Tara Đuraš, učenica drugog razreda računarsko-informatičkog smjera, osvojila je drugo mjesto na Republičkom takmičenju iz srpskog jezika, koje je održano u subotu, 11. maja 2024. godine u JU Gimnazija „Filip Višnjić“ u Bijeljini.
Tara je svojim znanjem, upornošću i odnosom prema radu pokazala da zaslužuje mjesto među najboljim učenicima u Republici Srpskoj, te smo izuzetno pnosni na svaki njen uspjeh.
Profesorica Tanja Ančić Milijašević je bila njen mentor i pripremala ju je za takmičenje, te ovim putem čestitamo objema na još jednom velikom uspjehu.
Gimnazija Prnjavor
“Tara Đuraš, učenica drugog razreda računarsko-informatičkog smjera, osvojila je drugo mjesto na Republičkom takmičenju iz srpskog jezika, koje je održano u subotu, 11. maja 2024. godine u JU Gimnazija „Filip Višnjić“ u Bijeljini.
Tara je svojim znanjem, upornošću i odnosom prema radu pokazala da zaslužuje mjesto među najboljim učenicima u Republici Srpskoj… ”
Горњој констатацији, ставу ЈУ Гимназије Прњавор, не може се ништа приговорити, напротив сваки грађанин Општине мисли готово идентично, ставу да се ради о изузетно вриједној и надареној ученици, што показује и постигнути резултет. Дакле, честитке. Али…
Нажалост ово је само једна страна “медаље”, она да кажем “сликовита”, очигледна, условно стварна. Јер, ово је класичан пример илузије школског знања, који се вреднује од стране званичног просвјетног система и који се намеће свим другим припадницима генерација ученика као друштвено прихватљив и похвалан, те као свјетао оријентир за оријентир другима. Нажалост, овдје постоји једна замка која нас прати од 1848. године и побједе Вука Караџића и дружине као “реформатора” српског језика , писма и књижевности.
О чему се ради? Да би разумјели суштину морамо се вратити мало уназад или, офрље речено – 200 година, на учење Јохана Готлиба Фихтеа али и “оца” србске писмености, незаобилазног “просвјетара” Вука!
Јохан Готлиб Фихте један је од главних представника немачке класичне идеалистичке филозофије и најистакнутијих личности немачког духовног живота крајем 18. и почетком 19. вијека.
Фихте је, описујући просвјетни систем једне државе, оставио записано: “Образовање треба да има за циљ да уништи слободну вољу тако да, након што су учећи на тај начин, образовани бити неспособни током остатка свог живота да мисле или да дјелују другачије него што су их научили њихови школски учитељи (професори и ментори – моја примједба, ШаринчанИН). Када техника буде усавршена свака влада која је била задужена за образовање, више од једне генерације, биће у стању да сигурно контролише своје поданике без потребе за војском и полицијом”! Дакле, биће у стању да контролише своје поданике а не да их образује и научи да проживе живот.
У том грму лежи зец! Ми се већ поодавно налазимо у канџама накарадног система образовања да славимо којекакве битанге и хоштаплере као реформаторе и значајне личности наше “славне прошлости” а заправо се ради о “играчима” који су прекинули или уништили историјски континуитет српског народа. На страну што је велико питање и колико су они србског поријекла или да су они подметнути лудим Србима, да им их доведу ту гдје смо данас, да се боримо за властити биолошко-социјални опстанак, односно да се Србија и Црна Гора као двије српске државе одрекну државности од тамо неких Александра Карађорђевића, Пашића, Пупина…
О Вуку, као “оцу” србског писма и писмености, једном неписменом идиоту, најбоље су Србима поручили комунисти, када су доласком на власт, све слике светог Саве замјенили Вуковим, Доситејевим и Титовим, наравно. Паметном доста. Али гдје смо данас? Још увијек у старом наративу и то тако да ће нас за педесетак година нестати са ових простора.
За крај о једном од потомака тих “великана” србске прошлости, о прапраунуку Николе Пашића, као настављачу лика и дјела чукундједе или наврдједе (Зато је Србија једина држава у свијету која нема своје границе. Није још уништена!). Ово је само доказ континуитета, како нам намећу “визионаре” и да ништа није случајност; овдје:
https://www.youtube.com/watch?v=R1P5WyvFaVg&t=203s
П.С. За вриједну и надарену Тару: Честитам ти постигнути успјех – ШаринчанИН!