Šarinčanine indirektno ili direktno (pretpostavljam indirektno-nesvjesno) “širiš” ljubav prema svojim (srpskim) neprijateljima.Ja znam za te zločine i šta da se radi? i dan danas neko a zna se ko preko drugih “udara” na Srbe što se odražava i na taj narod ali njima nije bitno. Ajde tu pomozi, tome što se danas dešava bilo bi bolje a ne da ispravljaš krive drine koje nikad nećeš ispraviti, no to je tvoje ubjeđenje a sve u svemu jako si dosadan i tvoji komentari govore da bi se ti koliko sutra poturčio.Znam da ne vjeruješ i smatraš da sam luda ali i ja znam da imaš takav karakter koga bi ti prodao za zrno pšenice ako bi došlo takvo vrijeme.
На нашим просторима, као и у читавом свијету, ништа се не дешава случајно; као збир неких (не)сретних околности. Тако у Србији има преко 20 хиљада невладиних организација које су, бар мало, “наслоњене” на буџет државе а оне “умиљатије” и на озбиљну материјалну помоћ из неке друге државе, наравно – не баш из љубави.
Тема је по чему су познати Нијемци у Прњавору. Оно што ова красотица прича – нема везе са темом! Какви сточари, какви “бакрачи”, жива била?!
Млада, лијепа, са знањем њемачког језика, у жељи да остави добар дојам код слушаоца а прије свега код нладих посјетилаца портала, она је превидјела три кључне ствари: знање, знање и знање.
Једна мања група свршених средњошколаца узела је себи за право да нам “соли памет”, као да смо ми “пали с марса”, или они – на исто му дође, јер читав наратив је бесмислен. Причати о неким досељеницима који су овдје дошли прије 100 и више година и сада их нема, а нема их најмање преко 70 година…шта је сврха. Друго, они су узурпирали неке озбиљне локалне и републичке институције; школство, нпр., умјесто да о тој теми пише или говори историчар, појављују се они без елементарног знања и причају “шупљу” причу, глупости. Е сад, шта ако ова “шупља”прича има други циљ? Није искључена и та могућност. Јер не вриједи глувом говорити и слијепом показивати, они темељно и упорно раде на “просвећењу” грађана.
Прије него што ће стати пред камере, она је требала да посјети мјештане Прњавора, Кремне а посебно засеок Глоговац, дио села Штрпци, или да оде до града Добоја. Ово кажем јер је на интернету лако пронаћи писане информације:
Прије 107 година у први концлогор у Европи интернирани Срби;
Покољ у селу Кремна код Прњавора 16.12.1941. (године);
Заборављени злочин, покољ у селу Штрпци код Прњавора 7.2.1942.(године);
Страдање народа прњаворског краја (1).
И оно што је најинтересантније Срби, и дан-данас, одлазе код својих окупатора, што је нонсенс или парадокс без коментара.
Šarinčanine indirektno ili direktno (pretpostavljam indirektno-nesvjesno) “širiš” ljubav prema svojim (srpskim) neprijateljima.Ja znam za te zločine i šta da se radi? i dan danas neko a zna se ko preko drugih “udara” na Srbe što se odražava i na taj narod ali njima nije bitno. Ajde tu pomozi, tome što se danas dešava bilo bi bolje a ne da ispravljaš krive drine koje nikad nećeš ispraviti, no to je tvoje ubjeđenje a sve u svemu jako si dosadan i tvoji komentari govore da bi se ti koliko sutra poturčio.Znam da ne vjeruješ i smatraš da sam luda ali i ja znam da imaš takav karakter koga bi ti prodao za zrno pšenice ako bi došlo takvo vrijeme.
На нашим просторима, као и у читавом свијету, ништа се не дешава случајно; као збир неких (не)сретних околности. Тако у Србији има преко 20 хиљада невладиних организација које су, бар мало, “наслоњене” на буџет државе а оне “умиљатије” и на озбиљну материјалну помоћ из неке друге државе, наравно – не баш из љубави.
Тема је по чему су познати Нијемци у Прњавору. Оно што ова красотица прича – нема везе са темом! Какви сточари, какви “бакрачи”, жива била?!
Млада, лијепа, са знањем њемачког језика, у жељи да остави добар дојам код слушаоца а прије свега код нладих посјетилаца портала, она је превидјела три кључне ствари: знање, знање и знање.
Једна мања група свршених средњошколаца узела је себи за право да нам “соли памет”, као да смо ми “пали с марса”, или они – на исто му дође, јер читав наратив је бесмислен. Причати о неким досељеницима који су овдје дошли прије 100 и више година и сада их нема, а нема их најмање преко 70 година…шта је сврха. Друго, они су узурпирали неке озбиљне локалне и републичке институције; школство, нпр., умјесто да о тој теми пише или говори историчар, појављују се они без елементарног знања и причају “шупљу” причу, глупости. Е сад, шта ако ова “шупља”прича има други циљ? Није искључена и та могућност. Јер не вриједи глувом говорити и слијепом показивати, они темељно и упорно раде на “просвећењу” грађана.
Прије него што ће стати пред камере, она је требала да посјети мјештане Прњавора, Кремне а посебно засеок Глоговац, дио села Штрпци, или да оде до града Добоја. Ово кажем јер је на интернету лако пронаћи писане информације:
Прије 107 година у први концлогор у Европи интернирани Срби;
Покољ у селу Кремна код Прњавора 16.12.1941. (године);
Заборављени злочин, покољ у селу Штрпци код Прњавора 7.2.1942.(године);
Страдање народа прњаворског краја (1).
И оно што је најинтересантније Срби, и дан-данас, одлазе код својих окупатора, што је нонсенс или парадокс без коментара.
po ko zna koji put da ne poznaješ politiku (ima par rečenica koje to pokazuju) a ostatak teksta ti nema vezu sa vezom niti čemu služi.