Свака генерација замишља себе као интелигентнију од оне што је дошла прије ње и мудрију од оне која долази послије ње – Ерик Артур Блер.
Морам да признам да нисам разумио о чему се овдје ради, о омладинском “активизму” је ријеч.
Јер ако је ријеч о очигледно друштвено корисном раду, зашто се младима не могу прикључити и средње генерације и оне старије животне доби, са богатим животним искуством; уз то би радили као волонтери! Испада да нам је омладина мудрија и паметнија од оних који се је образовали кроз систем предшколског, основног и средњег школовања (Више и високо школовање носиоци омладинског активизма нису завршили, те је изостављено као елемент, битан фактор у коментарисању теме!).
Заправо овдје се ради о замјени улога али, без обзира на ту чињеницу, неко нас жели убиједити да је ово сасвим природан след догађања, да се уз рад Омладинског центра и његових активиста можемо да направимо не само ново и боље друштво, него и прогресивније, за углед оним локалним заједницама у БиХ који се нису укључили у овај вид друштвених активности.
Другим ријечима све општинске службе и друштвене институције (школе) пале су у изградњи бољег и прогресивнијег друштва иако у својим редовима имају квалификоване стручне раднике и на располагању мање-више расположив буџет. Школски систем Општине има на располагању преко 500 упослених радника и још стотинак радника локалне администрације али им је све то бадава јер нису у стању да мобилишу припаднике младих и да их усмјере у изградњу бољег и праведнијег друштвено-економског система, већ на то чекају неку посебно просвећену личност.
Али као и у свакој бајци, наравоученије дође на крају, у појави Омладинског центра који је за три године свог активизма са младина Општине написао и остварио пет пројеката и, надати се, да ту неће стати! Општина Прњавор се видно препородила и једина је у окружењу, и шире, из које млади не иду у иностранство. То је препознала и подржала Међународна организација за миграције те се и она укључила у омладински активизам као и поједина министарства Ентитета и БиХ. Не могу да замислим блиску сарадњу и подршку нпр. Министарства за европске интеграције са мањом или већом групом омладинских активиста…
А паре, гдје су паре?! Ко све то и зашто финансира? Или можда предводници Омладинског центра све то раде волонтерски, у циљу “напретка бољег и прогресивнијег друштва”! Ни бајке нису као што су некада биле, мој ШаринчанИНе…
Свака генерација замишља себе као интелигентнију од оне што је дошла прије ње и мудрију од оне која долази послије ње – Ерик Артур Блер.
Морам да признам да нисам разумио о чему се овдје ради, о омладинском “активизму” је ријеч.
Јер ако је ријеч о очигледно друштвено корисном раду, зашто се младима не могу прикључити и средње генерације и оне старије животне доби, са богатим животним искуством; уз то би радили као волонтери! Испада да нам је омладина мудрија и паметнија од оних који се је образовали кроз систем предшколског, основног и средњег школовања (Више и високо школовање носиоци омладинског активизма нису завршили, те је изостављено као елемент, битан фактор у коментарисању теме!).
Заправо овдје се ради о замјени улога али, без обзира на ту чињеницу, неко нас жели убиједити да је ово сасвим природан след догађања, да се уз рад Омладинског центра и његових активиста можемо да направимо не само ново и боље друштво, него и прогресивније, за углед оним локалним заједницама у БиХ који се нису укључили у овај вид друштвених активности.
Другим ријечима све општинске службе и друштвене институције (школе) пале су у изградњи бољег и прогресивнијег друштва иако у својим редовима имају квалификоване стручне раднике и на располагању мање-више расположив буџет. Школски систем Општине има на располагању преко 500 упослених радника и још стотинак радника локалне администрације али им је све то бадава јер нису у стању да мобилишу припаднике младих и да их усмјере у изградњу бољег и праведнијег друштвено-економског система, већ на то чекају неку посебно просвећену личност.
Али као и у свакој бајци, наравоученије дође на крају, у појави Омладинског центра који је за три године свог активизма са младина Општине написао и остварио пет пројеката и, надати се, да ту неће стати! Општина Прњавор се видно препородила и једина је у окружењу, и шире, из које млади не иду у иностранство. То је препознала и подржала Међународна организација за миграције те се и она укључила у омладински активизам као и поједина министарства Ентитета и БиХ. Не могу да замислим блиску сарадњу и подршку нпр. Министарства за европске интеграције са мањом или већом групом омладинских активиста…
А паре, гдје су паре?! Ко све то и зашто финансира? Или можда предводници Омладинског центра све то раде волонтерски, у циљу “напретка бољег и прогресивнијег друштва”! Ни бајке нису као што су некада биле, мој ШаринчанИНе…