Projekat „Mladi kao snaga promjene u svojim zajednicama“ održava se danas u Skupštinskoj sali u Prnjavoru. Organizator je IN fondacija, fondacija za unapređenje socijalne inkluzije djece i omladine u BiH, a cilj je da mladi što više budu uključeni u rješavanje važnih problema u lokalnim zajednicama u kojima žive.
„Mladi kao snaga promjene u svojim zajednicama“ naziv je projekta koji se uspješno provodi u opštini Prnjavor i Čelinac.
Mladi srednjoškolci kroz ovaj vid projekta imaju priliku da nauče kako i na koji način oni mogu da doprinesu poboljšanju položaja mladih u lokalnim zajednicama. U ovoj fazi projekta organizovane su tri fokus grupe, za predstavnike institucija, za mlade, kao i za odrasle, kroz koje se provlače tri glavna pitanja.
Iz IN fondacije kažu da su mladi u današnjem društvu veoma pasivni, te da je mali broj onih koji aktivno učestvuju u društvenim organizacijama. Cilj je da se te stvari promijene i da se mladi podstaknu na aktivno učešće u lokalnim zajednicama. Kroz seminare ovakvog tipa primjetili su veliku zainteresovanost prijavljenih srednjoškolaca za učenje aktivizam.
U planu su i izrade samostalnih projekta za polaznike seminara.
Mladi su složni da je potrebna samo podrška odraslih kako bi im bila vjetar u leđa da i oni budu korisni u zajednicama u kojim borave.
Za deset projekata koje će mladi izraditi obezbijeđen je novčani fond od 7.500 KM, tj. po 750 KM po projektu. Što je dobar vid stimulacije za rješenje društvenih problema sa fokusom na mlade.
Појаве се тако у једној средини – општини, региону или држави, спасиоци и дародавци са жељом да помогну и усреће локалне житеље, који, као да их је само Провиђење послало. Овај пута Фортуна је изабрала младе Челинца и Прњавора, на којима свијет почива и остаје, а које више треба стимулисати у “решавању важних проблема у локалним заједницама у којима живе”. Јер, из ИН фондације кажу:
“… da su mladi u današnjem društvu veoma pasivni…”
Моја маленкост мисли да би Фондација више требала да поведе бригу о старима, а посебно о пензионерима, који муку муче да преброде временски период од једне до друге пензије! Тако је познати “папак” и прелетач из Народне скупштине поново ангажован у радни однос, у 82-ој години живота, и то као савјетник министра рада, лично. Један други познати пензионер, са 90 година старости, мучи се и ради у Академији науке и умјетности Републике Српске, и то као њен председник. Поред тога ангажован је, и плаћен, као и сваки други академик, ваљда по знању и заслузи… Што се тиче Првог пензионера Републике Српске, он је, хвала на питању, добро!
А шта мислите колико има (не)радно ангажованих пензионера по разним буџетским “јаслама”; министарствима, агенцијама и институцијама!? Нико жив на овом свијету, Републици Српској и васцијелом дуњалуку тај податак не зна!
Зато, ако млади не навале да искористе понуду ИН фондације, нема мјесту чуђењу јер им се више исплати да догурају до статуса пензионера, а онда “јуриш” на буџетске јасле, на задовољство и њих и друштвене заједнице, онако ђутурум заједно!