Jelena Vasić, MI „Trivas“ iz Prnjavora: Zanemarili smo nosioca naše ekonomije, a to je čovjek na selu!

Na svim rukovodećim funkcijama u ovoj firmi su žene, od direktora preduzeća do rukovodilaca određenih radnih službi i radnih jedinica u okviru proizvodnje.

Jelena Vasić, ekonomista po struci, rasla je zajedno sa porodičnom firmom Mesnom industrijom „Trivas“ iz Prnjavora. Sa svojom sestrom direktno je uključena u rad firme, a od 2010. godine nalazi se i na funkciji zamjenika direktora. Jelenina sestra, takođe ekonomista, rukovodi službom finansija i računovodstva. Već 15 godina usmjerene su na rad i razvoj svoje porodične firme.

Sa ponosom ističu da njihova firma zapošljava više žena nego muškaraca, iako to nije karakteristično za ovu branšu.

„Na svim rukovodećim funkcijama u našoj firmi su žene, od direktora preduzeća do rukovodilaca određenih radnih službi i radnih jedinica u okviru proizvodnje. Branša u kojoj radimo je predodređena za muški svijet, ali u suštini, sve poslove koje obavljamo radimo timski, jer mi smo ipak kolektiv koji ima dosta i muškaraca. Žene ni u jednom trenutku nisu u podređenom položaju. Kada je riječ o ženama koje rade kod nas, njih karakteriše sistematičnost i preciznost, što im daje lakoću uobavljanju određenih poslova“, rekla je u razgovoru za BUKU Jelena Vasić.

Ona dodaje da se posljednjih trideset godina status žene u poslu dosta promijenio.

„Počeli smo se oslobađati tih tradicionalnih stega pod kojima smo dugo bili, a prema njima žena je isključivo domaćica i majka i u poslovnom svijetu nije se mnogo isticala. To se zaista mnogo mijenja. Danas nam se pružaju iste prilike kao muškarcima, samo mi žene ipak moramo da se više borimo za određene pozicije, ali prilike su nam iste“, istakla je Jelena.

ZANEMARUJEMO SVOJE RESURSE

Na pitanje koliko je u današnje vrijeme jednom privredniku teško opstati na tržištu u Bosni i Hercegovini, Jelena kaže da je dosta teško, jer osnovne resurse zanemarujemo.

„Uvijek ističem da je esencija društva totalno obezvrijeđena, a to je čovjek na selu, koji je kod nas nosilac privrede, bez obzira da li je riječ o našoj branši ili agrarnoj grani. Mislim da smo zanemarili nosioca ekonomije. Teško je, ali se borimo. Mislim da je kod svih ista situacija, bez obzira na branšu“, ističe naša sagovornica.

Ona dodaje da veliki broj radnika odlazi u inostanstvo, a njihova firma trenutno zapošljava 83 radnika.

„Radnike pokušavamo stimulisati dobrim platama i nekom dobrom atmosferom u radnom kolektivu, jer nije ni plata samo presudna, već i drugi uslovi koje firme nude. Jednostavno, pokušavamo na sve moguće načine zadržati ljude da ne idu. Radnika je teško zadržati, jer materijalni faktor nije više presudan. Ljudi su nezadovoljni kompletnom situacijom. A mi kao privrednici stvarno se trudimo da im ponudimo što bolje uslove, da napravimo jednu porodičnu atmosferu i da ljudi ostaju ovdje“, kaže Jelena.

Proizvodi „MI-Trivas“ iz Prnjavora mogu se naći na policama u marketima širom BiH, a imaju ambicije da izvoze u Crnu Goru.

„Što se tiče Evropske unije, tu nisu usklađene zakonske regulative za crveno meso i mi meso ne možemo izvoziti. Sljedeći korak je možda Srbija, mada oni imaju dosta drugu tradiciju u ovoj vrsti proizvodnje, pa je i konkurencija velika“, ističe Jelena.

PRODAJU SVE ŠTO PROIZVODE

Kada je riječ o izvoru mesa, naša sagovornica kaže da koliko god mogu otkupljuju domaće sirovine, a u onom momentu kad se iscrpe svi resusrsi, onda su, kao i svi ostali, prinuđeni da uvoze.

„Potrebno je razbiti predrasude i oko uvoza mesa. Stalno se po medijima provlači teza da se uvozi sve i svašta. Ni to nije tačno. Naše veterinarske kontrole zaista rade svoj posao. Kontrolišu sve i jedan ulaz, čak su kontrole rigoroznije u odnosu na unutrašnje sirovine. Evropska unija ima jako visoke standarde kada je u pitanju i uzgoj i samo rasijecanje mesa, tako da u ovu zemlju ne može, teka tako, ući sve i svašta“, rekla je Jelena.

Mesna industrija „Trivas“ kompletnu proizvodnju dijeli na trajne suhomesnate proizvode, trajne kobasice, polutrajne dimljene proizvode, polutrajne barene kobasice i konzervirani program.

Jelena kaže da trenutno prodaju sve što proizvode, a čak su im za određenu grupu proizvoda kapaciteti mali.

„Naša godišnja proizvodnja je otprilike oko 2 hiljade tona, to je oko 150 tona mjesečno, a to je neki srednji nivo preduzeća što se tiče proizvodnje. Trenutno nemamo problem što se tiče plasmana proizvoda, imamo svoje komercijalne službe na terenu, a zastupljeni smo u većini maloprodajnih objekata u BiH i u velikim trgovačkim lancima“, kaže na kraju razgovora Jelena.

MAJA ISOVIĆ DOBRIJEVIĆ – BUKA Magazin

14 Comments

  1. Tajo je godinama funkcionisao po principu pola na put pola pod kaput samo što je na put dao jednu desetinu jedne četvrtine!Žalosna je ovo priča,žalosna do bola,ne samo vezano za Vasiće već za 99% današnjih firmaša sve je to go lopov,ratni profiter i kriminalac!Doće dan vrlo brzo kada će svi ti baloni od sapunice pući…sve to mora ili propasti ili biti vraćeno narodu!

    • Tačno napisano. Bogami se oni naplastili krađom tuđih para pa sad još reklamiraju svoje firme stečene krađom. Neka im i bude!

  2. Naravno…trebalo bi iskoristiti potencijal ribnjaka i tu uzgajati sardine.To svake dve sedmice mozes izribljavati,a domaca sirovina.Pogotovo ribnjaci uz Ukrinu sa desne strane prema Derventi,ideja je i vise nego dobra i moze preko cele godine da se proizvodi.

  3. Bravo.Samo nastavite i širite proizvodnju,da sledeće godine podignete za 5 puta proizvodnju i preradtete u veliki koncern a ovakvi mladi i savremeni kadrovi su zlata vrijedni.Sta bi predlozio.Da počnete pakovati sardine i tunjevinu jednu liniju to se kupuje masovno a nemamo ovdje.A nebi morali kupovati tamo od njih.I jos za nas koji radimo na Vijaci,a nedolazimo svi automobilima bilo bi libepo kada bi de pokraj tih fabrika izgradila biciklisticko pješacka dtaza da se moze prici.Narod i pjeske dolazi na posao.Da svako ispred svoje fabrike uradi odnosno svo od jednom da rasvjetombilo bi ekstra jer se i iz Štrpaca ljudi a i iz grada dolaze biciklom na posao.Samo naprijed i da budemo najjaci.Iddddemmmo

    • Te sardine njen tata može komotno za male pare dobiti iz robnih rezervi zapadnih zemalja i nama prodavati kao i ovo reklamirono meso i kobasice.

  4. Kako se ne zapitate gdje je dr promaš zaradio tolike stanove po inostranstvu, ima osiguravajuću kuću u koju se ne ulaže sitan novac….

  5. Znaju to dobro nasi ministriiii stanic mehtic vasic i ostali kako se krcmilo po prnjavoru pa sada glume svetice vidi onaj gore stici ce i i njih kazna

  6. Данас, ето баш данас, нисам уопште расположен да напишем ништа, ни позитивно ни негативно, “гледе” ставова, размишљања и закључака младе даме, Јелене Васић, из ПП МИ “Тривас”. То нећу је из каприца, јер сам подоста пута, на ПрњаворИнфу, Казивао сам себи, говорио Добро је – биће горе, или Добро је нек није горе! Данас “штрајкујем” на особито задовољство “посјетилаца” портала!

    На крају, у прилогу један видео-линк само за Јелену! Уживај Јелена!

    https://www.youtube.com/watch?v=57Bi7AqqQcI

  7. Ljudi pa ovo je vrijeđanje zdravog razuma. Tata od ove mlade žene i njegova grupa uništili i zatvorili fabrike u Prnjavoru.Radnici otišli kući. Mladi radnici otišli u inostranstvo. Pored toga ti isti ukrali ratni porez, ukrali što su stigli. Novopristigli mladi ljudi morali ići u inostranstvo. Isad njegova ćerka drži predavanje. Zamisli pameti. Pa vi ste toliko prokleti da već vrijeđate razum ljudi u Prnjavoru.

    • Lako bunjistariti iza laznih profila, ja sam bio radnik doticnog, ninedne lose rijeci o njima nemogu reci. Naprotiv, dok je on bi na funkciji ova opstina je isla krupnim koracima naprijed, pogledajte gdje smo sad!!! I da, bravo za djevojke.

      • Naravno da ste vi radniče u toj Fabrici prošli dobro. Ali kako je stečena fabrika? Na kostim palih boraca. Ratni porez i krađa poslije rata su izdigli tvog poslodavca na visoki nivo.Pun tuđih para. Mlada žena koja predstavlja tvoju bivšu firmu a sada svoju koja je na krađi stečena ipak vrijeđa zdrav razum radnika koji su ostali bez poslla. Da znaš ja sam radio u Sloga preduzeću. Šta imamo sada? I ostale fabrike možemo pričati. Kad su fabrike zatvorene mi smo morali otići van da tražimo posao!!

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*