Nedeljno popodne: Zvezdine zvezde, Pižon i Karasi u Prnjavoru

Сада већ поодавне сезоне, 1990/1991, Црвена звезда се уписала међу бесмртне клубове. Она је у полуфиналу елиминисала чувени Бајерн а онда, у финалу, против Олимпика из Марсеја играла нерешено, 1:1. Црвена звезда је бољим извођењем пенала (5:3) освојила престижно такмичење које ће се, касније, звати Лига шампиона.
Што се тиче Звездиних звезда, вансеријских играча, фудбалских легенди, до сада су тај епитет понијела њих петорица: Рајко Митић, Драгослав Шекуларац, Драган Џајић, Владимир Петровић Пижон и Драган Стојковић Пикси.

Иначе, Црвена звезда је званично основана 4. марта 1945. године. Акцијом оснивања руководио је Слободан Пенезић Крцун, народни херој и, у то доба, начелник ОЗН-е! Оснивачки одбор су чинили све сами “народни хероји”, носиоци споменице НОР/НОБ и већ познати спортисти “неукаљане прошлости”: Благоје Нешковић (Шпански борац), Владимир Дедијер, Зоран Жујовић, Душан Богдановић, Мира Петровић, Небојша Поповић, Ђорђе Паљић, Светозар Глигорић, Слободан Ћосић, Предраг Ђајић, Милован Ћирић, Љубиша Секулић и Коста Томашевић.
На дан основања одиграна је прва фудбалска утакмица, против Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а, када је први гол за Звезду постигао је Коста Томашевић!
Прве црвено-беле дресове Црвена звезда је почела да носи 1950. године. Годину дана касније Звезда ће да освоји прву титулу шампиона државе.
Стандардни састав су чинили углавном играчи из предратних београдских клубова БСК-а и СК Југославија на чијем је стадиону Звезда играла прве утакмице. На том стадиону (Авала) изграђена је позната Маракана, 1963.године.
Има много и премного којекаквих пикантерија везано за овај популарни клуб. Једна од тих десила се, априла 2017. године, када су навијачи истакли пароле:
(1) “Стадион Рајко Митић – стратиште српских реакционара. Да се сруши Маракана, да нађемо ђенерала”!
(2) “Зашто кријете да вам је први председник био Хрват – Правда за Славка Комара, првог председника СД Црвена звезда”.
Годинама је ФК Црвена звезда (не)оправдано називан полицијским клубом, па и данас.
Мени је ФК Црвена звезда посебно била драга од 1965. до 1969. године, због Боре Костића и Драгослава Шекуларца, али нисам био загрижени навијач! Прво сам навијао за ФК Партизан али, када сам прозрео обману, почео сам да навијам за сарајевски Жељезничар, због Ивице Осима – Штрауса и моје струке – саобраћајац, жељезнички смјер. Наравно навијао сам за званични државни фудбалски састав – све до распада СФРЈ. Од тада све сам баталио јер сам видио да је “ђаво однио шалу” и да многе ствари нису вриједне мога некадашњег интересовања…
Данас ме више интересује голишаво-голокрака Јелена Карлеуша него сви моји ранији снови и маштања. Посматрам њу, посматрам и друштвена дешавања кроз моју “особену визуру” и чудом се чудим колико је савремени Хомо сапиенс блентав и незналица, нпр. тако да и један доктор наука не зна основе из области из које је докторирао!
Од мога доба ништа се није промјенило: и даље је човјек настао од једноћелијске амебе, односно мајмуна; Вук Караџић је отац српске писмености, проглашени су за народне хероје “напредни ослободиоци” … а већ двије године водимо битку са невидљивим непријатељем кога нема (Ковид-19)!!!

И тако живот пролази…
А само прије двије године (маја 2019.), овај исти начелник који је у друштву Пижона и Карасија на ТВ К3, обећао је да ће Прњавор добити спортски комплекс у “Индустријској зони” Вијаке, јединствен у региону и БиХ, и даље, са свим потребним садржајима. Данас има само ограђен “помоћни терен” са вјештачком травом али без приступног пута и чак без обичног WC- еа!!!