Porodica Peulić iz Prnjavora jedina je hraniteljska porodica u ovom gradu. Već tri i po godine hranitelji su bratu i sestri od 15 i 13 godina. Na početku nije bilo lako, ali uz mnogo ljubavi i razumijevanja danas su, kažu, prava porodica.
Slaven i Sanja Peulić oduvijek su maštali o višečlanoj porodici. Međutim, život je imao drugačije planove. Svu ljubav i pažnju posvetili su sinu Јovanu. Јedan odlazak u Dom za nezbrinutu djecu bio je dovoljan da se odluče na hraniteljstvo i siguran dom pruže za još dvoje mališana.
– To je bilo to, ja sam odmah znala. Prilikom izlaska iz Doma nazovem Slavena i kažem: “Slavene, nije jedno već je dvoje”. Slaven kaže: “Super, vodimo ih obadvoje – priča Sanja Peulić.
Od tada je, kažu, sreća u njihovom domu trostruko veća. Iako period prilagođavanja nije bio jednostavan, od prvog dana smatraju ih svojom djecom.
– Nama je čak bilo teško njima objasniti da je to to, da su dio naše porodice, hvala njima što su dozvolili nama da uđemo u njihove živote. Samo ja i Sanja znamo koliku sreću su oni nama donijeli – naglasio je Slaven Peulić.
Pružili su Peulići mališanima toplinu doma i siguran zagrljaj. Dobri su učenici, a vremena nađu i za sportske aktivnosti.
– Sanjin fudbal, sport, on baš živi život punim plućima. Sara je dosta vezana uz Sanju. Ona je baš Sanju prihvatila kao majku pravu – dodaje Slaven.
– Kroz život su imali strašno puno razočarenja, i samo treba da im bude ljepše, bolje, da im olakšamo to njihovo odrastanje – istakla je Sanja.
Priliku za bolje sutra čekaju i drugi mališani u domovima za nezbrinutu djecu. Peulići su, za sada, jedina hraniteljska porodica u Prnjavoru.
– Da bi jedna porodica postala hraniteljska porodica, prije svega treba u sebi da ima odluku, da ima dovoljno ljubavi, dovoljno strpljenja, dovoljno odgovornosti da primi nepoznato dijete u svoju porodicu – poručila je Dragana Radulović, direktor Centra za socijalni rad Prnjavor.
Ovakvi primjeri vraćaju vjeru u ljude. Nadaju se da ima još onih koji su spremni da nesebično podijele ljubav i mališanima pruže srećno i bezbrižno djetinjstvo.
RTRS
Be the first to comment