Knjige

Weterinarka · Post by **Weterinarka** » 26.03.2007. 14:48

Finansijski menadzment - Dragan Mikerevic

...jbg, nemam vremena da citam nesto drugo :/

regeman · Post by **regeman** » 26.03.2007. 15:42

JA poceo Pekica..''besnilo'' za sada,tj nju odavno hocu da procitam a i naletio sam za male pare

Kundacarka mara · Post by **Kundacarka mara** » 26.03.2007. 16:28

ANTONI DA MELO-budjene
dobra knjizica

kanadjanka · Post by **kanadjanka** » 27.03.2007. 07:31

Upravo citam "Zenski rodoslov" Ljiljana Habjanovic - Djurovic, mnogo dobra knjiga

aquarius · Post by **aquarius** » 27.03.2007. 08:44

kanadjanka wrote:Upravo citam "Zenski rodoslov" Ljiljana Habjanovic - Djurovic, mnogo dobra knjiga

Pročitao, ne sviđa mi se. O.k. kontam, ljubav i to, čovjek je spreman svašta uraditi za nju, ali toliko nisko pasti...

Ima Ljilja mnogo boljih uradaka. Toplo preporučujem da pročitate istorijski roman " Igra anđela " od gorenavedene autorke. Pored dirljive priče, naučićete nešto iz istorije srpskog naroda.

Btw, Ljiljana Habijanović-Đurović izabrana je od strane Svetog Sinoda SPC, za pisca monografije Manastira Sv. Vasilija Ostroškog, a pisanje ovog literarnog spomenika blagoslovio je Njegova Svetost
Patrijarh Srpski g. Pavle.

soni · Post by **soni** » 08.04.2007. 20:43

preporucio bi knjigu IME RUZE_Umberto Eko

Zujo · Post by **Zujo** » 12.04.2007. 14:25

Nisu lose ni ostale knjige Umberta Eka.

vrsta8472 · Post by **vrsta8472** » 12.04.2007. 14:55

Ivo Andrić - Deca

Code: Select all

- - - Sjajna knjiga, preporucujem da je procitaju svi oni koji su zaboravili sta znaci biti djete - - -

aquarius · Post by **aquarius** » 12.04.2007. 17:00

Miroljub Jevtić - Šiptari i islam

regeman · Post by **regeman** » 12.04.2007. 18:34

aquarius wrote:Miroljub Jevtić - Šiptari i islam

Ovog lika znam

.Bio je kod moje rodbine tamo sredinom 90ih u Prnjavoru.Profesor na FPN i jedan od najpoznatijih islamologa kod nas a i sire.Zaista sjajan cova.

aquarius · Post by **aquarius** » 12.04.2007. 20:44

Ma čova je genije.
Čitam njegovu triologiju iz početka devedesetih i tek sad vidim o čemu je pisao prije 15 i kusur godina.
"Savremeni džihad kao rat",
"Šiptari i islam" i
"Od Islamske deklaracije do vjerskog rata u BiH", obavezna lektira za shvatanje današnje situacije u regionu i šire.

drlonc · Post by **drlonc** » 12.04.2007. 22:49

Za shvatanje svega sto se ovdje desavalo i desava dovoljno je samo iznova citati Andrica. Svaki put ces naci nesto novo. U stvari, skontaces (sto zna biti jezivo, priznajem) koliko nas je poznavao i kako je to pokusavao da nam objasni i pomogne. I to prije vise od pola vijeka...

Dzaba nama kada neuki i nenacitani vladaju vec jaaako dugo. Posljednji pametan koji se za nesto pitao bio je Nikola Pasic, laka mu zemlja.

Tako bih rado napravio anketu medju nasim politicarima - od one trojice nesrecnika i silnih dnevnicolovaca u Sarajevu, preko zanesenog Premijera koji se igra Boga i kolone njegovih uvlakaca, onih 80-tak stvaralaca u BL, do ovih nasih jajara.
Nema veze politicko i nacionalno opredjeljenje.
Mislim da bi se tu nakupilo oko 200 onih Istaknutih, Pametnih, Sposobnih Bezgresnih...

I onda pitanje - koju knjigu ste posljednju procitali...
Kakav bi to sou bio?!

Vjesti su oni, izvukli bi se. Kad bi mogli...
Lako je izvuci se kada te neko pita sto nema posla, sto fabrike ne rade, sto se djeca drogiraju, sto su penzije opet smanjene (a satrali se obecavajuci prije par mjeseci), sta ce biti sa policijom...

E, moj brale...
Treba se sjetiti pisca i knjige!
I ne samo to. Sjecaju se oni, ali kako priznati da je posljednje procitao "Magarece godine"...

Sorry, odlutah - da se vratim na temu.

I ja sam nedavno procitao "Zenski rodoslov". Meni je sasvim dobra knjiga. OK, pomalo surova, ali nekada je tesko shvatiti i prihvatiti ta vremena. Kao i inace neka druga vremena.
Gospodja Ljilja (imao sam cast upoznati je) je po mom skromnom misljenju medju 3 najbolja ziva srpska pisca. I svaka njena knjiga je vrijedna i posebna.

vrsta8472 · Post by **vrsta8472** » 12.04.2007. 23:10

drlonc wrote: I ja sam nedavno procitao "Zenski rodoslov". Meni je sasvim dobra knjiga. OK, pomalo surova, ali nekada je tesko shvatiti i prihvatiti ta vremena. Kao i inace neka druga vremena.
Gospodja Ljilja (imao sam cast upoznati je) je po mom skromnom misljenju medju 3 najbolja ziva srpska pisca. I svaka njena knjiga je vrijedna i posebna.

Ženski rodoslov je sjajna knjiga...a Ljilja je sjajan pisac,

prica prati ovu keramicku figuru, koju majka daje svojoj najstarijoj kceri da je isto tako da svojoj, nazalost taj rodoslov se prekida na samom Liljani jer ona ima sina...

ЖЕНСКИ РОДОСЛОВ

(критике)

Свенка Савић

"ЖЕНСКИ РОДОСЛОВ"

Љиљане Хабјановић-Ђуровић

'Родослов' подразумева преношење суме података о некој породици с колена на колено. Притом је подразумевано да се тај континуитет рацуна према мушким потомцима. Зато нигде никада није написана одредница 'мушки' родослов јер је такав подразумеван. Наслов романа Љиљане Хабјановиц Ђуровиц Женски родослов указује на то да је рец о изузетку који, цини се, може постати нови модел у родослову рацунањем потомства према женској настављацкој снази. Ауторка прица о готово типицној ситуацији женских судбина, смештених у специфицан амбијент Црне Горе, али ако би жене одлуциле да пишу своју прицу родослова попут овога, показало би се да је рец о готово уопштеној прици изван географских, сталешких и других односа: све их повезује у један цвор патријархални свет који су мушкарци одредили.

Епизоде у приповедању распоредене су око двеју основних полуга (камена заглавних) на којима поцива прица о историји једне породице. Прву цини хришцанско уверење да за поцињени ГРЕХ оцева испаштају деца. Грех може престати онда када се сасвим откупи нецим другим, вреднијим, када прерасте у нови квалитет. То јаце, велицанствено јесте ЉУБАВ – она општа, према себи, ближњима и другима. То је друга полуга на којој се епизоде романа уградују. Ове две полуге цине један крст, будуци да њихове радње иду у супротним правцима: грех нестаје, а љубав надвладава.

Да би цитатељке и цитаоци открили ову конструкцију у родослову, могу поци разлицитим путевима анализе и укљуцивања сопственог искуства у њено откривање. Један од нацина је проницање у избор лицних имена (главних) јунакиња и јунака.

У роману је поцетни грех поцинио први мушки предак – Јован (Милиниц Думанов), укравши благо илирских богова (Бинда, бога воде и извора, богиње мајке Латре и ратног бога Медаура). Украо је њихово закопано благо резервисано за генерације које долазе, украо је њихове златнике, оно што сија и засењује и поглед и ум и тако оцитује богове. У суштини, Јован им је украо онај њихов сјај који је намењен вецном трајању меду живима. Будуци да је Јован украдене златнике продао, а од њих златари нацинили нешто друго, сјај богова је тиме укинут. За тај грех морао је платити. Грех појединца богови хоце свима у заједници да оцитују и тиме докажу своју жељу и моц. Тек јавним приказивањем може отпоцети процес уклањања греха – кроз генерације. Родослов управо прица такву прицу.

Оцитовање откупљења греха у једној заједници најцешце је на ономе што је у заједници најважније, јер се рушењем највреднијег мери моц богова. У патријархалном друштву најважније је одржање породицне, племенске лозе по мушкој линији. Зато и постоје родослови да о мушком роду записују прицу за потомство и тако је уградују у свест и подсвест свих као једину истину. Ако се одузме овај стожер – пада род.

Дакле, зацетник греха је мушкарац који носи исто име као и Исусов љубљени уценик – Јован, онај у којег је Христос имао највише поверења. Јован је за свога сина одабрао жену којој је име Крстиња. Она носи име Исусовог цина – жртвовања за нас, за друге, она носи свој крст, али и других грешника у породици – и то прва у редоследу свих оних жена у роду које за њом долазе ("Крстињин ужас се звао ископница. Миленин стопаница. Марицин јаловица. Верин распуштеница. Мој домацица." стр. 277). Крстиња знаци жену која носи (велики) крст. Тако је ОН изневерио Исусову љубав и поверење својом одлуком – а ОНА је носилац његовог откупљења одлуком других – њихових оцева. Крстиња рада много деце, али јој мушка умиру, а женска остају ("Прво се родио син. Остао је запамцен по имену које му је намењено, и увек је помињан као Јован. Умро је ("пребрзо да би могао бити крштен"). Затим се родила Милена. Па друго мушко. Па Љубица. Па треце мушко. Јованка. Цетврто мушко. Ђордина. Пето мушко. Ружа. Шесто мушко. Вукосава. Шесторица децака умрлих пре крштења." стр. 37).

Крстињин муж (Нико) наставља мушки грех свадом са сестром Јоком око наследства ("Нека ти је проклето, Јоке! Да Бог да сада пала и никада на ноге не стала! Девет година боловала, кроз кости ти трава ницала и не умрла док од мене опроста не искала! А никада га добити нецеш!"). Он, дакле, још додаје а не одузима на путу уништења зла у људима. И сви други мушкарци у разлицитим етапама родословног процеса само це понављати или настављати тим путем следеци понашање оцекивано у друштву за мушкарца (и зато неосудивано). Оне це, медутим, желети и успевати да то промене.

Крстиња, прва у редоследу, обузета својим ископништвом и жељом за мушким наследником, своје церке готово и не запажа. Гледала их оцима заједнице као невредне, непотребне. Жене које следе после Крстиње у редоследу родослова морају прво изменити свој однос према женској деци, како би последњи потомак докрајцио откупљење. Процес траје дуго – цитав век – и у том времену жене својом унутарњом снагом стварају промену у себи, на тај нацин што најпре оне саме поцињу да воле своје церке колико и своје синове.

Откупљење греха женским жртвама наставља се и у следецој генерацији. Крстињина церка Милена (сва од Милости, Милине Божје саткана), паметна, лепа, образована и по свему изузетна млада жена – "освојила је право на изузетност" (стр. 112). Она цини први помак у патријархалној понизности – одбија да се уда за онога кога јој је отац изабрао и сама бира према сопственом срцу. Али, без претходног искуства у генима о могуцности самобирања не одабира добро и своју несрецу носи у себи ("Прихватила је кривицу за онај први погрешни избор, и за све касније, и носила је као додатни терет до краја живота", стр. 195). Одабравши погрешно, уци из своје ситуације – спознаје да није добро што се у заједници женска деца не цене ("Деци треба отворити свет, дати низ могуцности, право на избор" (стр. 195). Мада је у овој генерацији жена овај помак мален, довољан је за покретање промене, сама још ништа не може сасвим да промени. Милена је родила Крсту – онога који це преузети део откупљења и понети крст, Даницу – ону која носи нову светлост (дан) и Марицу – ону која носи име Христове мајке (Марица је деминутив од Марија).

Миленин је погрешан избор Михајло, који носи име великог андела заштитника свих хришцана. Али Милену Михајло никада није заштитио, никад јој није био ослонац, вец мора и мука. Не само Милени, него ниједној жени у роману мужеви нису заштитници. Ауторка то показује на тај нацин што им даје имена која знаце шансу и наду, а они су је, свако на свој нацин, прокоцкали својом одлуком. Тако су њихова лицна имена негација оних библијских лицности ција имена носе.

Треца је у родослову Миленина мезимица Марица ("Милена је уживала у њој") којој су деца била разлог за живот. Марицина деца носе имена новог наговештаја: Мирко (мир), Душан (душа) и Вера (вера) – мир у души који је претпоставка за веру. Зато це управо Вера носити нову веру у сам женски род и кроз њу це женски род понудити нов квалитет љубави до којег је дошло самоспознајом рода. Вера воли своје женско дете Иву/Јовану коју је родила у браку са иноверним, католиком, Томиславом. Верна Вера нашла је неверног Тому, који носи име Исусовог уценика који није поверовао у ускрснуце. Тома није поверовао Вери да воли њега и њихово дете и да је због њих пристала на промену географског простора и свега свог јер промену осеца у себи. Неверни Тома у браку није истрајао, у неверству је следио своје мушке претке. Али шта је у вези верне Вере (пореклом православне) и неверног Томе (пореклом католика) онда уцинило да се ствар мења? Верина љубав. Љубав жене за одабраног иноверног мужа и за исход те љубави – њихову церку. То је створило нови квалитет из којег је могао настати прекид са наследеним грехом у последњем потомку. Ива/Јована, последњи женски потомак, дете је помирења меду верама и меду мајком и церком. Зато је и могла да заустави грех прадедова. Прекида је њено дете Александар – мушки потомак настављац прекинуте лозе.

Ако се анализирају имена главних мушких ликова, са уверењем да име у конструкцији ауторке има одредену функцију, онда се може реци да се са мушке стране у родослову није мењало током једног века: они су или умножавали грех или су га једноставно понављали. На самом поцетку греха је мушкарац који носи име оног апостола који је Христу на груди главу положио и којег је највише љубио (Јован/Иван). ОН је родењем и именом добио поверење, али га је поступцима у животу издао. На самом крају родослова је жена која носи име истог Исусовог уценика и пред Христом га правда (Ива/Јована). ОНА је поново Христу на груди главу ставила. Не она сама вец и оне претходне генерације жена које су унутар овог родослова градиле нови квалитет. Зато је основна порука ауторке да жена својим понашањем и понашањем оних које у потомство оставља најпре смањује, а онда брише грех мушкарца. Крстиња је на поцетку родослова била потребна да понесе крст, да се на њој оцитује поцетак откупљења греха: Ива је на крају потребна да се на њој оцитује промена квалитета резултирајуци у љубави једних за друге у процесу сталног мењања самих њих. Ива је тацка, док су Крстиња, Милена, Марица, Вера само етапе процеса, бездетница и стопаница ("тако називају жену које увек иде за својим мужем, прати га у стопу, отисак своје ноге у његовом трагу оставља. И сваком ко траг следи цини се да је путем прошла само једна особа. Мушкарац". стр. 121).

Крстиња потврдује "како је све што нас цека вец давно записано" (стр. 182), родењем Иве, такво се уверење доводи у сумњу јер га није дао Створитељ него га је мушкарац у овом свету наметнуо. Зато је нова порука 'жене могу променити свет'.

И док сама ауторка на више места у књизи разматра шта је љубав, излива се преко њеног пера порука: љубав је оно што отклања грех.

И на крају, шта повезује ове две полуге у роману? Време. Оно је у роману материјализовано у "две мале фигурине као симбол трајања једне династије без поседа и власти" (стр. 249). Две порцеланске фигурине које и данас трају у витрини ауториног стана.

Оваквом основном конструкцијом у роману ауторка је успела да створи простор у којем су женске и мушке лицности својим животима ишли супротним смеровима формирајуци свој заједницки крст. Из динамике тих смерова стварана је напетост догадања онога што је порука ауторке родослова. У том смислу је необицност овога текста који су многе женске и мушке особе до сада вец процитале, а новим цитаоцима се стављају на увид.

(из рукописа ауторке)

Weterinarka · Post by **Weterinarka** » 02.05.2007. 18:45

Sylvia Plath - The Bell Jar

freedom · Post by **freedom** » 02.05.2007. 22:00

....nisam bas "nacitana" , i mrzim sve sto se tice lektira, ili tako nesto jer si primoran da citas gluposti a niko te ne pita za tvoj ukus, i jos moras da se divis svakoj napisanoj rijeci,koja je po tebi samo jedan vise izliv gluposti,,,,,ali nadam se da vise necu imati takvih obaveza, jer ni do sada ih nisam ispunjavala......moj prijedlog je jedna od rijetkih knjiga koje sam procitala,a to je knjiga: "Mi djeca sa stanice zoo" koju je napisala Kristijana, inace knjiga je napisana iz biljezaka sa razgovora u kome je pred sudjenje Kristijana novinarima ispricala svoj zivot, i veoma dobro, bez nekih lazi prenjela veliku poruku mladim ljudima koji se nalaze pred iskusenjem ,....konkretno radi se o narkomaniji!!!!
pozzz.....

regeman · Post by **regeman** » 03.05.2007. 03:14

freedom wrote:....nisam bas
"nacitana" , i mrzim sve sto se tice lektira, ili tako nesto jer si primoran da citas gluposti a niko te ne pita za tvoj ukus, i jos moras da se divis svakoj napisanoj rijeci,koja je po tebi samo jedan vise izliv gluposti,,,,,ali nadam se da vise necu imati takvih obaveza, jer ni do sada ih nisam ispunjavala......moj prijedlog je jedna od rijetkih knjiga koje sam procitala,a to je knjiga: "Mi djeca sa stanice zoo" koju je napisala Kristijana, inace knjiga je napisana iz biljezaka sa razgovora u kome je pred sudjenje Kristijana novinarima ispricala svoj zivot, i veoma dobro, bez nekih lazi prenjela veliku poruku mladim ljudima koji se nalaze pred iskusenjem ,....konkretno radi se o narkomaniji!!!!
pozzz.....

Film o djeci sa stanice zoo je odlican, i ako ga uspijes naci neces zazaliti, inace, i dan danas je slicna situacija na toj stanici u Berlinu.Autobiografija.

Drugo, vjeruj mi, ni ja nisam gotivio lektire, ali vremenom ce ti biti zao sto ih nisi procitala, jer je srednja skola ipak period gdje imas najvise vremena da procitas najkvalitetnije knjige.Niko od nas ne voli da cita, ali je stvorio naviku

adriano · Post by **adriano** » 05.05.2007. 19:01

Nisam ni ja baš načitano djete, ali obožavam stripove (Asterix & Obelix),zato što nema puno teksta, a i nemam toliko vremena, da bi čitao knjige. hahhaha.

PUNO POZDRAVA SVIMA!!!!

Zujo · Post by **Zujo** » 08.05.2007. 11:45

Pusti ti to kraj. Da, da, knjizevnost je opet knjizevnost, ali ima i stripova mnogo ozbiljnih. Asterix i Obelix, na primjer, su izvrstan strip: ima puno humora u njemu, ali ima i puno ozbiljnih stvari. Ponekad (skoro uvjek), procitas strip i stavis ga na stranu. Asterixa i Obelixa mozes citati dva tri puta, ako ne vise.

Probaj da predjes sa stripa na "pisanu" knjigu (knjizevnost) i vidi ces, posle malo vremena, da bolje cijenis i stripove i "ozbiljne" knjige.

Dripac · Post by **Dripac** » 08.05.2007. 12:34

Kupio sam ovih dana, po preporuci nekoliko knjiga iz edicije "Bosanci trce pocasni krug"
Lamija Begagic-"Godisnjica mature"
Aleksaandar Hemon-"Nowhere man"
Miljenko Jergovic-"Mama Leone"
Jeli neko citao neku od njih?

gogamazna · Post by **gogamazna** » 08.05.2007. 18:27

Svi koji niste mnogo sigurni i samopouzdani u sebe,predlazem da procitate knjigu "CETIRI SPORAZUMA SA SAMIM SOBOM".
Vjerujte mi jako mnogo pomaze u trazenju samog sebe,svoje odlucnosti,svojih pouzdanja i mnogo je dobra za razumijevanje licnog uma. PROCITAJTE JE!

Zujo · Post by **Zujo** » 08.05.2007. 21:47

Dripac wrote:Kupio sam ovih dana, po preporuci nekoliko knjiga iz edicije "Bosanci trce pocasni krug"
Lamija Begagic-"Godisnjica mature"
Aleksaandar Hemon-"Nowhere man"
Miljenko Jergovic-"Mama Leone"
Jeli neko citao neku od njih?

Ne, od ovih ni jednu. Od gore navedeni pisaca "poznajem" samo Miljenka Jergovica. Od njega sam procitao "Sarajevski Marlboro". Mogu ti reci da mi je se svidio: na jednoj strani ima cega procitati (=nije naporna lektira), a na drugoj, u nekom smislu, osjecas se kao kod kuce. A to smatram da je mnogo bitno nama, a po malo i citavom Balkanu: jebi*a, jel' moguce da samo amerikanci imaju sta da kazu u danasnjim dobima???

Zujo · Post by **Zujo** » 08.05.2007. 21:50

gogamazna wrote:Svi koji niste mnogo sigurni i samopouzdani u sebe,predlazem da procitate knjigu "CETIRI SPORAZUMA SA SAMIM SOBOM".
Vjerujte mi jako mnogo pomaze u trazenju samog sebe,svoje odlucnosti,svojih pouzdanja i mnogo je dobra za razumijevanje licnog uma. PROCITAJTE JE!

Autor?

Sneza · Post by **Sneza** » 09.05.2007. 11:14

Crveni sator- Anita Damjant

Veoma zanimljiva knjiga...ako budete u prilici procitajte je!

Zujo · Post by **Zujo** » 09.05.2007. 12:09

Znali ko gdje se moze naci knjiga od Pelagic'a? (I dali se moze naci...)

maza · Post by **maza** » 09.05.2007. 12:52

Zujo wrote:
gogamazna wrote:Svi koji niste mnogo sigurni i samopouzdani u sebe,predlazem da procitate knjigu "CETIRI SPORAZUMA SA SAMIM SOBOM".
Vjerujte mi jako mnogo pomaze u trazenju samog sebe,svoje odlucnosti,svojih pouzdanja i mnogo je dobra za razumijevanje licnog uma. PROCITAJTE JE!
Autor?

I ja bih voljela naci tu knjigu da procitam,
jer sam cula vec ranije za nju.
I mene interesuje autor?