Poštujući tradiciju i značajne istorijske događaje, Opštinska organizacija SUBNOR-a Prnjavor danas je, u skladu sa mjerama i preporukama zbog epidemiološke situacije, obilježila 4. jul, Dan borca.
Tog 4. jula 1941. godine, prije tačno 79 godina, donijeta je odluka, odnosno Proglas sa pozivom na opšti ustanak i otpor protiv nacističkog okupatora.
Upravo na spomeniku kod “Pet lampi” i spomen kompleksu u gradskom parku delegacije SUBNOR-a, poštovaoci NOR-a i delagacija opštinskog resora za pitanje boraca položili su danas vijence u znak sjećanja na Dan borca. Vijenci su položeni i na spomenik borcima posljednjeg rata.
U opštini Prnjavor 10. jula biće obilježen i Dan oslobođenja Prnjavora u Drugom svjetskom ratu.
– SUBNOR ima još šest preživjelih boraca NOR-a koima će biti dodijeljena ruska medalja i nadam se da će lično prisustvovati ambasador Rusije u BiH – najavio je Rade Radonjić, predsjednik SUBNOR-a Prnjavor.
Opština Prnjavor u Drugom svjetskom ratu dala je četiri narodna heroja – Radu Vranješević, Stanka Vukašinovića, Novaka Pivaševića i Vida NJežića. Deseti juli je datum kada je 1943.godine grad oslobođen od njemačkog okupatora i do kraja Drugog svjetskog rata nije izgubio status slobodne teritorije.
(TV K3)
Е моји другови комунисти, за вашу борбу против фашиста вам донекле и скидам капу, али за послератни злочин над властитим народом и неистомишљеницима, нека вам Бог буде на помоћи.
@ Кнез
“…за вашу борбу против фашиста вам донекле и скидам капу, али…” – добро је да си навео ријеч “донекле”, јер те борбе уопште није ни било. Све је лаж. Главни циљ комунистичке борбе био је да сруше краља и да се дочепају власти.
Комунисти су, на Четвртом конгресу, у Дрездену, почетком новембра 1928.године, усвојили програмске смјернице у којима су српску буржоазију и краља означили као главне непријатеље, као угњетиваче, хегемонисте које треба развластити и дати право свим измишљеним народима и нацијама да формирају своје сопствене државе. Друго, фашисти, нацисти, комунисти и ини су производ из исте Кухиње. Циљ им је био исти, само је “паковање”, обланда или прича (идеологија) била, ту и тамо, мало различита – “да се Власи не досјете”, наравно. Срби, након априлског слома државе, нашли су се у тешком положају – држава је окупирана и распарчана, а они без елементарне заштите. ЈВуО без подршке, знања и логистике поред спољнег добили су и конкуренцију – комунисте, који су се само декларативно изјашњавали као заштитници а читаво вријеме рата били су активни сарадници окупатора, усташа, балиста и других. Дезорјентисани и неинформисани они су се прикључили партизанским јединицама као мањим злом, а – рачунали су, када се ратна ситуација промјени, да ће донијети исправнију одлуку. Поред тога састав партизанских јединица био је преко 90 одсто од Срба! “Потрошни кадар” јесте, али командни није и ту је била замка за наивне Србе. И док су блентави Срби губили главе дотле је друг Стари похотно јашио српске партизанке, уживајући у чарима Даворјанке, Олге и других “напредних” дародајки! Бравар је све то могао да ради јер је био заштићен логистиком Вермахта (Сви тзв. шпански борци били су агенти заврбовани у Француској, приликом повратка из Шпаније.) и усташа, на чијој се територији налазио, готово читаво вријеме рата. Наравно, у све је био укључен Ватикан, Черчил и Стаљин (Коминтерна) о чему Раде Радоњић, ових шест “бораца НОР-а” и присталице и симпатизери немају благе везе.
За један од погледа, на ова збивања погледати; ОВДЈЕ:
http://www.pecat.co.rs/2012/07/sudbina-srba-odredjena-je-1928-godine-u-drezdenu/
Бравар се прво појавио у Србији и, послије дебакла Ужичке Републике, Срби су га изјурили преко Дрине. Његов “ослободилачки” пут креће од Бихаћа, гдје је од привременог “ослобађања” града и Првог засједања АВНОЈ-а, изгубио само око 7.000 блентавих Срба… па преко Прозора, Неретве и Сутјеске… гдје је “погубио” још пет и више пута толико блентавих Срба, е да би се поново убацио у Србију пред сам крај рата. Њему, наравно ништа се није десило, остао је жив и здрав, а и даље је јашио Даворјанку и сладио се њеним младалачким чарима. А, да – на Сутјесци умало да погине, али као у свакој бајци, ту се нашао вјерни пратилац Лекс, или како се већ звао, да га спаси од парчета авионске бомбе!
Што се тиче ратних и послератних злочина, ево једног из портала http://www.slobodnahercegovina.com – на коме отворите чланак: “Историја о којој се ћутало, друго лице народних хероја”.
Дан борца из другог угла, или о лажној прошлости комунистичких банди, њихових симпатизера и истомишљеника:
Сви буне и устанци, и сви свјетски ратови, планирани су унапријед, разрађена је тактика и носиоци главних улога углавном су педантно распоређени. Питање “побједника” и главни циљ је обухваћен пројектом. Планерима је остало само да одреде старт, односно повод и представа је могла да почне! Све описано само је требало “увити” у обланду пропаганде…
Од завршетка Другог свјетског рата прошло је пуних 75 година, а чланови СУБНОР-а и њихови симпатизери још увијек воде борбу за, само њима знане – идеале и циљеве, с којима би усрећили сиротињу рају, цијели свијет и дуњалук приде! У читавој овој причи блентави Срби су најгоре прошли – изгубили су двије Југославије, доживјели брутални национални слом, десетковани су као ниједан народ Европе и након свега – и даље срљају у сопствено уништење, славећи своје поразе и заблуде, загрљени са својим освједоченим душманима!
Француски историчар, Франсоа Фире, у свом дјелу “Прошлост једне илузије”, каже: “… да оно што је потхрањивало опстанак комунистичке идеје, на Западу, била је управо чињеница да у том дијелу Европе – комунизам никада није постојао као режим, упркос трагедији на Истоку, комуниста може да настави да вјерује како је крајња сврха њихове идеје добра! Комунисти, по њему, практикују замјену теза, те умјесто о свом раду и последицама они говоре о чистоти својих осјећања“!
Конкретно, да не дужим причу, питам СУБНОР Прњавора:
Кажете: да имате шесторицу живих припадника НОР-а, али ако је послије “ослобођења” прошло 75 година, с колико су година пошли у “бој, за народ сввој”?!
Кажете: да је СУБНОР Прњавора дао око 4.500 припадника НОР-а али недостаје списак и ратни пут “славног” Прњаворског партизанског батаљона.
Кажете: 10. јул (1943.) је Дан ослобођења Прњавора, али нигдје не постоји опис “ослобођења”, ко је и од кога ослободио град! Чак и то лажете, јер код описа “народног хероја” Станка Вукашиновића (види Википедија, слободна енциклопедија) стоји да је “херој” пресјечен непријатељским рафалом, 04.01.1944.године, приликом уличних борби, код зграде ондашњег прњаворског суда!
Кажете: Прњавор је дао четири народна хероја, а недостаје Живојин Прерадовић који погибе у Чечави, српском селу, априла 1942.године, у борби са четницима!
Када се само површно анализирају биографије “народних хероја” – Н.Пивашевића, Р.Врањешевић, С.Вукашиновића и В.Њежића (види: Википедија) лако је уочити недоследности, ноторне глупости и шупљине, својствене комунистичкој идеологији.
Другови комунисти, није ово ревизионизам или удар на ваш лик и дјело, али ваше бајке о „славној прошлости“ више не станују овдје, нема партизанских вестерн филмова Делића, Булајића, Крвавца и других… нема ни државе коју сте створили – сами сте је уништили, проклети да сте ма гдје били!
Dobar komentar! Hvala
Ovakvim komentarima pišate po vlastitoj, i u poređenju sa drugim periodima vaše historije, svijetloj prošlosti. Alibi za rat vam je uvjek bio ostanak u Jugoslaviji i onda odjednom, samo tako, kliznete u mitomaniju od kosova pa nadalje. Jadno i patetično. Toliko su vam se posrali u lobanju ovakvi poput ovog historičara amatera, i po starom oprobanom receptu- više puta ponovljena laž postaje istina. To ortodoksno srpstvo i nacionalizam vas već izjeda odavno, pitanje je dokle. Ako pogledate kroz prozor vidjećete da više nije srednji vijek i ako hoćete malo globalnije, nacionalizam je zastarjela konstrukcija u modernim društvima. Nadam se da ćete nekad uskoro otvoriti oči dok vas taj kancer nije u potpunosti izjeo.
Komšij! Brutalno pišeš. Pišeš o sadašnjim Srbima sa čemerom u grlu! Nisi trebao! Bolje komšo da si mi ogradu razvalio i ovce u moju njivu pustio taman i žito na njoj posijano bilo nego što si ovo napisao! Ovakvo stanje ortodoksnog Srpstva je zbog prošlosti i sadašnjosti a možda io budućnosti! Ovaj tekstopisac pod sinonimom ,,Bravar je među Srbima,, dobro navodi činjenice.
Osnovno pitanje otkud Srbima tih prošlih vremena iluzija o boljem sutra sa proleterima na vlasti. Traba da znaš da čovjek navodi da su ,,blentavi Srbi stradali. U pravu je. Pravi Srbin domaćin u to vrijeme je živio većinom na selu i imao je sve ako je radio. Nisu imali oni koji nisu radili. Moj đed je imao uvijek u kući svega. Bilo je kuća da u proljeće (mart april) nisu imali žita pa su ga pozaimali i preko godine odrađivali ili plaćali i opet nisu gladovali. Otkud kod Srba da se primi mit o ,,zlatnom životu,, pod komunistima kad niko nije imao niti čitao knjige o novom poretku. Moj prađed je imao bar po kazivanju mog čiče knjige o novom poretku. Moj prađed je u ta vremena bio pismen i kupio je kako čiča kaže crvene komunističke knjige da bi znao šta to dolazi novo. Napominjem da iz mog kraja od ljudi slabog imovnog stanja niko nije otišao u proletere. Proleteri su došli u naš Prnjavor i podigli na pijedestal neke borce za crvenu pravdu dotle da su ih proglasili narodnim herojima a bitaka nije bilo niđe. Traba da znaš da jedinu knjigu koja je tada bila na stolu Srpskog seljakaje bila crkveni kalendar i po tom rutmu i redosledu dana i Svetaca Srbi su živjeli na selu. Srbi su otišli u mitomaniju kako ti kažeš zbog toga što sad imaju priliku d a prave na Balkanu Srpsku državu. Greška je bila ostali južni Sloveni sa srbima. Platili smo i plaćali za tu grešku cijeli vijek. Otišao udžaba. No nije dobro počelo sada. Kriminalci i šverceri se infilitirali u društveni poredak i smrede a tužilaštvo i sud uopšte ne radi. Ovi diktatori iz gospođe Europe projektuju krize i traže da ,,meljac,, kod srba non stop radi. Traži se da Srbi ponovo idu u revoluciju. Primjer je za to otesana drvena šaka (znak krvoločnog Nato pakta) na trgu Krajine i prels oko nje zamisli zbog snmrti drogeraša koji se kačio sa mafijom. Sva je serća ne primi se to kod naroda. Iako ova vlast ne zaslužuje komentar ostrade ne odne se je revolucija. U sadašnjoj vlasti Srbi samo traže biznis i mogućnost pljačke budžetskih para jer one nisu ničije one su narodne. Neće ih niko tužite i sudite. Ne radi tužilaštvo i sud. Kako će biti vidjećemo! Nedaj bože više crvene gologuzije na vlast!
@ Prnjavorčanin
Добар коментар (одговор), Комисији! Хвала. Ништа, само ти враћам подршку коју си упутио на мој “базни” коментар!
Да покушам да опишем недоследност “ослободилаца”, које ови празноглавци славе, присјећају их се и покушавају да ту традицију пренесу на млађе генерације – на унуке и млађе.
Послије 1945. године са одлучном директивом Бравара и Компаније рађена је колективизација и формирање СРЗ, (сеоских радних задруга) по узору на оне у СССР-у. Тако је формирана она од дијела села Доње Мравице и дијела села Дренове. Од сељака Милић Новака и жене му Љепосаве, из села Дренове, вриједних и честитих домаћина, одузети су (поред осталог) коњи и гвоздена кола. То би, према садашњим мјерилима и приликама, било као да неком одузмете Мерцедес С класе или МАН камион! Одузимање је извршено без новчане или било које накнаде, а образлагано је “да Новак Милић има превише, да штрчи од богаства и да исто треба да подијели са удруженим колективом суграђана ради заједничког добра”! Коњи и утегнута коњска кола дошла су тако у руке … (зна садашњи предсједник ОО СУБНОР-а о коме се ради), који је силом (не)прилика био члан новоформиране СРЗ!
Једног лијепог дана, након свих мучних и тешких дешавања, у Дренови се организује сеоска свадба. Према тадашњим обичајима главно превозно средство били су коњске запреге – до десетак коњских запрега, са кочијашем и неколико посебно позваних узваника. Вишак гостоју, који се нису могли смјестити у коњским колима, ишао је пјешке (могло је тако јер су сеоски путеви били у јадном стању, ишло се малом брзином). Е, тако се десило да Новак Милић и његова супруга Љепосава иду пјешке, а у одузетим коњским колима сједе сасвим неке друге особе!
То су вам били принципи комунистичке банде, који су једно причали а сасвим друго радили. Приграбили су себи власт, привилегије и сва материјална добра а обичном народу потурили причу о добром животу и још срећнијом будућношћу! Да, у праву су они који кажу – слика и прилика данашњих дана! Ко би рекао? А да ништа није случајно и да нема мјеста чуђењу, предлажем да прочитате, у прилогу :
https://www.srbijadanas.net/ko-danas-zaista-vlada-srbijom/ !
Прњаворчанине, поздрав и свако ти добро!