Obilježena 81 godina od formiranja Prve prnjavorske partizanske čete (FOTO)

U organizaciji Opštinskog odbora SUBNOR-a Prnjavor, na planini Ljubić obilježena je 81 godišnjica od formiranja Prve prnjavorske partizanske čete i 79 godina od formiranja 14. srednjobosanske udarne brigade. Ovaj događaj organizovn je u sklopu njegovanje tradicije Narodnooslobodilačke borbe 1941 do 1945.godine.

Poštujući tekovine Narodnooslobodilačke borbe, brojni simpatizeri i potomci partizanskih boraca i ove godine se izašli na planinu Ljubić pri čemu su se prisjetili prvih prnjavorčana koji su prije 81.godinu podigli ustanak protiv okupatora.

Prvu grupu ustanika tada je na padine Ljubića izveo Novak Pivašević . Na tu činjenicu je i danas ponosan njegov sinovac Đuro koji kaže kako su tada njegov stric i drugi bili odlučni da zaustave represiju i teror okupatora.

Ja sam od malena slušao o podvizima moga strica koji je pao u borbi za slobodu. U meni je od ranih dana usađeno u mišljenje da poštujem NOB. I zbog toga sam danas ovdje da odam pomen onima koji su pali u borbi. Ja se i danas trudima da svojoj djeci i drugim mlađim ljudima, prenesem priče o Novaku Pivaševiću i drugima što su nam podarili slobodu ”,rekao je Pivašević.

Na borce NOB-a moramo biti ponosni a njihovu borbu ne smijemo omalovažavati poručili su Prnjavorčani koji i danas sa ponosom njeguju narodnooslobodilački pokret. Jedan od tih je i Vitomir Milanković čiji se otac borio u partizanima.

”Ja poštujem NOB i ali i sve druge pokrete koji su čuvali narod od stradanja i borili se za oslobođenje. Žao mi je što sve ovo nije masovnije i što se ljudi malo okupljaju. Opština bi trebala i više da posvećuje pažnje spomenicima proisteklih iz Narodnooslobodilačke borbe i da na taj način odajemo pomen onima koji su se borili za slobodu”, rekao je Milanković.

Vijence i cvijeće kod spomen obilježja posvećenog prvim ustanicima položile su brojne organizacije gdje su se prisjetili i formiranja 14. srednobosanske udarne brigade. Predsjednik OO SUBNOR-a Rade Radonjić je poručio kako mladi naraštaji, moraju poštovati hrabre podvige predaka.

Od kada je prije nekoliko godina izgrađen ovaj spomenik mi se okupljamo kako bi odali pomen na prve Prnjavorčane koji su izašli na Ljubić i podigli oružani ustanak. Mi na ovaj način radimo jednu ispravnu stvar i ne zaboravljamo te ljude pri čemu smo im zahvalni na slobodi koju su nam podarili. Ljudi koji su tada krenuli sa Ljubića, odlazili su na razna mjesta da se bore protiv okupatora a u njihove redove su dolazili i novi borci. Na to moramo biti ponosni i ne smijemo to zaboraviti ”, rekao je Radonjić.

Tokom oktobra 1941 godine narodni heroj Novak Pivašević i politički komesar Živojin Preradović, sa Ljubića su poveli Prvu prnjavorsku partizansku četu koja odmah krenula u borbu protiv okupatora.

Većina tih boraca će kasnije zajedno sa drugim Prnjavorčanima stati u redove 14. srednjobosanske udarne brigade koja je formirana 17.oktobra 1943.godine. Brigada je bila pod komandom Steve Samardžije, a kasnije i Steve Kovačevića. Inače ova brigada učestvovala je u oslobađanju Prnjavora, Dervente, Doboja, Teslića ali i drugih mjesta.

Prema podacima SUBNOR-a u jedinicama partizanskog odreda, 14. i 18. srednjobosanske brigade i drugih jedinica u borbama od 1941. do 1945. učestvovalo je 4.500 partizana iz Prnjavora, od kojih je 700 poginulo, a 1.200 ranjeno.

TV K3

4 Comments

  1. Историју пишу побједници а сви знамо да су комунисти 1945 године изашли као побједници из братоубилачког рата у Краљевини Југославији.Овдје треба раздвојити Партизане од комунистичке идеологије на начин да се огромна већина Партизана борила за слободу мислићи да се боре за праву ствар јер ники од њих тада није имао приступ информацијама као у данашње вријеме,иста ствар је и са Четницима на овим крајевима.
    Оно што је историјски тачно и непобитно јесте да је у Вијачанима( Љубић) формирана Партизанска чета а нешто касније подигнут и устанак за Средњу Босну.Нажалост у тексту се не наводи чињеница да су Партизани и Четници заједно и организовано спрјечавали Усташе да одводе Србе у Јасеновац.Што се тиче броја Пртизана он је приближно тачан,мада се спомиње и број од око 7000 али не да их је било при оснивању чете већ у цјелокупном рату од 1941-1945 године.

  2. Kрајње површно и неубједљиво описана је прича о формирању и „славном путу“ једне велике Прве прњаворске партизанске чете (4.500 припадника). Ови симпатизери и потомци не познају историју, немају логику размишљања, измишљају непостојеће осободиоце и све то преносе младим генерацијама…

    Дајте ми одговоре:
    Ако је мјесто формирања Чете било на Љубићу, гдје су толики припадници били смјештени, ко их је хранио, облачио, ко снабдјевао оружјем, логистиком у најширем смислу ријечи. Ко је био окупатор, ако су сви тзв. народни хероји погинули почетком 1942. године и то искључиво у сукобу са Србима? Па нису ваљда Срби, мјештани, били окупатори властитих села?! Практично питање је удаљеност мјеста формирања од града Прњавора. Како су „ослободиоци“ могли да притекну у помоћ Србима града и околних села? Никако, немогућа мисија. Јер, прво је требао неко да им јави, да тај неко зна гдје се Чета налази, да ли је Чета спремна за покрет,да има моторизацију и материјално-техничка средства, итд. и да тако спреми дођу. Када, како, с чиме. Нису имали два-три коња, а сеоски пут до Прњавора није практички постојао!

    Народе лажу, причају ноторне глупости већ 78 година, послије „ослобођења“! Међу овом групицом нема особе која је прочитала једну ваљану књигу, а историју не познају ни у траговима. Ево ко их је снабдјевао са обућом, одјећом и оружјем – усташе. О томе говори у сјећањима један од припадника Чете, који је са 13 година, заједно са осталом бандом, ишао чак у Јајце, све под контролом усташа и домобрана; ОВДЈЕ:
    https://www.youtube.com/watch?v=vdbzglDqFBE

    Друго, ко је под командом држао град Прњавор? Нема ни дан-данас података о томе, крију то јер су били у спрези са усташама и домобранима, углавном комшијама! Готово читаво вријеме рата (од 1942. до друге половине 1944. године, НОП/НПР се налазио на територији НДХ! „Ослободиоци“ су – чак, у Фочи организовали Партизанске олимпијске игре, маја 1942. године, толико су били сигурни у сарадњу са НДХ!

    Срби су надрљали баш тамо гдје је НОП/НОР држао „слободну“ територију. Класичан примјер је шире подручје Козаре, тотално очишћене од Срба. Нијемци, усташе и домобрани су све побили на Козари (јун-јул 1942.г.), стоку одвезли или побили, а усјеве и куће попалили. За те заслуге ће Бравар одликовати Курта Валдхајма (као и Павелић и Хитлер), који је био организатор геноцида а који ће постати чак и Генерални секретар УН!

    Све у свему – српска брука и срамота.

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*