Prnjavor.info Forum

povjerljiva wrote:"Hiljadu čudesnih sunaca"- Haled Hoseini

Knjiga o kulturi, istoriji, položaju žene u jednoj tradicijom opterećenoj zemlji....

Knjiga o gubicima i pobjedama, neprijateljstvima i prijateljstvima,...

O žrtvama, trpljenju, unutrašnjim borbama...

Laka za čitanje, a istovremeno veoma potresna. Iz nje se može mnogo naučiti o zemlji o kojoj smo slušali samo u novinarskim izvještajima.

povjerljiva wrote:"Hiljadu čudesnih sunaca" je fantastična knjiga koja je na mene ostavila veoma jak utisak. Međutim, mislim da, iako se ona bavi položajem žena u Avganistanu i samim društvom Avganistana, u svojoj suštini krije mnogo toga što se lako može prenijeti na sva društva, pogotovo naše. Ajde razmisli ti malo koliko i danas djevojčica nema podršku svojih roditelja da nastavi školovanje? Koliko ih se udaje iz srednje škole? Na kakve probleme nailaze žene koje se odluče na majčinstvo bez sklapanja braka? Kako se društvo ponaša prema pojedincu koji odluči da ne prihvata slijepo sva pravila koja mu ono nametne, već počne da misli svojom glavom? Koliko malo ili dosta je potrebno da se izdigne pojedinac iz sredine pa da "dobije po nosu"?

Šta misliš da li se pojedini djelovi knjige o maltretiranju žene jer ne može da zadovolji svoju biološku funkciju i postane majka, može prenijeti i na naše društvo ili se to dešava samo tamo negdje? Koliko žena i danas ćuti i trpi jer pored sebe imaju nezadovoljnog muškarca a društvo, i pored toga što daje pravnu slobodu da se brak razvede, ne gleda baš blagonaklono na raspuštenice?

Predlažem ti da pročitaš "Crveni šator" od Anite Dajamant. To je fantastična knjiga o ženi u prastaro vrijeme, ali osnovna ideja se može prenijeti i na ovo i svako drugo vrijeme. Knjiga o ženi koja dosta govori i o muškarcima, kao uostalom i "Hiljadu čudesnih sunaca" i svaka druga knjiga. Jer ne može se govoriti o ženi a da ne govoriš o muškarcu i obrnuto. Mi smo zapravo dvije strane iste medalje.

Dragana wrote:Da ne govorim o tome kako zivot jedne zene u "onom dijelu svijeta" ne znaci ama bas nista (barem u Helmand provinciji). Nesto je "slobodnije" u Kabulu, ali i to je, kazu, privid jer, u prvom redu, status zene zavisi samo i potpuno od muskarca, on je njen suvereni gospodar.
Nase mi drustvo, ovako iskljucivo, kakvo jest izgleda kao bajka naspram Afganistana.

povjerljiva wrote:"Smrt je neprovjerena glasina" - Emir Kusturica

Slobodanu Tišmi NIN-ova nagrada
IZVOR: B92
Dobitnik ovogodišnje NIN-ove nagrade za roman godine je pisac Slobodan Tišma za roman "Bernardijeva soba", saopštio je danas žiri.




Foto: Tanjug
"Delo "Bernardijeva soba" se izdvojilo osobenom perspektivom ljudske izolacije i umetničke samodovoljnosti i izuzetno uverljivo komunicira sa čitaocima", piše u obrazloženju žirija, koji su sačinjavali Vasa Pavković, (predsednik), Ljiljana Šop i Mileta Aćimović Ivkov, Vladislava Gordić Petković i Mića Vujičić.

Članovi žirija su Ljiljana Šop i Mileta Aćimović Ivkov, su kao i predsednik VAsa Pavković takođe bili u žiriju za 2010. godinu, dok su prof. dr Vladislava Gordić-Petković i Mića Vujičić imenovani u žiri u maju 2011. godine

Od 106 dela koja su bila u konkurenciji, u najuži izbor ušlo je šest romana. Osim Tišminove "Bernardijeve sobe" to su "Majn Kampf" Svetislava Basare, "Almaški kružoci lečenih mesečara" Franje Petrinovića, "Oda manjem zlu" Voje Čolanovića, "Sasvim skromni darovi" Uglješe Šajtinca i "Kontrolni punkt" Davida Albaharija.

Trojica kandidata: Albahari, Čolanović i Basara su već jednom dobili ovo priznanje koje se dodeljuje od 1954. godine.

Svečano uručenje nagrade održaće se 23. januara u podne u u Skupštini grada Beograda.


Slobodan Tišma je rođen 1946. u Staroj Pazovi. Studirao je književnost u Novom Sadu i Beogradu. U mladosti se bavio konceptualnom umetnošću i rok muzikom. Živi u Novom Sadu. Bio je urednik u Indexu, „Poljima“ i na Tribini mladih i dugogodišnji saradnik na Novosadskoj televiziji, u emisijama „Kulturni magazin“, „Videopis“ i „Sazvežđe knjiga“. Bio je frontmen „Lune“ i „La Strade“, kultnih bendova iz osamdesetih godina. Zanimljivo je da je Slobodan Tišma svoju prvu knjigu objavio teka kada je napunio 45 godina.

"Bernardijevu sobu" objavio je KCNS, a o romanu Maja Solar je napisala: "Bernardijeva soba nije samo roman kao događajnost, već priča koja je pronašla i autora i čitaoce, i vozi nas i vozi u čudesnoj naizmeničnosti uzlaznih i silaznih lukova na Jadranskoj magistrali. Ispresecanost putanja fenikscrvene bube i tamnog mercedesa, u tamnoljubičasto more, u veliki hladni Okean. Roman koji je kantata raspričava se kao muzika - i na planu doživljaja. Reč je o prozno-poetskom melanžu, pripovesti i refleksijama, muzici i slikama, alhemijskim pretapanjima događaja, razmišljanja, boja i oblika, nameštaja, sobe, grada i okeana. Naracija nije linearna, nego isprekidana, muzikalna, ponavljajuća, dijalektička; ne putanja, nego mnoštvo skretanja i susretanja ...

Novi roman Slobodana Tišme pojavljuje se kao netipična proza, kao pasivni otpor i rezignacija, kao remećenje klasične naracije (sistema u kojem živimo) i prepuštanje alhemiji zgušnjavanja doživljaja i događaja. Slojevi radnje su slojevi zanosa koji želi da bude neprekidna afirmacija, dijalektička afirmacija, ,,Da ali Ne! Ne, ali Da! Uvek Da, ali sa zadrškom“. Stoga je priča=doživljaj ovog romana ona kućica koju nosi svaki/a umetnik/ca. Bernardijeva soba je svačija vlastita soba, mesto subjekta koje je titranje praznine između talasa Okeana, soba koja nas prazni od nas samih."


Foto: Tanjug
Slobodan Tišma je nakon saopštenja žirija izjavio da je u "Bernardijevu sobu" uložio puno i da je roman nastajao dve godine ali da sad smatra da mu se trud isplatio.

Iako se tokom proteklih 40 godina bavio konceptualnom umetnošću, muzikom, poezijom i prozom, on je odgovorio da mu je uvek bila najvažnija poezija pošto je počeo pišući poeziju.

"Počeo sam da pišem prozu pod stare dane, imao sam 50 godina kada sam objavio prvu pripovetku pre 15 godina. Za mene je u suštini najbitnija poezija a proza je samo forma kroz koju pokušavam da prikažem svoje pesničko i poetsko osećanje", rekao je Tišma.

Podsetivši da je njegov profesor Sreten Marić uvek govorio da je roman dobar samo ako u njemu ima poezije, Tišma je istakao da i on deli to mišljenje i bez tog poetskog roman ne vredi ništa.

Tišma je objasnio da nije organizovan da unapred priprema neke projekte već je kod njega sve spontano. "Možda malo staromodno zvuči, ali je za mene bitna inspiracija", rekao je pisac i dodao da je i "ovaj roman nastao kao plod trenutnog nadahnuća i jednog uzbuđenja koje je pokrenulo sve".

"Jedan moj prijatelj mi je tražio da napišem priču o olupinama, to jest starim automobilima, i onda sam shvatio da je ta priča početak romana", rekao je Tišma.

rocky wrote:Jel ima neko da mi preporuci kakvu noviju knjigu za procitati?