MEĐU onim uspešnim mladim ljudima koji našu zemlju širom sveta predstavljaju u najboljem svetlu i svojim dostignućima čine nas posebno ponosnima, sigurno je i Hristina Šušak (24) iz Novog Sada, kompozitorka čije kompozicije iz specifičnog i vrlo složenog muzičkog opusa izvode značajni evropski orkestri i ansambli već skoro punu deceniju.
Hristina je porijeklom iz Prnjavora, od majke Smiljke i oca prof. dr sci. med. Stamenka Šuška, profesora Hirurgije, Kardiohirurgije, Medicinske etike i Palijativne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Stamenko je i rukovodilac Klinike za kardiovaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici. NJegov otac Slavko, bio je jedan od najpoznatijih i najpriznatijih ginekologa u prnjavorskoj zdravstvenoj ustanovi i ulica kojom se ulazi u naš grad nosi njegovo ime.
Hristina je sa sedam godina počela da svira na violini, u osmoj je napisala svoju prvu kompoziciju, a u petnaestoj je komponovala “Preludijum i fugu” za gudački orkestar, delo koje je izvedeno na završnom koncertu takmičenja mladih kompozitora u Cirihu 2013. Te godine ona počinje studije kompozicije i muzičke teorije na Univerzitetu za muziku i izvođačku umetnost u Beču, u klasi profesora Herberta Lauermana, a 2019. ih završava i stiče zvanje magistra umetnosti.
Od tada ova mlada umetnica izlazi iz tradicionalnih okvira tonalne muzike i okreće se novim muzičkim pravcima i strukturama, u potrazi za svojim ličnim izrazom. Piše solo, kamerne i orkestarske kompozicije, kao i multimedijalnu, pop i teatarsku muziku.
– Moj muzički opus zasniva se na neprestanom razvoju i istraživanju novih muzičkih, kao i konceptualnih, filozofskih dimenzija. Na takav razvojni tok su me usmerile i navele moje ideje i afiniteti, kao i sjajni profesori, u prvom redu moja profesorka kompozicije Iris ter Šiphorst – kaže Hristina.
SARADNJA SA MARINOM ABRAMOVIĆ
HRISTINA se bavi i konceptualnom umetnošću, što joj dozvoljava da poveže sva polja svojih interesovanja – kompoziciju, matematiku, filozofiju, ples, binu… Naša najpoznatija savremena umetnica Marina Abramović lično je izabrala Hristinu 2019. godine da učestvuje na njenom masterklasu, održanom u Beogradu tokom izložbe “Čistač”. Tu je pred kamerama Bi-Bi-Sija izvela svoj performans Dies Irae.
Ona je jedna od niza pedagoga i drugih uglednih ličnosti iz sveta muzike koji mladoj kompozitorki pružaju veliku podršku.
– Dela Hristine Šušak svedoče o njenoj izvanrednoj muzikalnosti, dubokoj intuiciji, jasnim idejama i temeljnom kompozitorskom zanatu. Ona se bave osnovnim antropološkim pitanjima i traže nove načine izražavanja i odgovora u mediju muzike – rekla je profesorka Šiphorst o svojoj učenici.
A šta je za Hristinu najvažnije u procesu stvaranja nekog muzičkog dela i koliko joj u tom kreiranju pomaže matematika, nauka za koju takođe od malih nogu pokazuje veliki talenat, pa je u želji da produbi svoja saznanja i te studije upisala na Bečkom univerzitetu?
– Mislim da je u komponovanju najbitnija inspiracija ili nadahnuće, kada kompozitor do svog dela ne dolazi racionalnim načinom razmišljanja nego biva vođen nekom višom energijom. Matematika tu može da posluži u nekim kasnijim koracima, u izradi materijala ili same strukture kompozicije – kaže Hristina.
IZVOĐENJE U PARISKOJ FILHARMONIJI
ZA Ansambl “Interkontemporan”, jedan od najznačajnijih svetskih ansambala za modernu muziku, Hristina je napisala kompoziciju “Infans”, koja je izvedena u martu 2020. u Pariskoj filharmoniji.– Saradnja je ostvarena na preporuku Matijasa Pinčera, jednog od vodećih svetskih kompozitora i dirigenata, koji je njen rad okarakterisao kao vanserijski i kao otkriće – napominje, za “Novosti”, Hristinin otac prof. dr Stamenko Šušak, poznati novosadski kardiohirurg.
Ona napominje da je najbolji primer za to savremena ruska kompozitorka Sofija Gibajdulina, koja u svojim delima često koristi proporcije Fibonačijevog niza i tvrdi da najbolja dela nastaju kada se spoje fantazija i jaka struktura.
Dodaje da u muzici i ostalim oblastima kojima se bavi ne planira mnogo, već pušta da je nose “unutrašnji impulsi i sled događaja”.
– Situacija s kojom se globalno suočavamo uči nas, između ostalog, da se život ne može isplanirati. Želim da se i ubuduće bavim umetnošću, da komponujem nova dela, izvodim nove performanse a sve ostalo će doći po promislu i onako kako treba – poručuje Hristina.
Be the first to comment