Iz štampe je izašla knjiga „Prnjavor i okolina na stranicama Bosanske vile“, autora Darija Topića, profesora istorije iz Prnjavora. Knjiga je nastala kao rezultat dugogodišnjeg autorovog proučavanja ovog lista veoma značajnog za srpski narod u Bosni i Hercegovini krajem XIX i u prve dvije decenije XX vijeka.
List „Bosanska vila“ pokrenuli su u Sarajevu učitelji tamošnje srpske škole Božidar Nikašinović, Stevo Kaluđerčić, Nikola Kašiković i Nikola Šumonja 1885. godine. „Bosanska vila“ izlazila je u periodu od 1885. do 1914. godine prije svega kao književni list, list za zabavu i pouku. Nјegova misija od samog početka, bila je nastojanje da književnim prilozima, objavljivanjem vrijednosti narodnog stvaralaštva, istorijskim člancima, opisivanjem starina i raznim drugim poučnim tekstovima, u mjeri u kojoj je to bilo moguće, probudi kod srpskog naroda interes za knjigu i književnost, te da opet, u mjeri u kojoj je to bilo moguće, ima i prosvjetnu funkciju. List je, ipak, ponekad prelazio granice književnog, kulturnog i prosvjetnog djelovanja, pa je imao i politički angažman.
Ukupno 92 članka, odnosno teksta štampana u „Bosanskoj vili“ odnose se na Prnjavor i pružaju podatke o Prnjavoru i njegovoj okolini toga vremena.
Ovo je knjiga o duhu jednog vremena, o rodoljubivim, plemenitim, gospostvenim i uglednim Srbima Prnjavorcima u burnom vremenu austrougarske vladavine, o njihovom patriotizmu, aktivnostima i brizi za otečestvo i srpsku stvar kako u Prnjavoru tako i u Bosni i Hercegovini, knjiga iz koje se mogu dobiti određena saznanja i izvući zaključci o prošlosti Prnjavora, o prosvjetnom, vjerskom, društvenom, kulturnom, zabavnom i uopšte javnom životu u Prnjavoru krajem XIX i u prvoj deceniji XX vijeka. Knjiga koja donosi mnogo podataka o srpskoj crkvi u Prnjavoru, školstvu, književnosti, etnologiji, jubilejima i odlikovanjima, SPKD „Prosvjeta“, o upokojenjima uglednih Prnjavoraca, pretplatnicima lista, svetosavskim zabavama toga vremena, proslavljanjima vjerskih praznika itd.
Recenzenti knjige su dr Borivoje Milošević i dr Boško M. Branković, profesori na Odsjeku za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. Izdavač knjige je Udruženje istoričara Republike Srpske „Milorad Ekmečić“.
Подухват прњаворског историчара је вриједан пажње. Добро је да се освијетли и “одслика” живот нашег града у прошлости јер ће сваки читалац, на свој начин и према сопственом (са)знању, извршити поређење и сам стећи утисак о свом граду. По некој логици требало би да смо ишли напријед, кроз квалитетније друштвене односе и садржајнији живот. Али истраживање може да донесе и нека изненађења. Зато је корисно за једну средину да остану трагови прохујалих времена.
Елем, јављам се да младом историчару предложим да мало размишља и о времену након пропасти друге Југославије и да стави на папир, а посебно да истражи збивања за вријеме Другог свјетског рата, о нашим “славним” учесницима НОР-а, о тзв. “народним” херојима и носиоцима “народне” власти. Нарочито ми је интересантан комунизам који се укоријенио код Срба иако нам је та појава донијела страдања, муке и губитак националних слобода. Застрашујуће је да многи Срби и данас поштују ту идеологију и њене носиоце који су им нанијели више зла него читаве окупаторске дивизије.
Није само комунизам направио дар-мар код Срба. И многи други историјски факти изокренути су наопачке и, ви професоре Топићу, кроз систем школовања, и данас учите дјецу о лажној историји Срба.Зато и данас учите ђаке о издаји Вука Бранковића, иако историјски подаци говоре супротно. Немамо сазнања о Немањићима, али ни о прошлости Карађорђевића, Обреновића, тек о Бравару!
Шупљо је сазнање о појави хришћанства, животу под турском и аустро-угарском окупацијом, под комунистима. Некоме је дебело стало да држи Србе у незнању те тако нас лакше могу преобликовати и измјенити свијест а да смо тога несвјесни.
Бар данас, поред толике историјске грађе и богате архиве, не треба да учимо дјецу да нас је описменио неписмени шарлатан Вук Караџић. Џаба оспоравања и указивања на његов врло штетни рад, просвјета ради по шаблону наших духовних непријатеља, бечко-берлинско-ватиканске школе.
Биће да смо за све то и сами криви. Не практикујемо да се сами образујемо, да више читамо, да укрштамо сазнања и изводимо закључке.
И, док је то тако, на челу Академије наука и умјетности Републике Српске умјесто млађаног Топића или Бојана Милијашевића, или неког другог младог и образованог зналца, жељног знања и доказивања – ми имамо старца који је навршио преко 90 година!!!
Ако сам, г. Топићу, дао бар једну идеју, нека је разради, сакупи грађу, настави са истраживањима, као што је то урадио Верољуб Малетић (Србац) и написао књигу “Комунистичко-усташка сарадња; у подмајевичком крају од митровданског споразума 1937. до данас”.
Прочитајте до каквих је открића аутор дошао:
http://www.pogledi.rs/%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b0-%d0%ba%d1%9a%d0%b8%d0%b3%d0%b0-%d0%b2%d0%b5%d1%80%d0%be%d1%99%d1%83%d0%b1%d0%b0-%d0%bc%d0%b0%d0%bb%d0%b5%d1%82%d0%b8%d1%9b%d0%b0%e2%80%88%d0%ba%d0%be%d0%bc/
izvinite mozete mi pojasiti naziv knjige gdje se moze nabaviti i kako se zove knjiga unaprijed hvala.