"Ћирилица", Калиграфско - литерарни конкурс...

Bizzare!!! Very Bizzare!!!

Moderator: regeman

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: "Ћирилица", Калиграфско - литерарни конкурс...

Post by просвјета »

Да, наставник српског језика много може учинити за Српски језик...
Јоханесбург: Српски језик изборни предмет у свим школама
ДА српски језик постане званичан у Јужноафричкој Републици изборила се наставник српског језика Виолета Павловић Мариновић. Већ две године наш језик је изборни предмет у свим основним и средњим, државним и приватним школама.
http://www.vijestio.com/vijesti/johanes ... m-skolama/
ImageImage

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: "Ћирилица", Калиграфско - литерарни конкурс...

Post by просвјета »

Академик др Јован И. Деретић wrote:Господине председниче хоћете ли да дозволите, да и после једног века од пропасти Аустро Угарске, Срби уче своју историју из аустро-угарских књига. Ваљда, да се ником не замеримо, да и даље сами од себе правимо будале и да дозволимо да мам отимају земљу, културу, језик, историјске споменике и јунаке. Ја се обраћам вама, а ви изаберите шта ће да уче наша деца у школама ИСТИНУ или ЛАЖ!, по Јовану или по Јозефу.
http://www.cirilica-beograd.rs/tekstovi ... 11_14.html

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: "Ћирилица", Калиграфско - литерарни конкурс...

Post by просвјета »

Image Image

Image

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: "Ћирилица", Калиграфско - литерарни конкурс...

Post by просвјета »

Милош Ђошан, генерал wrote:Ћирилица у очима агресора
уторак 01. јануар 2013

О ћирилици, њеном настанку, значају, распрострањености и предности над осталим писмима написано је безброј књига, а вероватно се може написати још то-лико. Попут љубави и лепоте, она је вечита инспирација научника и уметника, али као и све вредно, угрожена је са много страна. Вечита је мета лопова, пљачкаша, разбојника, силеџија, али и углађене господе са белим оковратницима, католичких свештеника и глобалиста.
У прокламованом послератном братству и јединству и равноправности је-зика и писама, ћирилица је као и српски народ, првенствено захваљујући инфериорности својих интелектуалаца и политичара највише пострадала. Та привидна равноправност писма, којом су латиницу попут кукавчјег јајета подметнули Срби-ма, дала је своје резултате. Временом, мало помало, пузајућом агресивношћу сво-јих промотера, ћирилица је све више потискивана, за рачун латинице, да би се данас задржала само на понекој занатској радњи. Да није кројача, обућара и пекара, ћирилично слово се не би могло видети у нашим градовима.
Само у Србији грађанин мора строго нагласити или понизно замолити, уколико жели да добије лични документ на свом службеном писму. Једино код нас, службена лица користе неслужбене ознаке и пишу неслужбеним писмом. Иако је чланом 10 Устава Републике Србије прописано да је у Србији службени језик српски, а службено писмо ЋИРИЛИЦА, тога се мало ко придржава.
Под снажним утицајем појединих невладиних организација, власника и уре-дника медија, носилаца културе, власника агенција за оглашавање, ћирилица је потпуно протерана са српских улица и тргова. Вешто су нам протурили причу да је ћирилица скупља за штампање од латинице, и да је слање СМС порука мобилним телефоном на ћирилици скупље. Једино у Србији, интелектуалци прихватају вешто протурену тезу да је “право богатство, имати два писма за један језик“. Тиме је Ср-бија по ко зна који пут у историји посталасветски изузетак. Наши интелектуалци нису извукли никакву поуку из послератне наметнуте приче да је “Србија најбогатија и најсрећнија република у СФРЈ, јер једина има две покрајине у свом саставу. (Косово и Метохију и Војводину), и да се ниједна друга република не може похвалити тим богатством“. Данас је свима познато докле нас је то “богатство” довело.
За ћирилицу на нашем, српском простору, можемо слободно рећи да је до-живела судбину салаша у малом риту и да су: “Палили је и Немци и Турци“. Али не само они. Ватикан, као један од најљућих противника ћирилице, дејствовао је у континуитету. И онда, када рата наизглед није било. Често су ти насртаји у привидном миру били најжешћи. Због тога ћу ја, као бивши војник, рећи нешто о значају и судбини ћирилице у ратним и поратним временима у српском народу.

Није непознато да када је ћирилица била јака и Србија је била јака. Када су уочи Првог светског рата позиви за мобилизацију штампани ћирилицом, одзив је био потпун. Када су наређења и борбене заповести српских команданата писане ћирилицом, српска војска је побеђивала. Када су наше судије користиле ћирилицу, правда је била доступна народу, када су српске дипломате преписку обављале на ћирилици, Србија је била цењена и поштована држава...
http://www.cirilica-beograd.rs/tekstovi ... 02_13.html

Image

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: "Ћирилица", Калиграфско - литерарни конкурс...

Post by просвјета »

Линукс оперативни систем на српском језику...
Image
http://www.cirilica-beograd.rs/tekstovi ... 14_14.html
Сербиан ГНУ/Линукс је оперативни систем на српском језику који долази са комплетом програма предвиђеним за општу употребу. Намењен је свим корисницима који желе да имају оперативни систем на српском језику. Намењен је и као избор за садашње кориснике власничких оперативних система. Такође, постоје и корисници који не умеју све сами да подесе и који су до сада користили дистрибуције које важе као више пријатељске за употребу. За основу је је коришћен Debian у својој стабилној верзији, са KDE графичким окружењем. За обликовање дистрибуције, поред Debian скадишта, за извор софтвера употребљене су Mozilla и Deb-multimedia ризнице, као и неколико независних пакета.

Сербиан долази подешен на ћириличну опцију, а кроз системске поставке може бити одабрана и латиница, као и ијекавица за обе варијанте. ИСО слика која је доступна за преузимање износи нешто изнад 1.2 ГБ, а на њој се поред уобичајених програма који долазе уз КДЕ графичко окружење, налазе и следеће апликације:
Веб прегледачи Chromium и Iceweasel (ребрендирани Firefox)
LibreOffice канцеларијски пакет
Synaptic за управљање пакетима
Skype, KTorrent, Konversation ИРЦ клијент
Clementine као аудио, VLC и SMPlayer као видео плејери
Guvcview за камеру, Great Little Radio Player као интернет радио
Mobile Media Converter, за конверзију више различитих формата по систему drag and drop
Графички програми GIMP i Gwenview...
Image

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: "Ћирилица", Калиграфско - литерарни конкурс...

Post by просвјета »

Телебак: Писати само ћирилицом...
СРНА - 11.05.2014 10:03
НОВИ САД - Лингвиста Милорад Телебак каже да би Срби морали да пишу само ћириличним писмом, јер "ниједан народ на свијету није двоазбучан".
"Ниједан народ на свијету није двоазбучан, па што би то били Срби. Зато треба да пишемо само ћирилицом, а да знамо читати латиницу", рекао је Телебак за новосадски "Дневник".

Он је оцијенио неразумним и несхватљивим данашње маргиналозовање ћирилице на цијелом српском језичком простору.

"Тим више, јер је то ћирилица једно од најсавршенијих фонетских писама на свијету у коме је један знак означава један глас. Осим тога, ћирилица је национално писмо, којим је вјековима исписивана српска културна баштина", рекао је Телебак.

Он сматра да је Србима латиница својевремено наметнута пропалим идејама југословенства и братства и јединства.

Телебак оцјењује да је српски језик данас крајње понижен, јер га "сви черече правећи своје клониране језике попут хрватског, бошњачкоог или црногорског".

"Српски језик је понижен јер се запоставља, не учи се у школама, кваре га бирократија и медији, а ни сами Срби га не штите од страних утицаја и штетних наноса", сматра Телебак.

Телебаку ће наредне седмице у Новом Саду бити уручена Повеља Матице српске за његовање српске језичке културе.
Image Image

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: "Ћирилица", Калиграфско - литерарни конкурс...

Post by просвјета »

СРПСКИ ЕЛЕКТРОНСКИ РЕЧНИК
Image
http://www.rasprog.com/html/00.html
ПОДАЦИ О СРПСКОМ ЕЛЕКТРОНСКОМ РЕЧНИКУ

Српски електронски речник – са 300.000 речи и око 1.500.000 значења – састављен је из шеснаест томова Речника српскохрватског књижевног и народног језика, који издаје Српска академија наука и уметности у Београду (до речи одврзивати) (у даљем тексту: Речник Српске академије наука и уметности) и три последња тома Речника српскохрватског књижевног језика, који је издала Матица српска (од речи одвркнути) (у даљем тексту: Речник Матице српске).

Израду Речника организовао је и својим средствима и средствима добротвора и пријатеља, са екипом плаћених сарадника и ентузијаста, урадио мр Милорад Симић, сарадник Института за српски језик САНУ. То је најбогатија ризница речи српскога језика, коју јавност очекује годинама. (В. ставку Захвалност на горњој командној линији.)

Текст двају речника скениран је и препознат, а затим су урађене две коректуре (једна компјутерска, уз помоћ коректора из пакета РАС, а друга на папиру). Цео текст базе накнадно је сређиван и коригован уз помоћ програмских алата, које је по замисли Милорада Симића урадио дипл. инж. Недељко Кудуз, који је уједно аутор програмских решења у Српском електронском речнику.

Премда је постигнута врло висока тачност у преносу података у електронску форму, у послу као што је овај грешке су неминовне, па ћемо бити захвални свим корисницима Речника који нам на њих укажу. (Грешке у електронским издањима нису тако страшне као у штампаним, јер се могу свакодневно отклањати. В. ставку Позив).

Ви на располагању имате развојну верзију Српског електронског речника, о којој треба да знате следеће:

одреднице су акцентоване само ако је акценат носилац значења или да би се реч разликовала од других речи истог фонетског склопа (акцентовање речника тражило би додатно време и средства, а сам акценат не знају ни многи лингвисти, а камоли обични корисници, па би акценат више сметао него што би користио) (в. ставку Развој);
претраживање је ограничено само на базу одредница, а у тексту речника и оних речи које се делимично или у целини поклапају са одредницама,
текст овог издања не може се копирати;
коришћење програма је временски ограничено;
програм је заштићен шифром, која се бесплатно добија на сајту на адреси: http://www.rasprog.com/regist/registracija recnika;
ова верзија се објављује на основу писмених сагласности за Речник Српске академије наука и уметности, а за Речник Матице српске на основу прећутне сагласности, као и спремности Милорада Симића да се одрекне накнаде за труд и уложена средства (в. Подаци/Историјат, Захвалност);
даљи развој ове верзије зависиће искључиво од Српске академије наука и уметности и Матице српске (види ставку Развој);
за објављивање ове верзије Речника сву одговорност сноси Милорад Симић;
друга лица или установе који су на било који начин помагали посао на Српском електронском речнику или су учествовали у послу не могу сносити никакву одговорност за објављивање ове верзије Речника.
Напоменe:
I
Мада спајање Речника Српске академије наука и уметности и Речника Матице српске може некоме изгледати неприкладно, разлике међу тим речницима су незнатне и за корисника небитне, јер оба речника имају заједничке изворе (тј. сви извори Речника Матице српске без остатка су укључени у изворе Речника САНУ), оба речника су углавном радили исти аутори (сарадници Института за српски језик САНУ), оба речника су рађена по истом лексикографском методу (као описни речници), а разлике се своде на неколико небитних појединости:

Речник САНУ за сва дела једног писца даје посебне скраћенице, са страницом дела (Андрић 10, 121), а Речник Матице српске има само скраћеницу за писца (Андрић), не наводећи ни дело ни страну са које је цитат узет. Уколико је неки писац у изворима Матичиног Речника заступљен једним делом, накнадно смо додали број уз скраћеницу писца да би се знало које је дело у питању.
Речник САНУ дефинише глаголе несвршеног вида, а Речник Матице српске само у случају ако им се значење не поклапа са глаголима свршеног вида, иначе их упућује на глаголе свршеног вида.
Свесни и сами недостатака ове базе, учинили сам оно што је једино било могуће: недовршени Речник Српске академије наука и уметности, који је највећи и најбогатији српски речник, допунили смо Речником Матице српске, који му је најприближнији. Урађено је оно што се иначе свакодневно ради у Институту за српски језик: кад лексикографи траже неку реч, траже је најпре у Речнику Српске академије наука и уметности, а за речи које нису још обрађене одмах посежу за Речником Матице српске. Уверени смо да тако поступају сви који се професионално баве лексикографским послом. Оне које ни ово објашњење не задовољава утешићемо чињеницом да ће са сваким новим томом Речника САНУ Српски електронски речник бити јединственији и комплетнији.

II
Српски електронски речник, како је иначе и у Речнику САНУ и Речнику Матице српске, поред српских писаца, доноси и примере из писаца који нису Срби, што (због наслова Речника) никако не би требало схватити да ми својатамо те писце. Напротив, ми смо се само руководили чињеницом да би била штета осиромашити Речник избацивањем аутора другог националног опредељења, а писали су језиком који Срби сасвим лепо разумеју и осећају својим, без обзира којим се именом тај језик тренутно зове.

Мр Милорад Симић

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: "Ћирилица", Калиграфско - литерарни конкурс...

Post by просвјета »

О чувању српског писма

Срби преко 1000 година пишу ћирилицом и разуме се да је на том писму скоро сва наша културна национална баштина: књиге, повеље, споменици и јавни натписи.

Латиницу су Србима донели освајачи и аутократски режими, а у новије доба замах су јој дала средства јавног информисања и заблуде да ми не можемо у породицу културних европских народа док се не одрекнемо својих националних атрибута, међу којима је и ћирилица...
Удружења за заштиту ћирилице српског језика, повереништва из Зрењанина wrote:
БУКВАР О ЋИРИЛИЦИ
Овде су наведене најчешће предрасуде, ставови и питања везана за нашу ћирилицу, као и одговори на њих.

Сви пишу латиницом
Нетачно. Нетачно. Латинично писмо користе скоро сви западни и централноевропски народа, као и многи други који свој идентитет проналазе у западноевропској културној баштини (латинска и Северна Америка, делови Африке, делови Азије …). Међутим, већина народа у свету не пише латиницом (од земаља које су припадале византијском и исламском културном кругу, па све до Кине и Јапана). Тачније, становништво којем латиница није матично писмо износи преко 60% светске популације.

Странци не разумеју ћирилицу
Нетачно. Странци у највећем броју случајева не разумеју српски језик. Текст на српском језику исписан латиницом једнако је неразумљив странцу који не зна српски језик као исти тај текст исписан ћирилицом.
Размислите: који би текст странцу био најразумљивији: под а, б или в?

а) Добро дошли б) Dobro došli в) Welcome

Такође, имамо пример Грчке, која свако године угости милионе иностраних туриста, па опет нико од Грка не пише грчки језик латиничним писмом.

Латиница је технички савршеније писмо
Углавном нетачно. Једина је предност латинице што заузима мање простора (и до 20%), што је нарочито важно код прелома часописа, мада се и овај проблем може решити. Са друге стране, ћирилични принцип "један глас за један знак" знатно олакшава писање, као и читање текстова написаних ћирилицом. Насупрот томе, неке, доста честе комбинације латиничних слова, знатно отежавају читкост. На пример, комбинација латиничног "рн" - rn личи на "м" - m. Безсерифна латинична слова "И" и "л", тако на пример: "Или" - Ili, "Илић" - Ilic.

Са ћирилицом не можемо у Европу
Нетачно. Ћирилица је последња ствар која ће спречити наш улазак у Европску унију. Да подсетимо да је Грчка члан ЕУ-а, а да се није одрекла свог језика и свог писма. Штавише, грчко писмо се налази на новчаницама нове европске валуте евро.
ЕУ је 1996. Године донела "Програм за промоцију језичке различитости", по којем сви народи Европе имају право да са својим језиком и писмом улазе у актуелне процесе економске, политичке, привредне и културне интеграције.
Такође, све битне стране речи у оригиналу нпр. енглеске не можемо писати "српскохрватском" односно хрватском латиницом (нарочито не словима "s", "c", "c", "d", "dz", "z"), него су нам потребна слова "q", "w", "x", "y"…

Ћирилица се не може користити на рачунарима
Нетачно. Сваком рачунару који има Виндоуз (Windows) уграђена је подршка за све европске језике и писма, укључујући и српски језик и српску ћирилицу. Под подршком се подразумева унос и приказивање текста на ћирилици, писање и читање електронске поште на ћирилици, прегледање Интернет локација са ћириличним садржајима…

Наш језик морамо писати латиницом због интернационалних симбола, мерних јединица и слично
Нетачно. Интернационалне ознаке и симболе утврђују одговарајуће међународне организације. Највећи део симбола из свих области људске делатности су из енглеског, латинског и грчког језика. Тако су поред латиничних слова и ознака у употреби скоро сва слова грчке азбуке. И поред тога, ником нормалном не пада на памет да нас тера да пишемо грчким писмом.

Инсистирање на службеној употреби ћирилице угрожава права наших суграђана који су других националности
Нетачно. Наши суграђани припадници других националности своја права по овом питању остварују употребом свог језика и писма (нпр. мађарског, румунског…), а никако употребом српског језика писаног "српскохрватском", односно хрватском латиницом.

"Говори српски да те сав свијет разумије"; и пиши ћирилицом, као твоји што су (прича из живота)

Последњих десетак година води се повремено расправа о ћирилици, односно о њеној заступљености у службеној и јавној употреби, у издаваштву, у средствима јавног информисања, у називима фирми и установа. Прошле године је у земљи Србији основано и Удружење за заштиту ћирилице, са огранцима у низу градова, од којих је најуспешнији онај у Петровграду (Зрењанину).

Размишљајући и сам о путевима и начинима како да се очува и заштити српско национално писмо, сетио сам се једне згоде из Института за српски језик САНУ од пре тридесет година. Наиме, тада је у тој установи радио др Берислав Николић, лексикограф, дијалектолог и мајка свих оних који су улазили у свет лексикографске струке и језичке науке. Овај је господин и Србин примао младе асистенте, помагао им око избора магистарских теза, препоручивао им литературу и по утврђеним терминима читао сваку написану страницу, отклањао грешке и давао савете.

Једног понедељка, у 10 часова, мислим да је био октобар, предао сам му страницу коју сам написао претходног дана и сео преко пута. Николић је пажљиво читао текст, повремено показивао знаке одобравања и задовољства, а онда се у тренутку намрштио. Било ми је јасно да сам нешто погрешио. Прочитао је текст још једанпут и окренуо се према мени: "У целини, текст је добар, али имате једну грешку. Кад је нађете, јавите се."

Узео сам страницу, читао једанпут, други пут, трећи пут, и - ништа. Грешку нисам открио. Знојио сам се и презнојавао и пожелео да пропаднем у земљу. Најзад је проговорио: "Нисте нашли! Дајте, да Вам покажем." Узео је мој лист, подвукао једну реч и вратио ми текст. "Надам се да сада видите грешку", проговорио је прекорно. Гледао сам и опет - ништа. А онда је додао: "Пазите, млади господине, Ви сте ћириличко слово ј написали без тачке одозго. А то се слово пише с тачком. Ако не верујете мени, узмите буквар и погледајте." Окренуо се на другу страну и гледао на фасаду зграде преко пута Српске академије наука, на којој великим словима изнад прозора пиште: "Задужбина Магдалене Павловић и брата јој Симе". Време је пролазило, а он је ћутао. Најзад ме погледао значајно и рекао: "Ко сте Ви - да мењате српска слова? Знате ли Ви шта то значи? Ако се ми тако - почео је нешто блаже - будемо односили према српском писму, шта ће радити обичан свет?" Климао сам главом, дајући до знања да сам разумео. Покушао сам да се извучем, насмејао се и упитао га да ли зна да се у неким српским крајевима не сме правити шала са капом или, не дај Боже, да некоме скинете капу с главе. За то би се потезао и - нож.

Гледао ме зачуђено и упитао: "А зашто?" Сад сам ја био у прилици да узвратим: "Зато што послије капе на ред долази људска глава." Насмејао се и рекао: "Паметном се не мора испричати цела прича."
Image

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: "Ћирилица", Калиграфско - литерарни конкурс...

Post by просвјета »

Маузолеј на Ловћену

„Ја хоћу да ме сараните у ону Цркву на Ловћену… То је моја потоња жеља, коју у вас иштем, да је испуните, и ако ми не задате Божју вјеру, да ћете тако учинит’, како ја хоћу, онда ћу ве оставити под проклетством, а мој последњи час биће ми најжалоснији и ту моју жалост стављам вама на душу.“

Његошев завјет, према запису његовог биографа и ађутанта Милорада Медаковића,
31. октобар 1851. године

Његошева жеља и завјет да буде сахрањен на Ловћену испуњена је, али није испуњена и жеља да тамо мирно почива. Није прошло ни сто година, а Његошево мјесто почивања постаје мета напада током Првог и Другог светског рата, али и амбиција владара на нашим просторима да обезбеде свој печат владавине његовим именом и делом.

Давне 1845. године, владика Петар II Петровић Његош (1813-51) на Ловћену, на Језерском врху, подиже цркву коју је посветио свом стрицу Петру Цетињском. После шест година, на самрти је свом биографу и секретару Милораду Медаковићу изразио жељу да буде у њој сахрањен, како истиче „на оној висини, која је највиша у Црној Гори и од које се виде понајвише само србске земље и сиње море“. Његошев завјет обавезао је његов народ на испуњење његове последње жеље.


ImageImageImage

Image

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: "Ћирилица", Калиграфско - литерарни конкурс...

Post by просвјета »

Вриједни професорски жири: (субота, 17.мај 2014. 10 часова)
Дубравка Вебер, Жељко Јелић и Лазо Попржен
======================================
Основна школа:
1. Татјана Бојановић, IX2 ОШ "Никола Тесла";
2. Жељана Аничић, IX2 ОШ "Никола Тесла";
3. Бојана Њежић, VII1 ОШ "Бранко Ћопић";
Средња школа:
1. Милан Паликућа, I3 Гимназија;
2. Слађана Радивојевић, I3 Гимназија;
3. Милена Дувњак, I3 Гимназија;
Одрасли:
1. Љиљана Винчић;
2. Милијана Давидовић;
3. Милена Милијашевић.
http://bit.ly/1dCLDcY
ImageImage

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: "Ћирилица", Калиграфско - литерарни конкурс...

Post by просвјета »

У овим тешким данима ево нешто мало, ако смијемо рећи, мелема на ране.
Да нам Бог подари смирење...
Повеље за најбоље калиграфско-литерарне радове:

Image ====== Image ====== Image
Љиљана Винчић, проф === Милан Паликућа, гимназијалац ==== Татјана Бојановић, ученица ОШ

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: "Ћирилица", Калиграфско - литерарни конкурс...

Post by просвјета »

У недјељу вече се окупимо да уз присјећање на Мокрањца предамо молитву са усана наших хориста за страдале у овој несрећи, одвајајући се за трен од страшних призора из потопљених подручја ...

Image

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: "Ћирилица", Калиграфско - литерарни конкурс...

Post by просвјета »

Пјесма “Да не буде више рата” ауторке Миљане Стевић, посвећена катастрофалним поплавама које су ујединиле Балкан, уздрмала је регион и многе довела до суза.
Mиљана Стевић wrote:
Да не буде више рата

Шапнула је Дрина Сави
једну причу о поплави.
- Ријешила сам, Саво, сестро,
да се врати све на мјесто.
Излићу се из корита,
потопићу поља жита.
Путеве ћу потопити
и кровове све прекрити.
Да подсјетим срца многа,
шта је братство,
шта је слога.
И границе избрисаћу,
да измирим српску браћу.
Јер тек онда кад изгуби,
брат ће с братом да се љуби.
Брат ће брата да помаже,
брат ће с братом да се слаже.
И сазнаће срца многа
за једнога оца – Бога.
Да се њему они моле
и Хрвата, брата воле.
Да потеку са усана
молитве за Муслимана.
И да воле браћу борце,
Македонце,Црногорце.
У молитви свак’ помене
браћу нашу, све Словене.
Да се брат са братом дружи,
пријатељску помоћ пружи.
У невољи да се сјете
један другом да долете.
То су, Саво, жеље моје,
да се врати све на своје -
Дрина рече, па потече.
Причекај ме, Дрино, водо,
поћи ћу и ја са тобом.
Потецимо ми заједно,
нека буду сви к’о једно.
Нек’ науче да се воле,
Богу оцу да се моле.
Нек’ се сјети брат свог брата,
да не буде више рата.

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: "Ћирилица", Калиграфско - литерарни конкурс...

Post by просвјета »

Сутра, недјеља, маја 25-ог у 20 часова... Велика сала Дома културе...
Image Image Image
Добро нам дошли...
Хор Дома културе Прњавор,
Српско црквено пјевачко друштво "Свети Георгије" Прњавор и
СПКД "Просвјета" Прњавор

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: "Ћирилица", Калиграфско - литерарни конкурс...

Post by просвјета »

Хвала на посјети, драги суграђани и на упорности да останете и ако је било страшно вруће у сали Дома културе...
Image
https://www.facebook.com/nenad.davidovi ... 007&type=1

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: "Ћирилица", Калиграфско - литерарни конкурс...

Post by просвјета »

"Азбуку Боже волим..." и ученици ОШ "Никола Тесла" Прњавор, II1...

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: "Ћирилица", Калиграфско - литерарни конкурс...

Post by просвјета »

Честитке и велико хвала К3 телевизији на одличном прилогу...

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: "Ћирилица", Калиграфско - литерарни конкурс...

Post by просвјета »

Продајмо ћирилицу... :(
Осам заблуда о ћирилици

http://andrej.fajgelj.com/cirilica-izme ... Pravac.com

Post Reply