Dan ustanka borbe protiv fašizma obilježen u Prosjeku – 80 godina od pobune naroda

Dan ustanka protiv fašizma u Drugom svjetskom ratu obilježen je danas i u selu Prosjek kod Prnjavora. Ispred spomenika, sagrađenom 1984.godine, položeni su vijenci i odata počast za 42 stradalnikа. Na ovu značajnu godišnjicu poštovaoci narodno-oslobodilačlke borbe posjetili su na žrtvu koju su prije 80 godina dali borci protiv okupatora.

Devedesetdvogodišnji Slavko Pajić, brat od nastradalog borca Narodno-oslobodilačke rata Petra Pajića, koji je 1945.godine dao život u borbi protiv okupatora sa sjetom se sjeća nesigurnih vremena prije 80 godina.

U pomen svih žrtava koje su ubili fašistu u Prosjeku ali i u Prjavoru, položeni su vijenci i cvijeće na pomen obilježju u ovom selu. Održan je i kratak istrijski čas, kako bi mještani i drugi poštovaoci NOR-a više saznali o hrabrom narodu ovog kraja koji se 27. jula 1941- pobunio protiv daleko jačeg neprijatelja. Podsjećajući na ovaj važan istorijski datum, predsjednik prnjavorskog SUBNOR-a Rade Radonjić poručuje da tekovine antifašitičke borbe treba čuvati za nove generacije.

U ime značajnog datuma, na kući na u kojoj je narod Prosjeka dogovrio početak borbe protiv okupatora, postavljena je spomen ploča.

TV K3

8 Comments

  1. @ Nenad- Nostradamus

    Срби су ти народ кога је тешко схватити. Прво и основно немају национални циљ. Друго, не познају своју прошлост, батргају се у садашњости, тако да им је будућност на “стакленим ногама”, неизвесна. Наравно, има Срба који знају, могу да предвиђају будућност али су они скрајнути у страну и не могу доћи до изражаја. У ствари – све је то “скувано” у некој “кухињи”, нама далекој, неразумњивој. Ми наивни мислимо да се сва збивања дешавају спонтано, природно…кад оно, све је испланирано годинама унапред.
    Тридесетих година прошлог вијека у Бечу су се нашли Лењин, Стаљин, Бравар, Троцки, Хитлер, Крлежа… То здрав разум тешко може “сварити”, не може повјеровати у такву “случајност”. Треба ставити прст на чело, размислити и повезати потоња дешавања!
    Или, тзв. Шпански борци. Послије побједе Франка и повратка у Југославију, сви су “обрађени” од стране њемачког Абвера, сви до једнога и послати да “спонтано” дижу устанак, послије априла 1941.г. Замисли једна “шака јуначких” Срба диже се против војне силе која је прегазила читаву Европу и напада Москву! Срби се курче у своје лажно јунаштво али су зато доживјели стварни геноцид када су отварали логоре и за малу дјецу!

    Што се тиче ових обиљежавања то је чиста шпрдачина и замајавање, још увијек, слуђених Срба. Проблем је што нам то раде “напредни” Срби типа овог лудог СУБНОР-а, који још увијек “не скреће са браваревог пута”! ОНИ ни дан-данас не знају ко је био бравар, мисле да је сахрањен у Београду, да је био ненадмашни војсковођа и остале глупости.
    У селу Просек, 27.јула, присутни Славко Пајић лијепо каже – Била су три борца и пар њих који су се мували около, али то српски комунистички изроди, обиљежавају као Дан устанка!

    Зашто нема реаговања на моје коментаре, од историчара и “напредних” штоватеља лика и дјела бравара? Нема, јер народ схвата истину, схвата да је преварен, понижен и – ако ништа друго, а оно бар ћути.
    Погледи дер из даљине ко данас води Србе! Вучић, од радикалног бојовника до очигледног велеиздајничка. Замишља је је превазишао бравара, да је Бог али када погледам оно његово пренемагање, кисели осмијег и колутање очију, схватам да је лудак незабележен у историји Срба. Ко је председник Владе, председник Народне скупштине, председник Привредне коморе, главни Јавни тужилац, професори на факултетима… све сами Хрвати!
    Ко је Мило Ђукановић, ко Додик и Жељка а ко је “опозиција”?

    Шта да ти кажем? Добро је, нека није горе! Боље бити неће.
    Србија мора да отплаћује дуг ММФ-у до 2041.године који је задужио бравар. Она отплаћује кредите за КиМ, покрајину која је де факто друга држава!
    Али, има наде. Имају Богови који чувају Србски народ… Слава им и хвала!
    Теби поздрави и свако добро. ШаринчанИН.

    • Sjecam se one oceve recenice;Pobijedili su oni kojih smo se najvise bojali(plasili).Kratko i jasno receno zato ponekada Pitam i Skitam.

  2. СУБНОР, НОР/НОП и комунисти нас лажу – ево већ 80 година, да је 27. јули Дан устанка народа БиХ и Хрватске. Он је Дан устанка српског народа у БиХ и Хрватској због зулума и усташких злочина од почетка априла 1941. године.
    Зашто су јуче, дан обиљежавања овог догађаја, обезбеђивале јаке полицијске снаге у Србу, у Хрватској?!! На годишњици је био чак и Месић, последњи разбијач бивше СФРЈ!

    Након устанка у Србу на челу устаника су се инфилтрирали КП Хрватске и зато су Срби доживели националну катастрофу. О овоме видјети у књизи “Пожар у Крајини” која се налази на интернету у пдф издању.

  3. Партизани као симбол народноослободилачког покрета су највећа обмана Другог свјетског рата. Читава њихова прича – званична историја, заснована је на пропаганди, фалсификатима, измишљеним мемоарима и кроз вестерн филмове Вељка Булајића (Козара, Битка на Неретви), Стипе Делића (Сутјеска), Хајрудина Крвавца (Валтер брани Сарајево), Живорада Митровића (Сигнали над градом) и др.
    Када су комунистичко-партизански зликовци протјерани из Србије, послије пада тзв. Ужичке Републике, хоштаплерска банда се преселила на простор под контролом НДХ, усташа, код својих истомишљеника и сарадника. У Србију ће се вратити тек у другој половини 1944. године, када је бравар са Стаљином договорио да заједнички “осободе” Србију!
    Једна од комунистичких пропаганди је и да је краљ опљачкао и однео “народно” злато, а истина је сасвим другчија; ОВДЈЕ:
    http://kraljevina.rs/kralj-nije-uzeo-zlato-otkrivena-tajna-cuvana-77-godina-video/

    У конкретном случају, нека ми неко из СУБНОР-а, каже: ко је и када подигао устанак у селу Просјек, бројчани састав “устаника” и против кога – све именом и презименом, подацима! Опишите нам ратни пут устаника; гдје нестадоше; ко од њих погибе “за народ свој”, ко би рањен, нестао…а који су остали живи! На крају – Ко је тај безимени непријатељ против кога су се борили?
    Било би интересантно да се наведе националност 42 страдалника. Зашто? Јер Срби су највеће страдање доживјели баш тамо гдје су били под партизанском “заштитом”! Случајно?!

    У суштини ово је тотално шупља прича, дрска лаж поштоваоца “лика и дјела бравара” који историју овог краја и србског народа не познају ни у промилима. Хајде што је они не познају него покушавају и друге да убиједе у нешто што није било или је било ефемерно.

    Мало који од наших историчара зна, који и данас предају нашим ђацима, да је бравар прогласио и одликовао Енвер Хоџу, албанског вођу, орденом народног хероја Југославије!!?

    Умјесто да прошлост, НОБ и комунистичку диктатуру препустимо истраживачима и историчарима ми и даље слушамо шупљоглавце, незналице и њихове измишљотине.
    Комунисти проклети били, ма гдје били!

    • Mene stvarno cudi sta ti ljudi u Prosjeku obiljezavaju.Dali su svjesni da je selo pusto,pa kada su pobjednici kako to da pobjednici u bivsoj drzavi ni u cizmama nisu mogli otici do Potocana.Djeca su im do skole u Potocanima dolazili gazeci snijeg do koljena ili po blatu promrzli i gladni.Mnogi od te djece sada ljudi su otisli po Sloveniji ostao je onaj koji nije mogao ili znao da ode.Samo mogu na kraju da napisem “Neka nam je Bog na ponovo”Pozdrav i podrska za trud koji ulazes da ljudi konacno shvate istinu barem oni koji misle svojom glavom. Pozdrav i svako dobro.

      • Па обиљежавају и славе они који су имали користи од “социјалистичке револуције” а страдалници има да се полопе и ћуте. Знам тај образац, јер су појединци из моје породице , трунули у комунистичким казаматима за глупост. Ево живи били па видјели, Инцко је вратио најважнију комунистичку тековину вербални деликт, образац је потпуно исти. Свака будала ако јој се не свиђа “ваша фризура” ће моћи упријети прст и посвједочити “рекао је што се не смије рећи” и многи ће у казамат. Јад, јад,и потпуни суноврат.

        • @ Кнез

          Kneže, u pravi si sto posto. Problem je koristoljublje. Ljudi zbog novca, vlasti i kojekakvih privilegija mijenjaju rodbinu, prijatelje, vjeru.

          Konkretan primer iz Prnjavora:
          Iz jednog prnjavorskog sela sada živi u gradu “borac” koji koristi posebnu penziju, više od 70 godina, a da uopšte nije bio u partizanima. Kao dijete igrao se ofanzivnom bombom, ona opali a “borac” preživi.
          Stari ljudi, kada bi pričali, znajući sve pojedinosti bi se šalili: zašto se i oni nisu igrali sa bombom jer bi imali “bogovska” primanja i druge privilegije.
          Živ je on i još uvijek uživa u Titovoj penziji. Sve ovo je lako proveriti.
          Međutim, trebalo bi mu oduzeti svu imovinu ili da namiri što je prim’o toliko godina.

      • @ Nenad- Nostradamus
        @ Кнез

        Има у мојој допуни мало “пермутираних” ријечи јер сам коментар писао на телефону а он је несигуран, “прескочи” или изокрене појам. Али суштина је у написаном.

        Елем, укратко да допуним о нама Србима, јер ми смо проблем и то сами себи:
        Несхватљиво је, чак здравом разуму непојмљиво, да Срби славе своје “усрећитеље”, заправо разне битанге, хоштаплере, незналице, злочинце чак!
        Ево примјера:
        Тзв. народни хероји. Прочитај само званичну биографију тих “јунака” коју су писали комунистички идеолози. Све сам олош, бескућник, пропалица али “напредан” јер је радио против свог народа. Ова теза није баш генерална, ограђујем се јер је било часних изузетака. Али Сава Ковачевић, Петар Драпшин, Драгица Правица, Ратко Вујовић Чоче, Иван Стево Крајачић, Владимир Бакарић, Владо Шегрт, Бравар… уф!
        Пази сад – наши славни реформатори: Доситеј Обрадовић, Вук Караџић… два идиота, један гори од другога.Направили су штете Србима, више и веће од Османлија. Нарочито Вук, једна фрустрирана ћопава будалетина, жељан славе и похлепан за новцем, у суштини неписмена сподоба која је “легла” Копитару као “кец на десетку”! Копитар је прије Вука подстицао амбиције Димитрију Фрушчићу и Димитрију Давидовићу да буду реформатори србског језика али су ови били, ако ништа друго, мало опрезни и нису насјели на намјере језуите, аустријског поданика и једног врло образованог човјека тога доба. Било је то што је било. Вук је направио језичко расуло и својом “реформом” удаљио Србе од Руса и поништио србску заоставштину, кулчтурно наслеђе. Покупио је све важне историјске списе и продао их странцима! Данас Срби не могу доћи до оригинала ни једне једине књиге. И такву сподобу данас славимо као реформатора, по њему називамо школе и установе, улице и тргове! Вук и Ђура Даничић су хрватима формирали језик, зато су га они, 1861. године, прогласили почасним грађанином града Загреба (некад зван – Србиново, Сербиново!).

        Тако славимо Марка Краљевића, Немањиће, Карађорђевиће, Обреновиће, Николу Пашића (право име – Лаки Паску; сиц!), Зорана Ђинђића, Кочу Поповића, др Младена Стојановића… али нам је синоним за издају Вук Бранковић, србски витез који је наставио борбу против Турака, 1389. године, завршио у труском ропству, гдје је умро или убијен. То нам, кроз наш образовни систем, натурају лажну историју и праве нас дебилима. Само да знате, Немањићи су побили трећину Срба у Рашкој области, око 200 хиљада или једну трећину! Од њих је Павелић преузео “калуб за рјешење српског питања”.

        Дан устанка у Хрватској, у Србу, 27.јула, обиљежено је присуством јаких полицијских постројби. Организацију је предводио Пуповац и, нећете вјеровати – Стипе Месић! И није 27. јули Дан устанка народа БиХ и Хрватске, него Дан устанка Срба у НДХ.

        Да не дужим причу, тужну и невеселу. Много је србских заблуда, много. Бојим се да ћемо послије Вучића нестати као народ, и буквално нестати.

        За Кнеза:
        Скојевци Доњих Вијачана насилно су упали у кућу проти Јовану Прерадовићу, рођеном у селу и гдје је службовао 32 године, два дана прије Велике Госпе и одвели на “спонтани” народни митинг, гдје су га обасипали разним увредама, називали га лоповом и покварењаком. Случај је бизаран по чињеници да је прота Јован био отац Живојина Живе Прерадовића, народног хероја, који је погинуо почетком априла 1942. године у Чечави, у србском селу, у борби са Србима. Ј још горе: јадни прота је добио и споменицу, 1950. године, коју су потписали Бравар и Ранковић. Ови, и многи други, догађаји обелодањени су у књизи “Комунистичко-усташка сарадња…”, од аутора Верољуба Малетића. ШаринчанИН.

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*