Prnjavorčanke Ljubica Moravac, Tatjana Horina i Vesna Malešević našle su se među 42 nastavnika, profesora i vaspitača u Srpskoj koji su nagrađen svetosavskom nagradom za postignute rezultate u oblasti vaspitanja i obrazovanja učenika i djece u 2020/21. godini.
Među onima koji se svakodnevno trude da na jedan inovativan način prenesu i unaprijede učeničko znanje što je na kraju i prepoznato i nagrađeno, našlo se i ime Tatjane Horine učiteljce koja radi u OŠ ,,Nikola Tesla”.
Sa ponosom kaže da ova škola po treći put dobija ovakvu nagradu. Kaže i da nagrada za svakog učitelja i nastavnika, predstvalja vrhunac karijere pri čemu ne krije zadovoljsto što je njeno zalaganje za modernizaciju obrazovanja prepozanto.
,,Ja se uvijek zalažem za inovacije u nastavi a i prije dvije godine sam osvojila nagradu iz projekta ,,Dositej”. Riječ je konkretno o upotrebi inovativnih sredstava. Mislim da je ta nagrada doprinjela i osvajanju ove svetosavske nagrade”, kaže Horina.
Zahvalila se ona i svojim radnim kolegama i rukovodstvu što su nju i njenu koleginicu Ljubicu Moravac nastavnicu istorije i geografije predložili da predstavljaju ovu ustanovu. Ističe da se ona ali i njene kolege uvijek trude da primjenjuju moderne tehnologije u obrazovanju.
,,Danas je nezamislivo živjeti bez novih tehnologija pa tako je i nezamislivo da bilo šta predajete i prenosite znanje djeci a da ne prenosite moderne tehnologije. Inače naša škola je u projektu ,,Dositej” pri čemu imamo devet učionica opremljenih laptopima pri čemu svaki učenik ima svoj laptop i to je jedna velika vrijednost za nas.”,kaže Horina.
A da je velika čast biti prepoznat među brojnim stručnjacima, smatra Vesna Malešević koja kao vaspitač radi 30.godina. Podsjeća da se u svom radu trudi da kod djece razvije funkcionalno znanje koje će zadržati i moći primjeniti.
,,Osnovi medot sa kojim radim u obrazovanju djece je igra pri čemu sve ostale metode uokvirujem u igru, tako da učenje djeci bude zanimljivo. To je i jedan izazov za djecu pri čemu ona mogu iznositi svoje mišljenje i stavove pri tom da ne osjećaju strah i nekakvo ustručavanje pri čemu će te svoje ideje povezivati i donositi nekakav logički zaključak iz svega toga”,rekla je Maleševićeva.
Veliki podstrek u radu joj pružaju i kolege kao i roditelji mališana koji ne kriju zadovoljstvo njenim radom. Podsjeća da je i ranije nagrađivana za svoj rad u predškolskom obrazovanju.
Otrivaju i da će nagrade biti podstrek za dalji rad i zalaganje kako bi stvorile neke nove obrazovane i inovativne generacije.
TVK3
Да су мене овакве учитељице подучавале и училе ја би био доктор. Овако још студирам!
vidim da je tvoje izlaganje prepuno dokaza drug. Ne smaraj više, ne znam ko je bio prosvetitelj ali znam da ti nisi niti ćeš ikad biti iko i išta u istoriji ovog naroda, pa se drži svog sela
Поштујем твоје размишљање, према знању и размишљање.
Мој коментар није уперен против награђених, напротив. Татјана Хорина је добро образложила свој метод рада са дјецом. Честитам. Да ли је то изузетак, или – како каже, само Пројекат “Доситеј”? Проблем је у систему образовања као цјелини. Јер да није тако не би на челу АНУС-а (Српске) био особа ушла у десету деценију живота.
Читава наша прошлост је на лошим темељима, изокренута наопачке. Ништа чудно када су нам званичну историју писали странци. Од данашњих историчара мало их је и чуло за Милоша С. Милојевића а камо ли о његовом труду и раду и залагању за свој народ. Човјек је говорио 17 језика, али су му Срби дошли главе а написана дјела гурнули у архив САНУ! Није био бечки човјек, као Ћоровић, нпр.
ОК. Не замјери ако смарам, али некоме је ово подстрек за истраживање. На крају, и од будале се нешто добро може научити: да не размишљаш као он, да ниси као он!
П.С. У претходном коментару поткрале су се мање грешке. Дешава се и пааметнијима од мене!
Џаба се трудите ако сте на погрешном путу. Они који су нас, и вас, довели довде одвешће нас и даље (Милован Витезовић).
Историчари се начелно слажу у једном: Народ који заборави (или не зна) своју прошлост, тешко да ће имати будућност…
Начелно, слажу се али још увијек нам уч(ит)е дјецу да нас је описменио полуписмени Вук Караџић, да нам је приви просветитељ био Арсеније Теодоровић који нам је увео Чеха за писца српске историје! Шта не знате ко је Арсеније Димитрије Доситеј Обрадовић, први српски министар просвјете! Оба су просветитељи, два српска идиота по којима се – и данас, називају улице, школе, институти, надарена и безгрешђна дјечица (“вуковци”)!
Учили сте нас да је један други Вук, Вук Бранковић, српски издајник;
да нам је Пашић био мудар и плодоносан државник; да су нас Бравар, НОП/НОР и народни хероји ослободили фашизма, нацизма и домаћих издајника а Диана Будисављевић да је спасила преко 15 хиљада српске дјечице из усташких логора смрти… и којекакве друге глупости, а да ни дан-данас не знате ко је био Главни Баја у Прњавору од 1941. до 1945. године!
Има још много спорних тема и дилема, нека остану за неки други пут, или повод.
Извините мојој маленкости: Може бити, нећу да сумњам, да сте и заслужили Светосавску награду. Придружујем се честиткама, али…
… али, остаје ми велика сумња да нам је образовни систем шупаљ, да шупљији не може бити. А ви, као поједнинци, сте безначајни, нема ту промјена, ни у мислима. Или што говорио мој добри другар Бориша Бијелић: “Како се год окренеш, гуза ти је отпозади!”. На то је додавао “како је то мисао Мао Це Тунга”, лично! Био је шерет, Бог душу да му (о)прости.
А овако је то прекоментарисао прави и прави реформатор српског језика, 1825. године:
Зло је мучно садапње поднијети,
Зло нас бивше пече у памети,
Дневне туге рађају сне худне,
А сни ноћни растуже нас будне.
(Умро је у бечкој лудници 1833. године, двадесет година по доласку Вука! Дуга прича.)
Биће да (ни)сам у праву?!
Болест