Danas je 10. juli – Dan oslobođenja Prnjavora

Prije 78 godina, 10. jula 1943. godine, akcijom Prnjavorskog partizanskog odreda i V kozarske udarne brigade, oslobođen je Prnjavor u II svjetskom ratu.

Odmah po oslobođenju Prnjavora pristupilo se formiranju vojnih partizanskih radionica. Radionice je formirala Komanda mjesta u Prnjavoru. Formirane su sljedeće radionice: puškarska, bravarska, limarska i kovačka radionica, zatim krojačka, obućarska, sedlarska, kožarska, brijačka, stolarska, kolarska, pekarska, a takođe uspostavljeni su mlinovi, električna centrala i gater. Puškarske, bravarske, limarske i kovačke radionice nalazile su se u radionicama vlasništva majstora Molnar Štefana, Volak Ivana i u Gradskom mlinu u Prnjavoru. Radionice su vršile opravku oružja, motornih vozila, pisaćih mašina, izradu zvjezdica za činove i za kape, opravku garabitnih lampi, buradi za parenje odjeće, kupatila sa tuševima, opravku konjskih vozila iz nadležnosti kovačke radionice itd.

Prnjavor je nakon 10. jula 1943. godine uglavnom bio slobodan. Kratkotrajno zauzimanje Prnjavora od strane neprijateljskih snaga desilo se u januaru i avgustu 1944. godine.

Evo kako je u to vrijeme Radio “Slobodna Jugoslavija” izvijestio o tom događaju: “Oslobođeni su Prnjavor i Prača. U centralnoj Bosni jedinice naše XII divizije, vodeći uporne bojeve i koristeći se taktikom noćnih bojeva, zauzele su grad Prnjavor. Zaplijenjena je velika količina ratnog materijala i životnih namirnica.”

Dario Topić, profesor istorije
Zavičajni muzej Prnjavor

2 Comments

  1. Прњавор је данас, 10. јула 2021. године, обележио 78 година од ослобађања Општине у Другом свјетском рату.
    Од 1945. године прича је увијек иста, једино што недостаје су подаци и чињенице, црно на бијело, ко су били “ослободиоци” и од кога је општина Прњавор ослобођена. Како онда, (1945.) тако и дан-данас! Хајде де, за “ослободиоце” се помало и зна – Прњаворски партизански одред и Пета козарска ударна бригада, али ко је држао Општину под окупацијом – ко је малтретирао, хапсио и убијао прњаворске Србе, то нико жив не зна! Нема података о Прњаворском партизанском одреду: ко је командовао, поименични састав, имена погинулих, несталих, рањених, нема писаних трагова (сјећања “бораца”, мемоара, јубиларних издања и сл.)…
    На тај начин Одред се послије ослобођења “попуњавао заслужним” учесницима од којих неки пушке опалили нису, у борби учествовали нису, “борбени” пут Одреда не знају, али су зато “омастили брке” великим пензијама и још већим привилегијама, измишљеним причама о НОР-у и партизанима као јединим правим ослободиоцима народа и народности, борцима против фашизма, нацизма и домаћих издајника. Неки од њих су и данас живи и 78 година примања су им заснована на потврди од два свједока и ратној прошлости.

    НОР/НОП и партизански покрет је највећа превара Другог свјетског рата. Данас има мноштво доказа о томе, непобитних, чак и властитих прича непосредних учесника. Толико су блентави и испраног мозга, дебили, да су сами признавали сарадњу са окупаторима. Један од њих, локални “борац”, који је још жив имао је ТВ сјећање на “славно војевање” али је открио праву природу партизанског покрета – сарадњу са усташама и домобранима; ОВДЈЕ: https://www.youtube.com/watch?v=vdbzglDqFBE&t=200s
    Ево још једног, од многобројних, извора о црвеном злочинцу, диктатору и великом србском злотвору; ОВДЈЕ: https://www.youtube.com/watch?v=PclPYsOhtS0

    Из казивања непосредног учесника, коме нема разлога да не вјерујемо, откривамо не само да се тзв. партизански покрет налазио на територији НДХ државе већ и да се Прњаворски партизански одред наоружавао код “љутих противника” и то у Јајцу! Више о томе може се наћи у књизи “Комунистичко-усташка сарадња – у подмотајичком крају од Митровачког споразума 1937. до данас” од Верољуба Малетића. Књига обилује подацима са подручја општина Србац и Прњавор.

    Интересантно је да СУБНОР Прњавора говори о четири народна “хероја” а да не спомињу Живојина Живу Прерадовића, иначе аутора питања која су се полагала код пријема у КПЈ! Елем, тај зликовац изгуби живот у селу Чечава, априла 1942. године у борби са Србима! “Народни херој” Новак Пивашевић је јула 1942. године изгубио живот у Старој Дубрави у борби са Србима! “Народни херој” Вид Њежић ће поживјети до марта 1945. године када ће, у селу Блатница, код Теслића, изгубити живот у борби са Србима! Рада Врањешевић је, званично, настрадала 25. маја 1944. године, бранећи свог Врховног преваранта, у Дрвару, у својој 26 години живота! А Станко Вукашиновић, “напредни” трговачки радник изгуби главу, 4. јануара 1944. године, у једном од “ослобађања” града Прњавора!

    Е сад, да се ништа промјенило није, да овим просторима и даље владају потомци НОР-а и СУБНОР-а су задња дешавања, 1992-95. године и садашњи “чимбеници” Српске и Србије. Предсједник Србије, предсједница Владе Србије, предсједник Народне скупштине Србије, предсједник Привредне коморе Србије, главни Јавни тужилац Србије, Ненад Чанак и Војислав Шешељ, и многи други “подизвођачи” радова су све сами потомци КПЈ, још тачније КП Хрватске!

    Питања за професора:
    Зашто нема података о Прњаворском партизанском одреду, који је био смјештен у гудурама Љубића, Богу иза леђа, од којих мјештани Општине нису имали никакве користи а поготово да их заштите.
    Како то да нема података о усташама који су Општину држали под окупацијом.
    Како то да већи дио прњаворских “народних хероја” изгибе почетком 1942. године и то у сукобу са Србима, мјештанима који су бранили своја села.
    Како су “ослободиоци” прогласили др М. Стојановића за неродног хероја одмах послије погибије (у сукобу са Србима).
    Како је могуће да је србско становништво доживјело највеће трагедије, неспорни геноцид, баш тамо гдје је територија била под контролом партизана (Козара, Гаравице).
    Како су Срби били толико блентави да нису прозрели план КПЈ/КПХ(рватске) а бројчано су чинили најбројнији у НОР/НОП-у, чак преко 90 одсто!
    Како је Бравар “изгубио” преко 12.000 рањеника на Неретви и Сутјесци, читај Срба.

    Професоре, коме су интересантне партизанске радионице и вијести “Слободне Југославије”. Радио “Слободну Југославију” је водио црногорски зликовац Вељко Влаховић, члан КПЈ и близак сарадник Бравара.

    За сада, толико. Има тога још…
    Не замјери, мени грешноме, што сам неук али знатижељан; мени и моме претходнику (Pitam i skitam ) који је суштину ствари написао и једној реченици.

  2. Pitam samo ;Za koga je to danas Prnjavor Slobodan Grad i od koga se to 10.jula oslobodio?

Leave a Reply to Pitam i skitam Cancel reply

Your email address will not be published.


*