Iako su od pogibije Borislava Zečevića iz Palačkovaca kod Prnjavora posljednje godine rata prošle približno tri decenije, za njegovu kćerku Dejanu, koja je tada imala 18 mjeseci, rane su teške i bolne.
Ona je odrasla bez djetinjstva, sa prvim koracima ušla u svijet odraslih, jer je sudbina njoj tako odredila. Sada svojoj djeci, sedmogodišnjem sinu Matiji i jednogodišnjoj kćerki Emiliji, kao i drugim mališanima u vrtiću u Banjaluci, gdje je zaposlena, priča o ljepotama slobode, bezbrižne igre i roditeljskog zagrljaja.
“Tada, 25. maja 1995. godine, na Ozrenu, u napadu mudžahedina, poginuli su moj otac Borislav Zečević u 26. i moj djed Tomislav Tošić u 45. godini, otac moje majke. Poginuli su u istom rovu. Tako smo istog dana moja majka i ja postale siročad, bez očeva”, počinje monolog vaspitačica Dejana Drljić (31) grleći kćerku u naručju.
Malena Emilija sada je otprilike u dobi kao ona u vrijeme očeve i djedove pogibije.
“Tijelo mog oca pronađeno je tek pet mjeseci kasnije. Sahranjen je na 20. rođendan moje majke Jelice. Možete zamisliti kakvi su njeni rođendani od tada do danas. Ja sam tog dana, kada smo ispraćali oca na vječni počinak, tek prohodala. U tom momentu ugašeno je moje bezbrižno djetinjstvo, čega nisam ni bila svjesna. Tada je počela moja borba, u svakom smislu”, dodaje ona.
Posmrtne ostatke moga djeda, nastavlja Dejana svoju surovu ispovijest, pronašli smo dvije godine kasnije.
“Dvije godine trajala je naša agonija, na neki način, nada da je negdje, možda živ. Nažalost, i taj posljednji tračak nade izgubio se kada su pronađeni njegovi posmrtni ostaci”, ističe ona.
Dejana ima svoju porodicu, suprug Željko je programer. Žive i rade u Banjaluci.
Podižu svoju djecu, raduju se njihovim prvim koracima, naučenim slovima, pjesmicama iz slikovnica, igri u parku.
Posmatraju ih kako u sreći, okruženi roditeljskom brigom i pažnjom, odrastaju. Zajedno nedjeljom idu u crkvu, pale svijeće i mole za pokoj ocu i djedu, a za sreću svoje djece.
“Odrasla sam bez oca i rano shvatila da sve moram sama. Ipak, moja majka je bila moj najveći oslonac u životu. Otac mi je nedostajao i tada kao što mi i sada nedostaje. Majka me naučila da se borim, u najtežim momentima”, dodaje Dejana.
Moja porodica, priča Dejana ispred crkve u Vijačanima u ispovijesti za dokumentarni film o očevoj i djedovoj ratnoj jedinici, mnogo je propatila kroz sve ove godine i nedaće koje je rat ostavio i dodaje:
“Za moju porodicu rat nije nikakva slika na televiziji, stradanje nepoznatih ljudi, događaj daleko od nas, nego stvarnost koju mi i sada živimo, sa posljedicama koje nam je rat ostavio. Mi, djeca poginulih boraca, nismo samo neka ratna statistika. Kažu da smo dobili sve za džaba. Jesmo mi dobili mnoge povlastice, besplatno školovanje, prednost prilikom upisa na fakultet, zahtjeva za studentski dom…”
Dejana, skrhana snažnom emocijom, na trenutak zastajkuje u priči, u ispovijesti jedne mladosti i svoje generacije čiji su očevi poginuli u ratu, pokušava se uzdržati, da suza ne sklizne niz lice, ali ne uspijeva.
Potom nastavlja potresnu priču. Opisuje svoj status u zajednici.
“Dobili smo prednost prilikom zakazivanja različitih pregleda u bolnici i slično. Ja sam, na primjer, sve to iskoristila. Ali, mi smo to veoma skupo platili. Ne može se reći tek tako, eto, desilo se, pa šta, idemo dalje. Mi i sada, teško prolazimo, teško nosimo svoju bol.
Kada mi kažu ti si primala očevu penziju, mene to mnogo boli. Sve povlastice i sve materijalno bismo dali, odrekli se toga, da su naši najdraži sa nama.
Ja sam, kako kažu, iskoristila te povlastice i završila fakultet, sa statusom djeteta poginulog borca, ništa nisam platila. Ministarstvo boračke zaštite Republike Srpske pomoglo je da završim pripravnički staž. Nisam volontirala godinu dana, kao moje kolege. To jeste sreća u nesreći, da ja sada, u tridesetoj godini, mogu reći da je država prepoznala žrtve koje su naše porodice podnijele”, kaže ona.
Dejana, njen suprug, sin i kćerka grade porodično gnijezdo čuvajući uspomenu na oca i djeda, prizivajući sudbinu da njima odredi drugačiji, srećniji put bez ratova u kojima istovremeno ginu očevi i djetinjstvo njihove djece.
“Moj otac i moj djed, otac moje majke, zajedno su poginuli, istog dana, boreći se za ideale, u koje su oni tada vjerovali. Njihov ideal bio je Republika Srpska”, kaže Dejana i dodaje:
“Zato sam odlučila da ostanem u Republici Srpskoj, jer sam tada, tokom odrastanja smatrala, a smatram i sada, da to dugujem svome ocu i svome djedu, koji su živote dali za ovo što danas imamo.”
Naravno da je njena bol i patnja ogromna bila i bice celi zivot.
Ali sta bi bilo da joj je otac poginuo u saobracaju? Da je poginuo na nekom drugom mestu? Da li se isto sve tretira? Po meni jeste.Sve je isto s tim da je nekada i on bio.
Znaci nebi je bilo nigdje , niko je nebi pomogao jer se po meni sve isto tretira itd.
Da se razumemo ovo nije kometar baš protiv nje licno ili druge ratne sirocadi nego komentar u smislu da se i drugoj deci treba pomoci sirom nase domovine Republike Bosne i Hercegovine na isti nacin koji su u slicnoj situaciji.
Ali na kraju da se i to kaze da su ti ljudi sad svi odrasli i dovoljno stari da se brinu sami o sebi te da se ta kategorija izbrise iz spiska za pomoc a kad treba botovati za izbore onda su velika deca mala deca.To se podrazumeva.
Pomagati samo treba stare roditelje kojima nema ko da dodje i pruzi casu vode bar jer se vecina „snajki“ odavno snasla i zivi svojim zivotom sa novim partnerima sto je naravno njihovo puno pravo. Ali nije u redu da u sretnim
vezama ili brakovima i dan danas glume ucveljene udovice a roditelje tih poginulih muzeva nevide godinama a mozda i vide ali ne moraju jer nisu oni izmedju sebe porodica..Ja sam u slicnoj situaciji,naime i ja sam ucveljena udovica , pa onda sretno razvedena i niko me vise nece.
Da ponovim
Komentar nema nikakve posebne veze sa ovom osobom iz clanka koju nepoznajem sto je jos gore a šaram razne gluposti jer sama živim, kao ni njenu rodbinu nego je uopstene prirode ali su se kola slomila bas na ovoj zeni iz raznih razloga.
Naravno da je njena bol i patnja ogromna bila i bice celi zivot.
Ali sta bi bilo da joj je otac poginuo u saobracaju?
Znaci nebi je bilo nigdje , niko je nebi pomogao itd.
Da se razumemo ovo nije kometar protiv nje licno ili druge ratne sirocadi nego komentar u smislu da se i drugoj deci treba pomoci na isti nacin koji su u slicnoj situaciji.
Ali na kraju da se i to kaze da su ti ljudi sad svi odrasli i dovoljno stari da se brinu sami o sebi te da se ta kategorija izbrise iz spiska za pomoc.
Pomagati samo treba stare roditelje kojima nema ko da dodje i pruzi casu vode bar jer se vecina „snajki“ odavno snasla i zivi svojim zivotom sa novim partnerima sto je naravno njihovo puno pravo. Ali nije u redu da u sretnim
vezama ili brakovima i dan danas glume ucveljene udovice a roditelje tih poginulih muzeva nevide godinama.
Da ponovim
Komentar nema nikakve veze sa ovom osobom iz clanka koju nepoznajem, kao ni njenu rodbinu nego je uopstene prirode
tvoja ogromna mržnja prema drugom i drugačijem narodu a ja ti želim da još više mrziš,ajde možeš ti i gore a to vam je jedini garant da ćete se izgubiti u ovom svijetu.A hoćete sigurno!
sa dotičnom osobom ti si luda i napumpana nedozvoljenim supstancama kao i mržnjom!Mržnjom prije svega -za Uopste nije realno- ti si Prvak u gluposti i beznadeždan slučaj.Ovo ti je več neki put kad kao tvoj blesavi komentar kao nema vezu sa onim što piše,ma mrš
Nek se na tome zahvali pempas djeneralu, dr. Dabicu i ostalim presudjenim falangama.
Nisu oni doveli mudzahedine da se bore za islamsku bosnju nego izetbegovici!
Taj je ponosan na svoje islamiste.Sad su posebno nabrijani u iščekivanju rezolucije,kao i uvijek kod njih nikad pameti.
Jedan od onih koji je dovodio mudzahedine je i Dzevad Galijasevic,a svi znamo gdje je i sta radi danas Dzevad Galijasevic.Nazalost eto zasto su mnogi nasi ocevi i muzevi ginuli.
Dragi “Marko” to je laž za Galijaševića servirana iz SDA-SDS-PDP Centrale u Sarajevu i sa lažne srpske TV BN. Milion laži se servira non stop u što nažalost ljudi vjeruju ali to je manjina izluđenih i potrošenih faca.Ljude je lako ubijediti u laž.Međutim,ti ovde navijaš za Prvomartovski Savez SDA-SDS-PDP-Vukan i ovde si zbog izbora jer ništa pametno ne znaš osim ponavljanja starih floskula na kojima ste ispušili izbore i izgleda hoćete još po svoj prilici dok vam Naser sarađuje sa Opozicijom i preprodaje stoku iz RS kao i opijume za EU pa su stoga zajedno verbalno napadali Policiju RS jer im je onemogućen prelaz prema EU. SDS je nekoliko miliona maraka na tome zgrnuo dok je mogao na tim opijumima.
Dragi Zarko mozete mi objasniti gdje je Dzevad Galijasevic bio od 1991 do 1995.
Gdje je tehnički kiseonik,gdje je Pravda za D-Nekad popularna grupa PZD-a i srpska američka TV BN da o tome drkendiše svaki dan? Pustite vi Dževade, i SDA-SDS BAkirove narkotike ,šta imamo sada to je pitanje? Izgleda nema ništa pa se poseže za prošlošću kao adutom za izbore.Dragi Marko,odgovori nam GDJE JE UKRADENA IKONA? Što se tiče Dževada baš me briga,to je tvoj kolega a ne moj.
da ti pripadaš helikopter-efendijama a poznato je da se helikopter-efendije više bore za opoziciju nego sama opozicija.Ti nisi Marko nego neki Bilal i sl.Kod vas spava opozicija u Sarajevu i ne skida se sa vas i vaših TV kanala.
Sve su prilike da bi ti Marko mogao da jebe mater bre Sulejmane
i svom bratu mamu.Katastrofa mozga uhvatila lažnog Marka.
GDE JE UKRADENA IKONA?
pempas nego herojčina pobjegulja helikopter-efendija. Niste presuđeni ili vrlo malo ste jer ste pravdu kupili za novac i trebate Zapadu za njihove ciljeve koji će vas i konačno pustiti niz vodu kao ispušene muštikle.Zasluženo ! Dr Izeti je povukao potpis po instrukciji amer. ambasad. koji je prethodno dao na Lisabonski sporazum da ne dođe do rata. On je bio drugi Zelenski.Povukao potpis i doveo na hiljade i hiljade izginulih,raseljenih,invalida,beskućnika,…nema šta baš bio dobar Dr. Izeti.