Pomen za 22 ubijena Srbina na Radlovcu 4. decembra 1941. (VIDEO)

Већ виђено, све се понавља. Све је исто само Њега нема…
Док су усташки зликовци систематски убијали Србе, на читавој НДХ, већ од 10. априла 1941. године, у томе су им помагали комунистички изроди – ако ништа друго а оно бар прикривањем злочина над мирним и невиним српским народом. Усташе су, једини у свијету – од постанка свијета до данас, имали специјалне логоре за српску дјецу!

Прњаворски Радловац је класичан пример усташко-партизанске (комунистичке) сарадње. Срби прњаворске општине још су добро и прошли! Јер док су усташе и домобрани радили “свој посао”, по прњаворским селима, дотле је Прњаворска партизанска чета малтретирала и убијала Србе по српским селима Вијачани, Чечава, Шаринци, Кокори, Бранешци, Дубрава, Јошавка… гдје су “за слободу” пали партизански зликовци Новак Пивашевић, Живојин Прерадовић, Здравко Челар, др Младен Стојановић и други “народни хероји” већ почетком 1942. године. Један од њих, др М.Стојановић, је одмах након погибије проглашен за народног хероја (септембра 1942.г.)!
Прњаворски “ослободиоци” су крили злочине усташа све до 1973. године а ни данас не откривају имена усташа који су Прњавор држали под контролом. Да то није усамљен случај говоре и дешавања у сусједној општини – Србац, који је описао историчар Верољуб Малетић у својој књизи “Комунистичко-усташка сарадња”; ОВДЈЕ:

https://srpska24.me/%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC-%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D1%99%D0%B5-%D0%B6%D0%B8%D0%B2-%D0%BD%D0%B8-%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%87%D0%B8-%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A/