Od donatorskih sredstava koje je Srbija dala Republici Srpskoj u periodu od 2017. do 2021. godine, najviše je dobila Banjaluka – 8.786.077 maraka, podaci su Ministarstva finansija RS.
U odgovoru na poslaničko pitanje poslanika PDP Radenka Čupića, iz tog ministarstva su naveli da je u pomenutom periodu iz Srbije u Srpsku stiglo 55.411.283,06 KM donacija.
Pare su otišle u 52 lokalne zajednice u Srpskoj, a nakon Banjaluke po pojedinačnom iznosu slijedi Foča sa oko 5,2 miliona donatorskih sredstava Srbije.
Od opština i gradova koji su dobili milionske iznose na spisku su još Zvornik sa 3,8 miliona KM, Trebinje 3,3 miliona, Srbac 1,2 miliona, Pale 1,3 miliona KM, Osmaci sa nešto više od milion maraka, kao i Kozarska Dubica, Mrkonjić Grad sa 1,4 miliona, Istočno Novo Sarajevo 2,4 miliona KM, Istočna Ilidža 1,4 miliona, Gradiška 1,5 miliona, Bratunac 1,1 milion i Bijeljina kojoj je proslijeđeno 2,2 miliona KM.
Manje od jednog miliona dobile su opštine Bileća, Brod, Čajniče, Čelinac, Derventa, Doboj, Gacko, Han Pijesak, Istočni Stari Grad, Jezero, Kalinovik, Kneževo, Kostajnica, Krupa na Uni, Laktaši, Lopare, Ljubinje, Milići, Modriča, Novi Grad, Novo Goražde, Oštra Luka, Pelagićevo, Petrovo, Prijedor, Prnjavor, Ribnik, Rogatica, Sokolac, Srebrenica, Šamac, Šekovići, Šipovo, Teslić, Trnovo i Vukosavlje.
U odgovoru nije navedeno u šta je novac potrošen, ali je od ranije poznato da se radi ugavnom o infrastruktirnim i komunalnim projektima.
(BN/Srpskainfo)
На основу чега председник дели новац општинама Републике Српске (5:36); ОВДЈЕ:
https://www.youtube.com/watch?v=PwSPp8TSAe4
Ниједна значајна политичка, тиме и економска, одлука није случајна и спонтана, а да претходно није усаглашена “на вишем нивоу”. Све институције у Србији су девастиране што је плод дуготрајног рада обавјештајних служби и специјалних тимова за специјалне, психолошке операције. Ништа чудно јер исто стање је и у Републици Српској.
Ко је и колико добио новца које је поклонила Србија, је питање из наслова ове приче.
Мало познати српски психијатар Веселин Савић је, крајем осамдесетих, на тражење да сачини психолошки профил “просечног” Србина, односно психолошки профил будућих “вођа” нације, рекао: “Просечан Србин је лаком на мале паре, коруптиван и неморалан! За пет минута славе и новац спреман је продати себе и своје најмилије”!
Колико је у праву или не најбољи је профил Александра Вучића, из других извора, Вољеног Вође који све зна јер је паметан, који све може, који све одлучује! И док је Србија пред банкротом, у којој су све полуге власти у Његовим рукама, која је доласком СНС на власт увећала јавни дуг за преко десет милијарди долара, дотле се Његово Величанство разбацује новцем грађана Србије, а да се за то нико не пита нити Он коме полаже рачуне! Ово је дуга и болна прича, али свакако интересантна, за коју Срби за сада не хају, иако срљају у сопствену пропаст…
Елем, један од аутора психолошког профила Александра Вучића је бивши директор Програма за политичку психологију Универзитета “Џорџ Вашингтон” Џерард Пост, који је основао специјализовану службу за израду психолошких профила свјетских лидера за потребе америчке владе. Он каже “да је Вољени Вођа изгубио контакт с реалношћу, окружен је улизицама, увијек жељан пажње. Он је тип личности који покушава да улогом вође задовољи своје психолошке потребе, а примарни циљ је да стекне признање, популарност и славу. Тежња за признањем произилази из његове изузетне егоцентричности, снажне амбиције и грандиозних фантазија… Он искрено вјерује да се руководи високим принципима, али може брзо да промјени ставове и обавезе зато што су се околности промјениле! Тражи сталну пажњу и дивљење и ова тежња је неутољива… Спољна слика непоколебљиве моралности прикрива подмитљиву савјест”.
О “јунаку” наше приче тек ће да се прича. Он је изнад Устава Србије и свих закона. Друг Бравар је вратио Србе и Србију стотине година уназад, овај ће да нас докусури. Гори Вођа, у 7.529 година српске историје, био није. За сличним или горим Срби неће имати времена. Оно што је још грђе и трагичније, Срби такве личности славе и поштују, дају по њима имена улица, тргова, установа, институција као што су – Вук Караџић, Доситеј Обрадовић, Никола Пашић, Зоран Ђинђић, Диана Будисављевић, Коча Константин Поповић и плејада тзв. народних хероја. Вучић је већ почасни грађанин Раче, Новог Пазара, Крупња, Лепосавића и Бањалуке; Зорана Михајловић Зајечара, Александар Вулин Витине и Косовске Митровице, а Гробар (Томислав Николић) Чачка, Берана и Требиња!
Што се донација тиче – из угла обичног човјека који живи од свог рада, у најмању руку необично је куда воде разни видови помоћи који се обезбјеђују парама из задужења, новцем без нове вриједности. Тако се обезвређују фондови са стабилним пуњењем (пензије, здравство) и социјална давања. Овај пут на “дуге стазе” губи дах, он доноси тренутну политичку корист, не боли финансијски, све до оног момента док не буде касно.
U sta je ulozen novac iz Srbije u Prnjavoru?
To jos Darko nije rekao