Potomci Dragića i Marije Segić, koji su sredinom 17. vijeka, imali sedam sinova i pet kćerki, okupili su se ove sedmice 29. put u Štrpcima kod Prnjavora, da bi u godišnjem druženju, obnovili stare uspomene i proveselili se onako kako to znaju samo članovi ovog složnog udruženja prezimenjaka.
– Svojevremeno smo izgradili namjenski dom naših porodica, gdje se okupljamo svake godine u drugoj polovini avgusta. Posebno me raduje da smo u proteklu godinu postali bogatiji za četiri člana. Nažalost, dvoje Segića nas je napustilo – rekao je najstariji Segić, devedesetogodišnji Đorđo Segić.
Ponosan na svoje rođake je i predsjednik Sabora Segića, Vlado Segić koji ističe da su stvoreni uslovi za pripremu monografije ovog udruženja.
– Imamo mnogo podataka iz prošlosti potomaka naših praroditelja, Dragića i Marije. Neki tragovi otkrivaju da potičemo sa prostora nekadašnjih prostora Crne Gore i Hercegovine, a sudbina je htjela da se skrasimo u Štrpcima, kod Prnjavora. U ovom selu je najveći broj naših rođaka, ali nas ima po cijelom svijetu – naglašava Vlado. Samo za ovu priliku iz Srbije je stigla Božana Grujić, takođe porijeklom iz Segića.
– Kod nas, u Vojvodini, nema ovakvih skupova. Održavaju se narodni zborovi povodom vjerskih praznika, kod crkava, ali Vojvođani ne praktikuju okupljanja rođaka. Posebno me veseli što sam, u odnosu na naše prethodne skupove, vidjela mnogo mladih. To je najbolja garancija da ćemo čuvati ovakva rodbinska drugovanja – kaže Božana.
Šumarak u kome je prije rata izgrađen dom porodice Segić, kao da zrači nekom posebnom pozitivnom energijom koja popravlja raspoloženje i budi zajedničku želju da što prije dođe naredni avgust, kada će se Segići okupiti 30. jubilarni put. Planovi i pripreme za taj susret uveliko traju.
– Posebno me raduje dolazak velikog broja mladih Segića što je pokazatelj da će i budući naraštaji znati njegovati ovakva saborovanja. Mnogo naših rođaka je raseljeno, ali stižu makar jednom godišnje da obiđu rodna ognjišta i da se zajedno proveselimo – kaže Pero Segić koji je s nestrpljenjem čekao okupljanje rodbine. Veselje je trajalo do duboko u noć, a ni ovaj put nije izostao dolazak pobratimskog Udruženja porodica Mišić iz Gornje Mravice, sa kojima saradnja i druženje traju godinama.
Čorba
I ove godine posebnu obavezu na saboru imao je veteran Milorad Segić. Bio je zadužen za kuvanje čorbe, a višečasovni trud i razne mirođije donijeli su mu ponovo mnogo pohvala zadovoljnih rođaka. U šali su mu dodijelili zvanje velemajstora i čovjeka koji će doživotno pripremati čorbu samo za ovakvu vrstu drugovanja.
B.R. – Glas Srpske
Честитам овоме братству на лијепом дружењу. Ако неко зна да одговори да ли је био у том братству учитељ Небојша – који је радио шестдесетих година у четвероразредној основној школи у Шешковцима у општини Лакташи, жена му је била муслиманка. Били су то дивни људи и остали су упамћени мјештанима по људскости и доброти.