1 Comment

  1. Већ три године једна група младих активиста скреће пажњу на себе као пример борбе и успјеха у овом смутном и тешком времену. Помажу младима, својим вршњацима, да кроз дружење остваре и нешто корисно, запослење чак или да се остваре у добијању пројеката корисних за себе, за локалну заједницу па и шире. Ова невладина организација ме подсјећа на бившу Омладинску задругу која је била посредник у запошљавању младих код активних субјеката пословања.
    Код појаве и дјеловања ове групе „ентузијаста“ поставља се једно логично питање – откуд они у овој причи, имају ли знање, животно искуство и ауторитет , лиценцу – што би се рекло, да могу прикупљати, мјерити, вредновати и одлучивати о раду, запошљавању својих вршњака, од 15 до 35 година живота. Другим ријечима на чији захтјев или препоруку се Омладински центар намеће као фактор дјеловања у једној локалној средини, јер носиоци тог „активизма“ су, исто тако, млади вршњаци као и они којима „помажу“, без школе су или су у току школовања, без радног стажа. Зашто се Омладинском центру придаје већи значај и улога од оне који они објективно имају? Овдје се ради о обичној „невладиној организацији“ која за ситан новац или по нечијим иструкцијама одобрава неке „пројекте“, кажу битне и корисне за незапослену омладину. Тако је један од одобрених пројеката био фарбање степеница у ЈУ ОШ „Никола Тесла“ у Прњавору! Други „познати“ пројект био је израда шаховског амбијента иза кафане „Пет лампи“. Оба поменута пројекта су без значаја, бесмислена.
    Прошле године, колико знам, реализовали су девет пројеката и три микробизниса, ма шта то значило. Нема конкретних података изузев да се ради из области спорта и образовања. Међутим, неколико питања се намећу, тек да се зна. Прво, одкуд они на терету буџета локалне заједнице када имају своју Омладинску банку одакле финансирају пројекте? Друго, у први план „активизма“ и запошљавање младих “гура” се Омладински центар а званичне државне институције се и не спомињу! Тако, у задњих двадесетак година (ја се не сјећам) да је писано о Агенцији за запошљавање, о Филијали за запошљавање, о Бироу за запошљавање, све у систему и дјелокругу рада Завода за запошљавање Републике Српске. Нема писања о раду и резултатима рада Одјелења за локални економски развој и друштвене дјелатности Града Прњавора. Кажу: начелник Одјелења их подржава а шта је он урадио – нема! По некаквој логици ствари сви ови су у другом плану и треба их „реформисати“ да раде свој посао или их угасити и све дати у надлежност Омладинског центра и Омладинске банке! Треће, да ли и колико локалне заједнице наплаћују „логистику“ овој НВО или на терет буџета даје смјештај, воду, струју… Четврто, је ли рад и „активизам“ ове НВО плаћен из буџета града и колико, или их финансира неко други, или то раде волонтерски из љубави и жеље да помогну младима општине Прњавор.

    Ове двије особе ме подсјећају на Грету Тунберг, шведску климатску активистикињу, које се надају да ће, колико сутра, и оне бити препознате као носиоци неког „вишег активизма“, даље од локалне заједнице!

    Овај хвалоспјев би био потпун да је „новинарка“ контактирала кориснике већ одобрених пројеката и пренела њихово мишљење. Овако прича је непотпуна и свела се на то да ове двије “активисткиње” хвале саме себе!

Leave a Reply to Слику своју љубим Cancel reply

Your email address will not be published.


*