Polaganjem vijenacana spomen obilježju na Ljubiću članovi opštinski odbora SUBNOR-a Prnjavor obilježili su istorijske datume iz Narodno – oslobodilačkog rata od 1941. do 1945. godine – Dan formiranja 14. Srednjobosanske narodno – oslobodilačke udarne brigade i formiranje prve prnjavorske partizanske čete.
Za podizanje spomenika borcima NOR-a, koji je sagrađen 2015. godine, najviše je zaslužan poznati prnjavorski pisac Brane Šušak.
Povodom značajnog istorijskog datima, Udruženje pisaca zavičaja – Prnjavor, na istom mjestu promovisalo je peti znornik književnih radova „Zavičajno jutro“. Pjescnici su recitovali rodoljubive pjeseme iz zbonika, i na taj način odali počast nastradlim borcima iz Drugog svjetskog rata.
U „Zavičajnom jutru“ predstavljna su i djela pjesnika iz okolnih gradova. Cilj ovog zbornika je i afirmacijia novih i mladih autora.
TV K3
У културном додатку „Политике“, од суботе 25. септембра, извесни С. Ковачевић успева да преко пола странице посвети лику и делу Ловра Матачића – диригенту и усташком пуковнику!
Незамисливо јесте… али пробајте ипак да замислите, експеримента ради и зарад бољег разумевања оног шта следи. Пробајте да замислите текст на више од пола странице водећег израелског дневног листа “Џерузалем пост” о покојном немачком диригенту Херберту фон Карајану. Замислите текст неког јеврејског аутора пун хвале за његова уметничка достигнућа, текст притом богат биографским подацима о том „маестралном маестру“ – али текст у коме је потпуно прећутана чињеница да је Херберт фон Карајан био активни члан нацистичке странке, да је био саучесник у темељитом чишћењу Јевреја из Берлинске филхармоније 1930-их (њихова даља судбина није га ни најмање интересовала) и да је после Другог светског рата био подвргнут вишегодишњем процесу денацификације пре него што је опет могао да се лати диригентске палице.
Нема шансе, не само у Израелу већ ни било гдје у свијету.
Али то не важи за наше “славне осободиоце”, партизански покрет.
Чланови и поштоваоци “нашшег” СУБНОР-а положили су вијенце на спомен обиљежје, на Љубићу, гдје је формирана Прњаворска партизанска чета. Радили су то годинама уназад, раде и дан-данас, ево сад им се придружише и Удружење писаца завичаја Прњавор.
Нека им буде, али питам себе па онда и све њих – да ли уопште знају шта раде и коме обиљежавају славну прошлост. Јер, …
Прво, нико жив не зна да наброји двадесетак “бораца” те “славне” Чете, која је формирана на Љубићу, преко 20 км од Прњавора. Да ли су заштитили Прњавор, Кремну, Штрпце, Радуловац или Чорле (или друга мјеста) од окупатора, усташа, домобрана? Не да нису веч су они лично, дакле, ти српски изроди малтретирали и убијали мирне сељане Чечаве, Вијачана, Шаринаца, Укрине, Бранешаца, Кокора. То су историјске чињенице јер су двојица “бораца” са овог споменика – Новак Пивашевић и Живојин Прерадовић, погинули почетком 1942. године, први у Горњој Дубрави а други у Чечави, у борби са Србима! И не само то, ти бандити су проглашени за народне хероје. Невјероватно. Невјероватан је и податак: СУБНОР крије и сви ти “славни борци” – крију ко је од усташа био господар Прњавора, ко је хапсио, затварао, малтеретирао Србе у граду и околним селима.
Данас тој банди одају почаст СУБНОР и Удружење писаца завичај Прњавор. Наравно, Срби!
Друго, Прњаворска партизанска чета као и све партизанске оружане формације налазиле су се на територији државе НДХ, без већих међусобних сукоба и других последица. Напротив, од 1942.године (јер су партизани протјерани из Србије већ 1941.г.) до краја рата узајамно су били у контакту и издашно се помагали.
Нека ми ови празноглавци наведу иједан сукоб! Да, био је, у новембру 1942. године, приликом “ослобађања” Бихаћа, да Бравар одржи Прво засједање АВНОЈ-а. Сукоб јесте био али договорен, у коме је настрадало око 100 усташа и “само” седам (7.000) хиљада партизана, читај Срба!
Треће, партизанске армије, бригаде и друге формације улазе у Србију тек половином 1944. године. Дотле су били у НДХ. У Фочи су почетком маја 1942. године одржали партизанске спортске игре! Познат је став Бравара у наредбама свим јединицама о опхођењу са Србима – понашати се као у окупационој земљи… дуга прича.
Када је “ослобођена” Југославија, када Европа? Јасеновац је и послоје ослобађања Европе и Југославије радио пуном паром, на убијању Срба и уништавању доказа. И не само то, већ су га усташе другарски предале партизанима, који су само наставили гдје су они стали, на убијању преосталих заточеника – Срба, и уништавању доказа!
Да не дужим причу.
СУБНОР и Удружење писаца завичаја Прњавор не познају историју свог народа ни у траговима, чак ни ову савремену. А лијепо вам је, не тако давно, један од партизанских “бораца” открио – ишли су, са Љубића преко Тешња за Јајце, да добију оружје од својих идеолошких истомишљеника, усташа!
ОВДЈЕ: http://www.prnjavor.info/put-nas-doveo-ratni-put-novaka-bogicevica-borca-koji-je-prezivio-drugi-svjetski-rat/
Cetnici nikad nisu bili pobjednici, vazda porazeni i osramoceni.
svabe su bile prava vojska u svakom pogledu a ovi ostali sve bagra
Jedini antifasisti i oslobodioci od nacista i njihovih pomagaca – kvislinga.