Prnjavor.info Forum

SOTADOH TE ZELJNA
Ostadoh te zeljna,o jeseni rana!
i prvog zrelog oraha na grani,
kukuruza tvojih njivo neobrana
u samoci ovde prolaze mi dani.

Ostadoh te zeljna o zimo hladna!
i prvih tvojih pahulja u noci,
i pored hleba ovde sam gladna
ja dane brojim,kada ce proci.

Ostadoh te zeljna o prolece milo!
i prvog belog leptira u letu
eh,kako bi srce srecno bilo!
da nije daleko,u tudjem svetu.

Ja ostadoh zeljna toploga leta
i sunca sto zemlju zari
vratit cu se jednom ja iz tudjeg sveta,
pa makar to bilo i kada ostarim..

Nena Preradovic



ZAVICAJU

Koliko zelim o lipo stara
osetoti miris uvece tvoj
za mene nema lepsega dara
do videti ponovo dom svoj.

Jos kao dete dok lezah u hladu
pogleda uprtog u nebeski svod
mastah o dalekom velikom gradu
i pobeci zeleh iz sela svog.

Danas se pitam: zasto me boli
sva ta lepota zelje ove,
zasto ja ovde srecna nisam
nego ja tebi poklanjam snove?

Sanjam te nocima kucice moja!
Ja sanjam majku ruke da siri
i nebo plavo,zvezde bez broja,
i nista ne moze dusu da mi smiri.

Ja zivim za dan tebi da se vratim
da sedim na staroj pootruloj klupi
tek sada mogu potpuno da shvatim,
da sreca ne moze nicim da se kupi..

Nena Preradovic

SVE JE MOJE U ZAVICAJU MOM

Tebi pevam i tebi se divim
o zemljo moja i sreco i tugo!
U srcu svome uvek te nosim,
o zemljo moja,o rodna grudo!

Livade tvoje,prepune cveca
nocima sanjam,i ognjiste moje,
u tebi samo moja je sreca,
u tebi je sve sto je moje!

Sve je moje u zavicaju mom!
I trnje i cvece,i blatnjavi put,
i ptica na nebu i riba u vodi
sve ja to cuvam u srcu svom!

Bez tebe bila bi ko ptica bez gnezda
bez tebe zivot smisao imao ne bi
u srcu mi sijas ko na nebu zvezda,
ma gde ja bila,vratit cu se tebi...

Nena Preradovic

malo cudno da se nije vise napisalo na ovoj temi

-

-

Slomljen i prognan spreman da posve poludim
vec stari znanac kasnog ponocnog sata
tiho dolazim samo da krosnje ne budim
i jedva cujno govorim svecano sa vrata:
majko ne boj se ja sam.

Zaludjen trazio sam na propast osudjene snove
od rose mi mokre noge teturam nevjesto snivam
kuci se vratio ovde jos sve me zove
ma kakav bio tu uvek oprostaj imam
ovdje i sam sebi prastam.

Pozlacen mjesecom a krvavih misli
zaledjen sjenom a pogleda prepunog straha
osjecam trosnom dusom da su me stisli
vjetrovi zeljni sitno sijanog praha
a prah sam cijelim bicem.

Necujno hodim vratima sobe starinske
pogleda ukocena a plamenom jakim gorim
svecano hocu da kazem a glas mi prepun vriske
i poslije vjecnosti cijele konacno eto zborim:
majko ne boj se ja sam

Goran Vukovic/Prnjavor
(za mene jedna od najboljih pjesama mlade generacije pjesnika iz naseg Prnjavora)

-

povjerljiva wrote:"Prnjavore na Ukrini grade,
u tebi mi godina propade...."

P.S. Nekad se pjevala na svim đačkim izletima i ekskurzijama. Pitam se pjeva li ju iko više?

DANAS NIKO NE PONAVLJA RAZRED PA SE OVO NI NE PJEVA