова правила понашања кршена су али се о њима не прича, не пише се, а нису посебно осветљена ни у партизанским вестерн филмовима. По сећању Владана Бојанића, у Мачванском НОП одреду више руководилаца започело је ванбрачне везе са млађим партизанкама, а око партизанске болнице створило се нешто што је појединцима личило да је „права мала јавна кућа, само што се није плаћало“! И покрајинско повереништво партије у Нишу критички се односило према чињеници да је већина политичких руководилаца себи нашла дружбенице већ у првом периоду „војевања“. Тако је и Милован Ђилас изнео једно мање романтично запажање, везано за највише партијске функционере – да су их у Ужицу „пратиле младе и згодашне секретарице, упадљиво интимније с њима него што је то сам посао налагао“! Најистакнутији је био пример самог Бравара, који се саживео са безмало 30 година млађом секретарицом, „студенткињом“ Даворјанком Пауновић. Имао је он грдних мука да је се отараси. Како је закључио још један „пуританац“ међу партизанским командантима у Србији, Павле Јакшић, „партизански сурови сексуални „аскетизам“ међу борцима није, очевидно, био у складу с хедонизмом у високим штабовима“.
У име Врховног штаба послато је упутство, друговима на терену, како да се рјешавају оних другарица које су остале у другом стању – ликвидација! Да ли је та судбина задесила и Раду, може се само нагађати. Уосталом што је тражила то је и добила, чиста непормишљеност, авантуризам.
Данас „напредне другарице“ зову старлетама или „пословном пратњом“, али је суштина иста – уживање у чарима секса али се сви праве невјешти, безгрешни.
Све је исто само Њега нема!
Pitanje za konstataciju da je komentar “Bajke za odrasle” – četnička propaganda:
U čemu, u kom dijelu komentara, u kojim činjenicama?
Očigledno je da istina pogađa, tim prije i više ako potire laži i obmane.
Malo više poštovanja prema drugim razmišljanjima. Šta ako je navedeno tačno.
O muško-ženskim odnosima u NOB niko nikada nije pričao, pisao. Nešto malo prikazano je kroz filmove, ali to ni izbliza nije odgovaralo stvarnom stanju stvari, pogotovo kod samog Tita. Poznate su njegove orgije ne samo sa Davorjankom Paunović, u ratu ali i u Belom dvoru, poslije rata.
I tebi smeta istina o partizanskim murvama?!! Svašta.
Gubitnicko cetnicka propaganda
Zar stvarno mislite da mozete promijeniti istoriju upornim iznosenjem neistine, pozivajuci se na izmisljene istoricare,trvrdnje baba Vange ?
1000 puta izrecena laz ne znaci da je istina.
Ti si bio tamo i znas odnosno vidio si sta se radilo???
Pusti ti te diskusije ko je s kim imao sex pre 80 god . Budi frajer pa napisi ko sad s kim spava, sta se radi itd…
Ti jednostavno siris ovde lazne indormacije i prekrajas istoriju zajedno sa tvojim istomisljenicima.
Cuj onaj tamo postavlja pitanje da li je Rada Vranjesevic bila trudna?????? Mislim koje su bljuvotine u danasnje doba. Treba to sad da procita neko dete od 15 god koje ide u srednjoskolski centar i samim tim sebi stvori takvu sliku a da nije sigurno da li je to zaista bilo tako
Размишљање коментатора:
Када се све ово прочита, када се мало боље анализира, повеже и умрежа, и врати у она времена, тешко се отети утиску да се ради(ло) о нормалном људском бићу са некаквим општеприхваћеним патријархалним васпитањем. Куда је све она прошла, шта је радила и како је дјеловала, у оно доба када су све саобраћајне комуникације биле никакве (од превоза до телефонских веза) и када се има на уму да је она особа из свештеничке породице, човјек с ове дистанце све то не може смислено да схвати! Ипак је неко координисао одређени шири круг “напредних” особа које су повјеровале у комунистичку идеологију, у некакво праведно и бескласно друштво – како су пропагирали. Уз све то они су вјеровали непознатим инструкторима, тако и толико, да су без много размишљања рушили постојећи друштвени поредак да би изградили нови хуманији.
Проблем је у томе што га нису изградили а циљ борбе се усмјерио против ЈВуО, четника Драже Михајловића и освајање власти.
Већ у старту, у току НОБ-е, постојале су крупне подјеле. Тако је врховни комадант имао одабрано друштво за уживање (Даворјанку и друге), другу исхрану, чак и ауто за превоз!
То ће се нарочито показати послије 1943. године када ће се, по налогу делегације Црвене армије, посебан акцент ставити на изградњу мита о лику и дјелу Тита.
Да се мало вратимо на народног хероја, Раду Врањешевић! Званично она је настрадала 25. маја 1944.године, на свој 26-ти рођендан, бранећи врховног комаданта у Дрвару! То је мит, бајка у коју многи вјерују до дана данашњег. Рада је можда изгубила живот од својих сабораца. Јер постојала је наредба партизанским јединицама, мислим од Темпа, да се све оне “напредне” другарице које остану трудне – ликвидирају! Тото се на тај начин ријешио Даворјанке Пауновић, личне секретарице, која је код њега била на обуци, у Загребу, још 1940. године!
Све у свему, потрошени су многи животи, угашене ране младости, унесрећене бројне породице и народи, за некакве замагљене идеале и бољу будућност.
Од тога доба, чак и много прије, до данас се ништа промјенило није! Још увијек којекакви визионари причају испразну причу, понављају бајке претходника, уз мању или већу дораду, а живот већине грађана остаје и даље исти – тежак и неизвјестан…
Nema te Vikpedije( nepoznatog autora), istoricara bez diploma,zagrizenih “bivsih crvendaca prelivoda” koji mogu da izbrisu 45 godina zivota.
“Izgubili ste tada”, izgubili ste i sada, neonacizam koji sirite moze proci samo kod crvenih kmera.
1% populacije Prnjavora vam vjeruje jer se skrivate iza nacionalnog simbola a i oni ce da odustanu od vas jer sirite mrznju i netrpeljivost.
Srpski narod se i u I i u II svjetskom ratu kao i u zadnjem borio protiv istih neprijatelja tako da bi se trebalo i to uvažavati a ne gledati na JB Tita i KPJ jer ljudi koji su se borili su bili obični seljaci i radnici i borili su se jer su bili napadnuti,većina ih nije znala ni šta je JBT ni KPJ !
На приложеној фотографији, иза леђа начелника, је биста Раде Врањешевић, која је проглашена за народног хероја, 27. јула 1951. године.
У партизанском покрету био је повећи број „напредних“ жена. Њихова улога је била свестрана. Једна од њих било је ублажавање „љубавних јада“, потреба за сексом поготово „ важних другова“, оних који су водили одреде, чете, бригаде…
Комунисти на терену су водили рачуна о мушко-женским односима. Међутим, ова правила понашања кршена су али се о њима не прича, не пише се, а нису посебно осветљена ни у партизанским вестерн филмовима. По сећању Владана Бојанића, у Мачванском НОП одреду више руководилаца започело је ванбрачне везе са млађим партизанкама, а око партизанске болнице створило се нешто што је појединцима личило да је „права мала јавна кућа, само што се није плаћало“! И покрајинско повереништво партије у Нишу критички се односило према чињеници да је већина политичких руководилаца себи нашла дружбенице већ у првом периоду „војевања“. Тако је и Милован Ђилас изнео једно мање романтично запажање, везано за највише партијске функционере – да су их у Ужицу „пратиле младе и згодашне секретарице, упадљиво интимније с њима него што је то сам посао налагао“! Најистакнутији је био пример самог Бравара, који се саживео са безмало 30 година млађом секретарицом, „студенткињом“ Даворјанком Пауновић. Имао је он грдних мука да је се отараси. Како је закључио још један „пуританац“ међу партизанским командантима у Србији, Павле Јакшић, „партизански сурови сексуални „аскетизам“ међу борцима није, очевидно, био у складу с хедонизмом у високим штабовима“.
У име Врховног штаба послато је упутство, друговима на терену, како да се рјешавају оних другарица које су остале у другом стању – ликвидација! Да ли је та судбина задесила и Раду, може се само нагађати. Уосталом што је тражила то је и добила, чиста непормишљеност, авантуризам.
Данас „напредне другарице“ зову старлетама или „пословном пратњом“, али је суштина иста – уживање у чарима секса али се сви праве невјешти, безгрешни.
Све је исто само Њега нема!
Cetnicka propaganda.
@ Kme kme
Pitanje za konstataciju da je komentar “Bajke za odrasle” – četnička propaganda:
U čemu, u kom dijelu komentara, u kojim činjenicama?
Očigledno je da istina pogađa, tim prije i više ako potire laži i obmane.
Malo više poštovanja prema drugim razmišljanjima. Šta ako je navedeno tačno.
O muško-ženskim odnosima u NOB niko nikada nije pričao, pisao. Nešto malo prikazano je kroz filmove, ali to ni izbliza nije odgovaralo stvarnom stanju stvari, pogotovo kod samog Tita. Poznate su njegove orgije ne samo sa Davorjankom Paunović, u ratu ali i u Belom dvoru, poslije rata.
I tebi smeta istina o partizanskim murvama?!! Svašta.
Gubitnicko cetnicka propaganda
Zar stvarno mislite da mozete promijeniti istoriju upornim iznosenjem neistine, pozivajuci se na izmisljene istoricare,trvrdnje baba Vange ?
1000 puta izrecena laz ne znaci da je istina.
Ti si bio tamo i znas odnosno vidio si sta se radilo???
Pusti ti te diskusije ko je s kim imao sex pre 80 god . Budi frajer pa napisi ko sad s kim spava, sta se radi itd…
Ti jednostavno siris ovde lazne indormacije i prekrajas istoriju zajedno sa tvojim istomisljenicima.
Cuj onaj tamo postavlja pitanje da li je Rada Vranjesevic bila trudna?????? Mislim koje su bljuvotine u danasnje doba. Treba to sad da procita neko dete od 15 god koje ide u srednjoskolski centar i samim tim sebi stvori takvu sliku a da nije sigurno da li je to zaista bilo tako
Подаци из Википедије, званични:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%92%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Размишљање коментатора:
Када се све ово прочита, када се мало боље анализира, повеже и умрежа, и врати у она времена, тешко се отети утиску да се ради(ло) о нормалном људском бићу са некаквим општеприхваћеним патријархалним васпитањем. Куда је све она прошла, шта је радила и како је дјеловала, у оно доба када су све саобраћајне комуникације биле никакве (од превоза до телефонских веза) и када се има на уму да је она особа из свештеничке породице, човјек с ове дистанце све то не може смислено да схвати! Ипак је неко координисао одређени шири круг “напредних” особа које су повјеровале у комунистичку идеологију, у некакво праведно и бескласно друштво – како су пропагирали. Уз све то они су вјеровали непознатим инструкторима, тако и толико, да су без много размишљања рушили постојећи друштвени поредак да би изградили нови хуманији.
Проблем је у томе што га нису изградили а циљ борбе се усмјерио против ЈВуО, четника Драже Михајловића и освајање власти.
Већ у старту, у току НОБ-е, постојале су крупне подјеле. Тако је врховни комадант имао одабрано друштво за уживање (Даворјанку и друге), другу исхрану, чак и ауто за превоз!
То ће се нарочито показати послије 1943. године када ће се, по налогу делегације Црвене армије, посебан акцент ставити на изградњу мита о лику и дјелу Тита.
Да се мало вратимо на народног хероја, Раду Врањешевић! Званично она је настрадала 25. маја 1944.године, на свој 26-ти рођендан, бранећи врховног комаданта у Дрвару! То је мит, бајка у коју многи вјерују до дана данашњег. Рада је можда изгубила живот од својих сабораца. Јер постојала је наредба партизанским јединицама, мислим од Темпа, да се све оне “напредне” другарице које остану трудне – ликвидирају! Тото се на тај начин ријешио Даворјанке Пауновић, личне секретарице, која је код њега била на обуци, у Загребу, још 1940. године!
Све у свему, потрошени су многи животи, угашене ране младости, унесрећене бројне породице и народи, за некакве замагљене идеале и бољу будућност.
Од тога доба, чак и много прије, до данас се ништа промјенило није! Још увијек којекакви визионари причају испразну причу, понављају бајке претходника, уз мању или већу дораду, а живот већине грађана остаје и даље исти – тежак и неизвјестан…
Другим ријечима: све је исто, само Њега нема!
Ma nije baš isto ali je bitno da njega nema! Treba jednom za svagda graditi Srpsko društvo bez iluzija i lažnih ideala!
Nema te Vikpedije( nepoznatog autora), istoricara bez diploma,zagrizenih “bivsih crvendaca prelivoda” koji mogu da izbrisu 45 godina zivota.
“Izgubili ste tada”, izgubili ste i sada, neonacizam koji sirite moze proci samo kod crvenih kmera.
1% populacije Prnjavora vam vjeruje jer se skrivate iza nacionalnog simbola a i oni ce da odustanu od vas jer sirite mrznju i netrpeljivost.