Prođe, evo, nedjelja dana od one tragične večeri, kada je Goran Karanović, mladi zaštitnik životinja iz sela Šibovska kod Prnjavora, sam sebi oduzeo život. Ubio se.
A imao je samo 19 godina. Bio je, kažu, dobar, plemenit, pravi anđeo u ovom okrutnom svijetu.
Prolaze dani, a još odjekuje pitanje „zašto“. Eh, zašto! Nikad to, vjerovatno, nećemo saznati.
Kažu, ubio ga je pritisak komšija, kojima su smetali njegovi psići, napuštene životinjice, koje je Goran čuvao, hranio i liječio. Iz čiste ljubavi.
Ali, budimo pošteni: kad bi svako, koga komšije nasekiraju, digao ruku na sebe, ne bi na ovom Balkanu ostalo živog stvora.
Neki kažu i da ga je ubila neodgovorna lokalna vlast prnjavorska. Eh, kad bi se ubio svako kome je vlast stala na žulj, tek tada živih ljudi u ovoj zemlji ne bi bilo, ni koliko za jedan autobus, kakvi ovih dana krstare pod stranačkim znamenjima.
A opet, ima u tim ishitrenim, krajnje pristrasnim optužbama, i zrnce istine.
Jer, ko je, zaista, kriv?
Ne samo za Goranovu smrt, jer, nažalost, nije Goran jedini. Svake godine više od 200 ljudi u Republici Srpskoj izvrši samoubistvo. Veliki je to, preveliki gubitak, za jednu malu, ubogu zajednicu, u kojoj je, i bez suicida, ljudi sve manje.
Pa hajde, budimo pošteni: koliko smo spremni da, onako odistinski, slušamo jedni druge. I da saosjećamo. Da prihvatimo bližnjeg svoga, čak i kad on nije „skrojen“ po našoj mjeri.
Da potrebitom, umjesto pet maraka milostinje, poklonimo parče svog vremena.
I da se, kad osjetimo da bližnjeg nešto žulja, obratimo za pomoć ljudima od struke.
Čekajte, kojim ljudima od struke?
Imamo, po vascijeloj Srpskoj centre za socijalni rad. I centre za mentalno zdravlje. Kažu, neće ljudi da im se obraćaju. Ima i toga. Ali kad su psiholozi ili socijalni radnici održali neko, recimo, javno predavanje ili razgovor sa mještanima u nekom seoskom domu kulture ili nekom gradskom kvartu?
Goran je, kažu, bio vjernik, kao i mnogi drugi koji su, protivno hrišćanskoj dogmi, digli ruku na sebe. A gdje su bili njihovi duhovnici? Kad je neki sveštenik, čast izuzecima, došao u dom svojih parohijana, osim da sveti vodicu ili da traži prilog za izgradnju hrama?
Ko je, dakle, kriv? Spisak je podugačak. Budimo pošteni, pa neka svako krene od – sebe.
A sada jos nesto surovije:
Zasto su te zivotinje bile napustene? Ko ih je napustio? Ko je dozvolio nekontrolisano razmnozavanje?
Kriva je Opstina koja ne vodi racuna o vlasnistvu pasa. Postoje pravila, niko ne postuje i ne kontrolise postovanje obaveza kao sto su cipovanje i vakcinacija. O ostalom da ne govorimo. Komunalna policija za prijavu pasa lutalica koje napadaju stoku izadje na teren i kaze da nema novca, pa da ljudi sami “rjesavaju” problem.
Decko je dao sve od sebe. Komsije su mogle pomoci da su htjele, mogle su kupiti hrane, pomoci oko cipovanja, vakcinacije, sklonista, uslova boravka zivotinja. Ali ne. Oni su odlucili da se izivljavaju peticijama.
Evo pitanja za svakoga, posebno za one koji smatraju da je decko radio losu stvar: da li su vasi kucni ljubimci cipovani, vakcinisani i ocisceni od parazita? Kakvom hranom ih hranite? Setate li ih dovoljno u skladu sa karakteristikama rase? Kontrolisete li razmnozavanje?
Uostalom, ako niste bili tu da pomognete decku koji je radio sve sto je mogao i iz najbolje namjere, nemojte komentarisati sada kada ga nema. Smatrajte da ste pobjedili i vi i vase vidjenje stvari i pustite da porodica i ljudi koji su poznavali decka odboluju na miru.
Apsolutno sve tacno Milice.
Nije bas sve tacno:
Citat iz teksta:
Kažu, ubio ga je pritisak komšija, kojima su smetali njegovi psići, napuštene životinjice, koje je Goran čuvao, hranio i liječio. Iz čiste ljubavi.
Kraj citata
Niti su to zivotinjice kako se opisuju, nego su bili psi razlicitih velicina koji mogu biti i opasni po okolinu,niti je bio lijecnik za zivotinje ( veterinar) .
Ovde nece niko da napise kako su zivjele te“zivotinjice“ i sza su jele. Svaki razuman covek zna koliko da se pas hrani po danu puta 50 pasa po danu pa malo izracunajte koje su to investicije. Jel te pse neko setao i kud , posto pas treba fizicke aktivnosti.
Svi cutite o tome a moglo bi se desiti da su zivotinje bile ugrozenijekod njega nego da su setale po gradu. Da li je svaki pas bio cipovan, vakcinisan, imao kucicu ?
Nemojte stalno mijesati sta ko voli a sta sebi moze da priusti ?
Da bi se ti psi drzali u urednom stanju potrebano je vise radih sati dnevno i minimalno 100 km/dnevno.
Nemoze pas ziveti od korice leba. Logicno je da to decko nije sebi mogao priustiti.
To su zalosne i surove cinjenice ali nazalost istinite.
Ono sto kazete da nije tacno uzmi kao rezervu da nisi sve razumio.Takodje vas komentar i vase misljenje je takodje djelimicno tacno.Recimo stavljam ipak rezervu mozda nisam dobro razumio.Gospodja je po mom misljenju surovu istinu napisala moze se samo jos dosta toga dodati ili nadovezati na savrseno misljenje gopodje koju ne poznajem,ali intelegentna osoba.Napisali ste da bi bilo bolje da su te zivotinje bile na ulici sto je apsolutno pogresno.Neko je slicno napisao kako je neka od tih zivotinja mogla da izadje iz dvorista i da napadne necije dijete.Onda zamisli 50 takvih zivotinja koje bi bile na ulici i posledice koje bi mogle da budu.Malog Gorana treba da zalimo i kamo srece da takvh Gorana ima 100 bili bi duhovno bogatiji i da je dao Bog da nam je sada ziv.Ne zelim nikome zlo,ali kamo srece da je umjesto Gorana tako zavrsio onaj sto je u Lisnjoj pobio citavu familiju Devic,naravno prije nego se ta nesreca desila u Lisnjoj.Kada kao narod budemo cijenili ljude po duhu,a ne po tome na kakvom je polozaju u drustvu ili moc koju posjeduju ili materijalnog stanja moze nam biti bolje.Pozdra iz Austrije.A nasem Goranu i nastradaloj porodici Devic i ona curica sto je stradala u Prnjavoru neka ih Andjeli cuvaju na nebu kada ih nismo mogli mi sacuvati na zemlji.Pozdrav iz Austrije vas nepozeljni i omrazeni Nostradamus.