20 Pitanja: Forest People

Forest People je alter-ego Dragana Lakića, mladog di-džeja i producenta iz Bosne i Hercegovine. Rođen je i odrastao u gradiću Prnjavoru, a kaže da je prvi put je došao u kontakt sa elektronskom muzikom kada mu je drugar dao album Mauro Picotto-a. Njegov interes za techno i minimal  je rastao brzo i uskoro je otkrio predivan svet elektronske muzike. Nakon nekih žurki uspeo je da upozna prave ljude i počeo je da miksuje još 2004. godine. Nije prošlo mnogo a Dragan je počeo i da producira i tako dokazao svoj talenat koji su prepoznali i drugi di-džejevi širom sveta od kojih je i dobio podršku nastupavši širom Evrope, kao i u čuvenom berlinskom klubu Tresor.

1. Ko je zapravo Forest People?

Forest People je narod koji naseljava gusto pošumljene dijelove zapadne Bosne. Niko ih nije vidio ali kruže legende o njima. Ja sam imao privilegiju da sa njima razmijenim par riječi pa sam u čast tog događaja svoj muzički projekat nazvao tako. Nadam se da me ne mrze.

2. Kako ti se čini scena u Bosni i Hercegovini, u odnosu na zemlje u regionu?

Za sada smo još uvijek mali ali dosta toga se mijenja na bolje. Pojavljuju se novi ljudi na sceni, sviježa krv. Dosta dobrih producenata, DJ-eva i organizacija. Još uvijek kaskamo za regionom ali se definitivno scena budi i formira neki interesantan oblik.

3. Koji svoj nastup bi izdvojio kao omiljeni/najbolji? Zašto baš taj?

Kantine am Berghain. Radili smo žurku za jednog od radnika Berghain-a kome je stan izgorio. Bilo je predobro, svirao sam sa Virginiom sa Ostgut Ton-a, klub je bio pun. Skupili smo dosta para i proveli smo se odlično. Definitivno noć za pamćenje.

4. Šta je ono što ljudi najčešće greše u vezi tebe?

Misle da sam Njemac i da imam studio. You fools 😀

5. Kakvu muziku slušaš kad odmaraš?

The Doors, Andy Stott, Legowelt, Laibach…

6. Koju žurku nikad nećeš zaboraviti? Zašto?

New Faces, Tresor Berlin. Zato što mi je životna želja bila da nastupam tamo i kad se to desilo odradio sam jedan od boljih setova u životu, bar za mene. U to vrijeme sam uveliko puštao samo svoje trake pa mi je zadovoljstvo bilo duplo veće kad sam vidjeo zadovoljna lica na dancefloor-u.

7. Šta uvek može da te nasmeje?

Fore mog prijatelja Nedžada. To je čovjek sa specifičnom vrstom humora koji nikad ne blijedi. Nešto što bi drugima vjerovatno bilo glupo i malo zanimljivo nama je inspiracija.

8. U čemu nalaziš inspiraciju kada radiš novu muziku?

Najviše u duhovnim stvarima. Nedodirljive sfere koje materijalizam ne može preuzeti.
Inspiriše me i ljudska pohlepa, glupost i nemoć da vidi svoje propadanje, i to obicno kad radim neku agresivniju muziku haha.

9. Kako izgleda jedan tvoj običan dan?

Ustajem poprilično rano. Odradim neke fizičke viježbe da mi tijelo profunkcioniše. Doručak i kafa pa na posao. Obično radim većinu dana. Ako ne radim muziku onda gledam tutorijale i učim neke nove stvari. Pred kraj dana idem da prošetam ili palim Play Station.

10. Šta radiš kada poželiš malo da se isključiš i odmoriš od svega?

Odlazim u šumu da hodam. To me odmara i smiruje.

11. Ko ti je bio najveća podrška kada si odlučio da se baviš muzikom?

Definitivno roditelji koji su me podržali u vrijeme kada nije bilo nekih naznaka za uspjeh. Iako je za njih ovaj moj svijet nešto potpuno strano, bili su fer i pustili su me da probam da napravim nešto.

12. Kako vidiš sebe za 10 godina?

Radim i dalje ono sto najviše volim. Putujem češće van Evrope i proširujem svoj live act.

13. Kako vidiš scenu u Bosni i Hercegovini za 10 godina?

Mislim da će se otvoriti dosta novih klubova a i festivali polako niču. Kako se povećava broj ljudi koji slušaju ovu muziku a i broj producenata iste, nadam se da će ljudi uvidjeti potrebu za novim mjestima koja će te ljude udružiti i na kojima će se dobro zabavljati.

14. Koja je najteža stvar koju si naučio od kada si počeo da se baviš muzikom?

Da budem strpljiv, kako u produkciji tako i u čekanju labela da ti odgovori na tvoj demo mail. Strpljenje je čudo.

15. Kakvi su ti planovi za budućnost, što se tiče muzike?

Dosta vremena sam posvetio svom novom projektu Oleka. Pod tim imenom radim ekperimentalniji zvuk, ali i dalje u techno ruhu. Radiću na oba polja intenzivno. Što se tiče Forest People projekta, čekam izdanja na Flash Recordings i Arts u prvom dijelu godine ali i Oleka ima velike planove pa ćemo da vidimo.

16. Kako si se osećao kad si saznao da Chris Liebing i Len Faki podržavaju tvoj rad?

Bilo je to u vrijeme kad je izašao moj prvi vinil za Alex Bau-ov DMOM label. Bio sam uzbudjen prije svega zbog toga a onda i zbog sve te podrške imena koja su za mene bila nešto nedodirljivo. Sigurno je da svaki put osjećam zadovoljstvo i sreću kad neko prepozna moj zvuk kao dovoljno dobar i interesantan. Nema boljeg podsticaja za rad i usavršavanje.

17. Da li ti se, i kako, promenio život od kada si počeo da se baviš muzikom?

Naravno. Reći ću samo da prije toga nisam otišao dalje od bivše Juge a sad sam obišao skoro sve zemlje u Evropi pa sam stigao čak i u Južnu Afriku sa svojom muzikom što je za mene nešto veliko i daleko od života koji sam živio prije. Upoznao sam mnogo ljudi i naučio dosta o drugim kulturama i načinu življenja.

18. Ko su naši Di-džejevi sa najviše potencijala da naprave ozbiljan uspeh?

Kada tražim inspiraciju ja slušam Scalameriy-u i Lag-a. Mislim da to savršeno odgovara na pitanje.

19. Kada slušaš ostale kolege, šta je ono po čemu ocjenjuješ njihov rad i stvaraš sliku o tome da li je dobar u svom poslu ili ne?

Dosta toga. Od kvaliteta zvuka do sitnih detalja koji pokazuju trud i rad producenta. Koliko je neko posvetio vrijeme da određeni element trake dovede do savršenstva pokazuje njegovu ozbiljnost u namjeri da producira nešto posebno i inspirativno.

20. Šta ćeš uraditi posle odgovaranja na ova pitanja?

Upaliću PS3 i ubijaću nevine civile snajperom jer ja to zaslužujem.

clubber.rs