СПКД "Просвјета"

[просвјета]

Почасни предсједник
Академик проф. др ВОЈИСЛАВ МАКСИМОВИЋ
Војислав Максимовић рођен је 1935. године (Цвилин, Фоча). Завршио је Филозофски факултет, група за југословенске књижевности и српски језик у Сарајеву. На истом факултету одбранио је докторску дисертацију 1975. године. Радио је у Институту за књижевност и српски језик, затим као професор на Филозофском факултету у Сарајеву. У новембру 1990. године изабран је за посланика у Скупштини БиХ. Од 1991.г. посланик је Српске народне скупштине. За посланика Народне скупштине Републике Српске биран је и 1996. године. Октобра 1992. године постављен је за првог ректора Универзитета у Српском Сарајеву.
На исту функцију биран је и 1996. године. За дописног члана АНРС изабран је 1997.г. а за редовног члана 2004. године.

Пише поезију (збирка "Поднебља"), медитативну прозу ("Понешто") и романе ("Будна браћа"). До сада је објавио више књига есеја, студија и огледа о српским писцима, историји и култури српског народа. Приредио је за штампу неколико књига (о Николају Велимировићу, Ристи Јеремићу, Алекси Шантићу, Јовану Дучићу).

Са групом српских интелектуалаца, на Видовдан 1990. године у Сарајеву је обновио Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета". На обновитељској скупштини изабран је за првог предсједника Друштва. Дужност предсједника обављао је до 2001. године. Од 2001. године почасни је предсједник Друштва. Члан је Главног одбора од 1990. године.

Под руководством професора Максимовића "Просвјета" је стекла позицију једне од најугледнијих институција српског народа у Босни и Херцеговини.

Професор Војислав Максимовић је приређивач свих "Просвјетиних" Календара од 1992. године до данас.

[просвјета]

Редовна Скупштина СПКД "Просвјета"
Поред редовних, годишњих, активности на Скупштини је разматран и приједлог обиљежавања 100-годишњице Сарајевског атентата и почетка Првог свјетског рата.
Између осталог је усвојен приједлог саиздаваштва пројекта Споменица "Младој Босни" академика проф. др Војислава Максимовића...
Такође ће у овој години бити и промовисан Просвјетин Календар.
Ове године би Просвјета требала обиљежити, осим наведене годишњице и сјећање на српске духовне задужбинаре:
Алекса Шантић 1868-1924.
Јован Јовановић Змај 1833-1904.
Бранислав Нушић 1864-1938.
Војислав Илић 1860-1894.
Вук Караџић 1787-1864.
Бранко Радичевић 1834-1853.
Бранко Миљковић 1934-1961.
Бранко Ћопић 1915-1984.
Михајло Лалић 1914-1993.
Момчило Настасијевић 1894-1938.
Александар Тишма 1924-2003.
Стјепан Митров Љубиша 1824-1878.
Стеван Стојановић Мокрањац 1856-1914.

[просвјета]

Извјештавање наше свагдашње…

Ако гријешим опростите није намјерно но из необавијештености…
Али, чији је ово Завичај, да ли је то Наш Завичај?
Ако јесте гдје и када и како је то СПКД „Просвјета“ заслужила да се не појављује у њему?
Гдје је Светосавска академија, „Ћирилица“, „Отаџбино, ту сам!“, „Ој, Србијо“…?
Знате ли колико је само дјеце и младих учествовало на поменутим културним догађајима?

[просвјета]

Гдје су легати нестали...
"Стево Остојић, трговац из Прњавора и Јованка Остојић, супруга.
Поклонили Три куће у Прњавору y вриједности од Динара 500.000."
http://prosvjeta.com.ba/prosvjeta/bosan ... ori_2.html

[просвјета]

Гласајте за ЕТНО8 на Каналу 3 и наше дјевојке из СПКД "Просвјета"...
Лепа моја ливадо зелен..

[просвјета]

Гласајте за ЕТНО8 на Каналу 3 и наше дјевојке из СПКД "Просвјета"...
Лепа моја ливадо зелен...
(Укуцајте... ETNO 8 и пошаљите на 091/410 - 701)
https://t.co/pXlp1EjkPC

[просвјета]

27. 4 /10. 5.СПАЉИВАЊЕ МОШТИЈУ СВЕТОГ САВЕ

Сваке године, 10. маја, Српска Православна Црква молитвено се сећа и обележава дан спаљивања моштију Светог Саве Српског. Године 1594. на београдском брду Врачар, турски војсковођа Синан-паша сурово кажњава Србе. Те године банатски Срби су подигли устанак против турске власти. Лик српског великана ношен је на заставама. Као казну за ову буну у крви угашеној, Синан-паша је наредио да се мошти највећег српског светитеља донесу из манастира Милешеве, где су се налазиле преко 350 година, и спале. То је требало да уништи светитељев велики култ у народу, а са њим и све наде за ослобођење од османлија. Мошти Светог Саве биле су, по речима историчара, „извор српског државног легитимитета" и „симбол српских традиција о држави и независности". Како бележе савременици, овај злочиначки чин је био пропраћен непогодом, градом и олујом. Пепео просветитеља српског био је разнет на све стране.

И где год је трунка пепела му пала,
ту је нова љубав к' роду засијала!

Јован Јовановић Змај

[просвјета]

СПКД "Просвјета" ОО Прњавор у Будимпешти и Сентандреји, јуни Љ.Г. 2014-е...
Захваљујемо нашим добротворима који омогућише ово прекрасно походовање:
У првом реду нашем начелнику др сци. Синиши Гатарићу, потом "ДИС Еуростандард" г-дина Драгана Дујаковића, "Сага" доо , "Д анд Р" комерц г-дина Драгана Гајића...
Као и "Бони" маркету, Тржном центру "Металекс" и пекари "Цвијета"...
Велику захвалу дугујемо нашем домаћину г-дину Милану Кићевцу предсједнику Српске црквене општине Будимпешта...
...
Крст на Главном тргу у Сентандреји својеврсни је симбол града подигнут 1763-е године, чији амблем указује на хришћанску православну вјеру, док је котва израз наде на путовањима Дунавом. Одмах на тргу испред нас је једна од православних цркава у Сентандреји уз коју је зграда прве учитељске школе, касније премјештене у Сомбор!
И није ово једини крст у Сентандреји, један од њих је подигнут крај мјеста гдје су Срби саградили прву капелу (брвнару) , у којој су положили мошти цара Лазара, које су у сеоби донијели са собом. Мошти су као и повеље драгоцјености манастира Раванице чуване овдје девет година.
...
Код "Српске кафане" стоји крст , гдје је подигнута црква брвнара на мјесту гдје су некад биле смјештене мошти и кивот кнеза Лазара, које су Срби носили са собом. Касније саграђену цркву је срушила поплава 1838-е године!
...
На трагу вјекова у овом нашем прекрасном походовању нађосмо се овдје , са великим поштовањем ,испред родне куће Јакова Игњатовића Србина Сентандрејца! И његов животни пут има своју причу!
https://www.facebook.com/nenad.davidovi ... 007&type=1

[просвјета]

http://prnjavor.info/putevima-predaka/

[vrsta8472]

Просвјето, зар ти на латиници читаш вијести са прњавор.инфа

Код мене само ћирилица. И не знам да постоји латинична верзија портала!

[просвјета]

Путевима предака...
Прилог ТВ К3

[просвјета]

Путевима предака...
Чланак из Српских недељних новина... http://snnovine.com/viewer/2014/27/

[просвјета]

https://www.facebook.com/photo.php?v=10 ... 5940273071

[просвјета]

Ћоровићеви сусрети историчара: 100 година Великог рата
Шеснаести сусрети историчара у Гацку под брижном руком СПКД "Просвјете" ...
Учешће су узели: академик проф. др Војислав Максимовић, академик проф. др Љубодраг Димић, проф.др Александар Стаматовић...
Литерарна секција СПКД "Просвјета" Прњавор је била гост браћи из Билећа и Гацка а у друштву Просвјетиних одбора из Беча, Мостара, Београда, Требиња, Бањалуке,....
Договорени су планови на планетарном повезивању Просвјете и будућем раду на очувању српске културе у матицама и дијаспори....


http://on.fb.me/1sCMJIV

[просвјета]

[vrsta8472]

Брате просвјето, тебе нема на овом прелу?

[просвјета]

Прело или ти наклапање не одговара као опис ове Скупштине!
Морао би пазити са тим наруживањима?!
Јер то првенствено одређује тебе...
Иначе члан новоизабраног одбора је о.Дарко Ђого.
Поправи се, ако си сабрат, Врста!

[vrsta8472]

Па прело него шта, али нисам знао да је о. Ђого у томе.

[просвјета]

https://www.facebook.com/prosvjetag ... 15025298

. ЗАКЉУЧЦИ

изборне Скупштине СПКД „Просвјета“, одржане 10.6.2017. године у Палама

1. Изборна Скупштина СПКД „Просвјета“ одржана је на основу захтјева и препорука Надзорног одбора СПКД „Просвјета“ који је то саопштио у својој одлуци од 24.јануара 2017. године.

2. Скупштина одбацује нелегитимно изабрани Главни одбор на чијем је челу Душан Јовановић, јер га чине особе које су се из личних интереса и самозвано удружили, кршећи Статут СПКД „Просвјета“ и друге важеће акте, међу којима је и споменута одлука Надзорног одбора

3. Главни одбор СПКД „Просвјета“ на челу са доц.др Драгом Мастиловићем, као и руководства општинских и градских одбора наставиће своју друштвену активност на оним начелима која су „Просвјету“ усмјеравали од њеног оснивања 1902. године и од обнављања у Сарајеву, на Видовдан 1990. године. У томе „Просвјета“ треба да има своју искључиво националну улогу и српско обиљежје, а да одбаци све оно што намеће такозвана глобализација чије су посљедице погубне, нарочито за српски народ у овом времену.

4. Неприхватљива су настојања самозванаца и националних ренегата који очито и нечасно настоје да се српска „Просвјета“ повезује и са оним антисрпским институцијама које су у недавном ратном времену биле на страни српских противника. Поред осталих то се посебно односи на истоимено Друштво које је 1993. године основано у Сарајеву (Федерација БиХ), а које предводе људи неприхватљивих схватања и понашања, поданици оних структура које настоје да униште Републику Српску.

5. Одлука о обнављању „Просвјете“ 28. јуна 1990. године и Статут који је тада усвојен, јасно и недвосмислено су одредили национални задатак Друштва у просвјетном, културном и духовном животу српског народа. Одбрана тих принципа треба да буде и најпреча брига главног руководства „Просвјете“, које је изабрано на данашњој Скупштини. У томе треба да га бескомпромисно слиједе и сви легитимни општински и градски одбори „Просвјете“.

6. Сви одбори „Просвјете“ који на данашњој Скупштини нису - из неоправданих разлога -имали своје представнике сматрају се кршитељима „Просвјетиног“ Статута и суспендују се до избора њиховог новог руководства. То се посебно односи на руководства одбора „Просвјете“ изван Републике Српске ( у Бечу и у Београду) који су из себичних и анационалних интереса веома упадљиво наметали своје ставове легитимном и главном руководству „Просвјете“ у посљедњим годинама. Зато нови Главни одбор „Просвјете“ треба да посебно размотри како су изабрана руководства тих одбора и појединачне профиле њихових челника, како би благовремено дошло до њихове неминовне замјене.

7. У границама своје јаке и познате традиције СПКД „Просвјета“ треба да настави и још више обогати своју издавачку дјелатност У томе првенствену улогу треба да има њен Главни одбор и општински и градски одбори. Треба задржати оне издавачке форме које су се већ освједочиле као особене ознаке „Просвјете“ ( „Просвјетино“ књижевно коло, едиција „Посебна издања“ „Просвјетин“ Календар и споменице истакнутим људима и догађајима.) У то смислу Главни одбор треба да именује нова уредништва ових едиција у којима треба да буду морални и способни људи који неће ослабити укупан углед „Просвјете“ и њеног издавачког рада.

8. Друштво „Просвјета“ ће наставити сарадњу са одговарајућим институцијама у Србији и Црној Гори, као што је то чинила у прошлости. Треба прихватити иницијативе интелектуалаца у тим, нама братским државама и да се у неким њиховим градовима оснују и одбори наше „Просвјете“ ( у Никшићу, Пљевљима, Плужинама, Ужицу, нпр.)

9. Главни програмски задатак „Просвјете“ треба да се остварује у просторима Републике Српске. Он треба, колико год је то могуће, да буде усмјерен у одбрану наше Републике, која је непрестано угрожена. „Просвјета“ треба да подржи све оно што наша власт чини за добробит нашег српског народа и очувања његовог идентитета. Руководство „Просвјете“ треба да има знатно јаче контакте са органима власти у Републици Српској (са Владом и предсједником Републике Српске). Треба бити захвалан за материјалну подршку коју је до сада пружала Влада Републике Српске, а и очекивати да ће се она у оквирима стварних могућности наставити и у будућим данима. У том контексту, треба ојачати конкретну сарадњу са општинским органима власти у Републици Српској, гдје постоје одбори „Просвјете“.

10. У времену које је пред нама Друштво „Просвјета“ треба да што више активира и боље усклади своје односе са културним, научним, издавачким, библиотечким, позоришним, филмским и музичким институцијама као и са аматерским умјетничким друштвима, прије свега у Републици Српској. У неким кључним настојањима друштво „Просвјета“ има сличне и чак подударне ставове са Асоцијацијом ствараоци Републике Српске. И зато је неопходно да ове двије институције имају разумну и чврсту сарадњу. Лако се запажа да су бројни ствараоци „Просвјете“ истовремено били и утемељивачи Републике Српске.

11. Статут и Програм „Просвјете“, који су донесени на обновитељској Скупштини „Просвјете“, веома одређено су назначили односе овог Друштва према православљу и Српској православној цркви. Не треба заборавити чињеницу да су обнављању „Просвјете“ дали свесрдну подршку првосвештеници - митрополит дабробосански Владислав, и владика зворничко-тузлански Василије. Успостављена је и сарадња са парохијалним свештеницима у низу градова гдје су живјели Срби. Са благословом надлежног митрополита, у првом Главном одбору обновљене „Просвјете“ био је протојереј ставрофор Лазар Васиљевић. Будућа сарадња „Просвјете“ и СПЦ треба да буде братска , разумна и обострано корисна. Најбоље поуздање да ће се то и остварити, даје нам избор свештеника проф. др Дарка Ђога у садашњи Главни одбор „Просвјете“.

12. У наредном периоду неопходно је знатно јаче повезивање Главног одбора „Просвјете“ и њених општинских и градских одбора. У неким досадашњим случајевима испољило се и незадовољство што та сарадња у статутарним оквирима није била и задовољавајућа. Неопходни су узајамно разумијевање и конкретни облици рада и сарадње. То тражи вријеме које ће наступити, а оно неће опростити било какве промашаје. Један од примарних заједничких задатака свих „Просвјетиних“ одбора је омасовљење њеног чланства, уписивање нових чланова и вођење праве евиденције о њиховом стварном броју. Треба настојати да се, у разумним оквирима, устали Статутом предвиђена чланарина за сваког појединог члана. Поред неминовне промјене до које ће доћи у руководећим структурама неких „Просвјетиних“ одбора, осјећа се потреба да се они оснују и у још неколико општинских сједишта у Републици Српској.

[просвјета]

. 6. Сви одбори „Просвјете“ који на данашњој Скупштини нису - из неоправданих разлога -имали своје представнике сматрају се кршитељима „Просвјетиног“ Статута и суспендују се до избора њиховог новог руководства. То се посебно односи на руководства одбора „Просвјете“ изван Републике Српске ( у Бечу и у Београду) који су из себичних и анационалних интереса веома упадљиво наметали своје ставове легитимном и главном руководству „Просвјете“ у посљедњим годинама. Зато нови Главни одбор „Просвјете“ треба да посебно размотри како су изабрана руководства тих одбора и појединачне профиле њихових челника, како би благовремено дошло до њихове неминовне замјене.

[vrsta8472]

Паметно, овај члан 6!!!

[vrsta8472]

Premijera predstave "Izvolite u bajku sa Pepeljugom"




Dramska scena Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva "Prosvjeta" Prnjavor izvela je pred domaćom publikom premijerno predstavu "Izvolite u bajku sa Pepeljugom", rađenu prema tekstu LJubivoja Ršumovića.

Režiser predstave Brankica Radonjić rekla je Srni da su članovi prnjavorskog amaterskog pozorišta ponosni na to da, uz brojne autore prema čijim su djelima radili predstave, od sada stoji i veliko ime srpske književnosti za djecu LJubivoja Ršumovića.

Ona je naglasila da predstavu bajkovitom od prvog do posljednjeg trenutka čine izuzetni scenski elementi, bogati kostimi, balske haljine.

"Kao i svaka predstava sa kojom se uhvatimo u koštac, i ova je bila veliki izazov jer sam, kao režiser, odlučila da predstava ima i elemente mjuzikla, a dodatno smo `zakomplikovali` koreografijama", rekla je Radonjićeva i dodala da je koreografije za sva tri bala iz bajke o Pepeljugi uradio profesionalni plesač Svetislav Savanović iz Plesnog kluba "Ritam".

Radonjićeva, koja je i umjetnički rukovodilac "Prosvjetine" Dramske scene, izrazila je uvjerenje da će ovom predstavom biti nastavljena reputacija ovog pozorišta kao dobrog pozorišta za djecu.

Predstava "Izvolite u bajku sa Pepeljugom" izvedena je u okviru Četvrte pozorišne revije "Prnjavor i prijatelji".

Naredne srijede pozorišnoj publici u Prnjavoru predstaviće se Dramska grupa Medicinske škole iz Doboja sa predstavom "Nada".

Reviju će 28. novembra zatvoriti monodrama Srećka Marčete iz Novog Grada pod nazivom "Priznaj druže Stari".

SRNA