Rat za srpski jezik i naciju

[Franz]

Zmijo, ne ser'.

[SIVI SOKO]

Grlice očito nemaš spoznaju o nekom stvarima,jer Darku su dovele upravo zmijurine ,ptičurine i krokodili, a nisu ga dovele nikakve ptice lastavice, i koje kakvi cicibani, koji naokolo cvrkuću, jer u ovoj bari vladaju krupni gmizavci, sviđalo se to tebi ili ne.
Darko je prije svega naš,mi smo ga doveli, mi zmijurine i ptičurine i razni gmazovi i Vedrana smo stavili na listu i njegove mlade, i mogućili im sve, ali u bari se nisu snašli, niko od njih nije isplivao ,gdje ste vi mladi bili da ih podržite, da ih pogurate ,da prođu na izborima, a sad bi se kitilla nečijim tuđim perjem.
Ima ona narodna, kad cigo dođe na vlast prvo ubije oca,nije valjda da i ti na to aludiraš, kad kažeš kako se nekoga treba kutalisati kao, zmijurine ,ptičurine i ostale gmazove
Preporučila bih ti ako već hoćeš politiku da bistriš, uzmi izborne rezultate iz 2008 pa malo izaniliziraj.

izvinjavam se ali sam morao da kopiram ceo tekst
gospodine zmijo ako se iko kiti studim perjem onda ste to vi pred same izbore ako ne gresim na dan dva ste presli u snsd iz socialista darko od vas nije imao nista a ni vi niste iz ljubavi dosli njima pregovarali ste sa svakim i zbog zeta i njegovih veza usli u snsd bez njega vas nebi uzeli ni na stapu gospodine zmijo
toliko kicenju i izborima te 2008 svi ste se iz socialista razbezali neki nama neki njima pa sad ni oni ni mi ne znamo sta cemo sa vama

[ZMIJA]

Ne moraš se Sivi sokole izvinjavati evo i ja sam prekopirala cjeli tvoj tekst u želji da te demantujem u vezi tvoje tvrdnje koja naprosto nije tačna prihvatio ti to ili ne .

Ujerdinjenje Stranke SNSDa i tadašnje Demokratske partije socijalista je bilo mnogo ranije od lokalnih 2008 godine.

Mi kad smo predložili Darku Tomaša za kandidata za načelnika, i kad smo predložili vedranove, tj naše SNSD e omladince,na odborničku listu upravo smo željeli da damo šansu mladima i pametnima, kako neki vole reći, i nije sporno da se mi tim ponosimo,što smo željeli da uradimo da bome,ali u politici nije dovoljno nešto željeti, već treba kao i u svakom teškom poslu izgarati i izgurati do kraja, i mi smo uz nadljudske napore izgurali Tomaša ispred Živkovića to se vidi iz izbornih rezultata,za načelnika ,ali omladinci na našoj listi su podbacili i to se vidi iz izbornih rezultata.

Lepi bilo bi dobro da se malo pozabaviš sa vašim problemima u SDSu gdje si i sam proživio neke ružne tvari i ja te razumijem, jer ja sam u tome dugo vremena i poznajem mnoge stvari.

[ZMIJA]

Zmijo, ne ser'.

Kopiraš Dodika ,zar ne?

[grlica]

D

[grlica]

1.

[grlica]

MA

[grlica]

језик и нацију.

[ZMIJA]

тужно је што на овом форуму не пишу жене , већ већином мушкарци ,

Da Grlice nas dve tri i to je sve

[grlica]

djece!

[grlica]

Тема
НОВИ ПРАВОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ

Предавачи
МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ, РАДОЈЕ СИМИЋ, МИЛОРАД ДЕШИЋ, БРАНКО БРБОРИЋ, МАТО ПИЖУРИЦА, СРЕТО ТАНАСИЋ, СЛОБОДАН РЕМЕТИЋ

Гост афористичар
ЗОРАН РАНКИЋ


ПРАВОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ

Миле Медић
уредник језичке трибине


На језичкој трибини Удружења књижевника Србије одржана је 20. априла 2011. године расправа о новом Правопису српског језика Матице српске (2010). У расправи су учествовали писци двају правописа, писци поменутог правописа Матице српске, под уредништвом Мате Пижурице, и писци тзв. Никшићког правописа , под уредништвом Радоја Симића.
Састали су се водећи српски научници да супротставе своје погледе на српски правопис и да нађу једно заједничко решење за један заједнички правопис једног и јединственог српског језика.

Јединство и целина српског језичког простора

Цепање и отуђење српског језичког простора извршено је под окриљем поданичке науке србохрватистике и вуче према потпуном затварању српског језика у границе Србије:
- преименовањем српског језика у друге језике

- покушајима одбацивања ијекавице и свођењем српског језика на екавицу
- затварањем српског језика у ћирилицу.
Тиме би се српски језик свео на Србију, екавицу и ћирилицу.
Тако би српски језик био оно што остане кад свак од њега узме што хоће.
Међутим, више од половине српског језичког простора налази се ван граница Србије. Тамо је управо онај новоштокавски ијекавски језички простор који је Вук узео за основицу и темељ српског језика. Близу девет милиона људи ван Србије говори српским језиком. Српским језиком говори се у Хрватској, Босни и Херцеговини и у Црној Гори.
Оба поменута правописа нису се изричито изјаснила о том најважнијем и отвореном питању српског језика, чак ни као о споредном питању српског језика чији правопис пишу. Излишно је писати правила језика којем се не зна чији је и на којем простору се њиме говори. То значи препуштати другима да чине, говоре и пишу о томе шта им је воља.
Правопис је темељни закон и устав српског језика и он се пре свега мора изјаснити шта је српски језик, ко њиме говори и где се њиме говори, поготово кад је на делу цепање српског језичког простора, преотимање, присвајање и преименовање у друге језике. Међутим, оба правописа српског језика понашају се као да се све то дешава негде на крају света, неком другом, туђем, а не српском језику.
Правопис као темељни акт о српском језику мора недвосмислено обележити границе српског језичког простора и недвосмислено одговорити на покушаје цепања и присвајања делова тог простора у Хрватској, Босни и Херцеговини и у Црној Гори. Нема ко други и нема другог места сем правописа, у којем се може и мора одлучно одбацити постојање хрватског, босанског и црногорског језика на јединственом језичком простору српског језика.
Правопис мора пре свега сачувати име српског језика на целокупном његовом простору. Он не сме прећутати и на тај начин потврдити називе које су српском језику понадевана у другим земљама. Државне границе и називи тих земаља су једно и подлежу вољи и праву сваког народа, али језик није исто што и држава. Тако је свуда у свету, тако мора бити и код нас, бар у српској науци о језику.
Када енглески писци и лингвисти прихвате да енглески језик у Америци, Канади и Аустралији није енглески, него амерички, канадски и аустралијски, тада и српски писци и лингвисти могу прихватити да српски језик у Хрватској, Босни и Црној Гори није српски, него хрватски, босански и црногорски.
За српске писце и српску науку о језику постоји само српски језик у Хрватској, а не хрватски језик, само српски језик у Босни и Херцеговини, а не босански језик, само српски језик у Црној Гори, а не црногорски језик. То треба јасно рећи и читко написати.
Оба правописа су све то прећутала, а ћутање о томе може се тумачити као одобравање, поред гласног одобравања којим су наши србохрватисти радо прихватали сва нова имена за српски језик, чак и назив БХС, скројен у Дејтону.
У Србији нема више мјеста за двије науке и два правописа. Србохрватистика је мртва и треба је сахранити и склонити у неславну прошлост српске науке о језику. Србистика сада има историјску прилику и част да обнови и развије српску науку о језику на искључиво научним основама. Ко то не схвати, биће му узалудан труд на странпутицама србохрватистике.
Миран, пријатељски разговор о недостацима и врлинама оба правописа довешће до стварања једног јединственог правописа.
Ово је управо почетак расправе и договора о једном једином правопису за један једини српски језик на његовом јединственом и целовитом простору.


Правопис и стране речи у српском језику

Оба правописа такође су прећутала важну појаву злоупотребе непотребних страних речи у српском језику. Српски језик затрпан је стотинама хиљада непотребних страних речи.
У Правопису МС исписано је 61 правило на 23 стране о растављању речи на слогове, 41 правило о писању великих слова, на 18 страна, а о увођењу страних речи у српски језик написано је чак 111 правила на пуних 90 страна, а о најкрупнијим питањима српског језика нема ни речи ни словца.
Нема ни једног јединог правила, ни једног ретка о томе како треба заштити српски језик од очигледног загађивања српског језика претераном употребом непотребних страних речи у српском језику. И слепци виде и глуви чују да је употреба страних речи у српском језику прешла сваку меру и да озбиљно угрожава језик ради којег се правописи пишу.
До танчина је у Правопису МС назначено на који начин се морају преносити стране ријечи у српски језик, уз изричиту заповед да само тако мора бити:
"Главно правило за ову лексику мора бити: реч је правилна у овом облику који је усвојен и укорењен у јавном изразу, како год се односио према изворној структури. Свако накнадно "поправљање" у обичај уведених облика... само је кварење реда у књижевном језику, подривање постојаности и природности."
У овом језичком правилу употребљава се строго заповедни начин ("мора бити"), а било каква промена облика стране речи зове се "кварење реда", "подривање постојности и природности". Чудно је да за правописца свака сувишна и непотребна страна реч у српском језику не представља никакво "кварење реда" и "подривање постојности и природности" српског језика. Па није чудо што данас српски језик врви од туђих речи и што се у говору све више чују стране речи, а све мање обичне живе, здраве и праве српске речи.

Јести и пити или конзумирати?

Није јасно зашто у речнику Правописа МС стоји страна реч конзумирати. Чиме је ова реч заслужила да баш она буде заштићена у правописном речнику српског језика, осим да се случајно та реч не би изговорила погрешно - консумирати! Туђа је то реч и непотребна, изговарала се она консумирати или конзумирати. У оба облика је непотребна и накарадна.
Да ли нас овим примером правописци хоће да науче како се једе, пије и сиса мајчино млеко на страном језику?
Реч конзумирати нашла се на месту где природно стоје и постоје добре српске речи јести, пити, сисати, дојити:
Конзумирати сир.
Конзумирати ракију.
Конзумирати мајчино млеко.
Јести знаде сваки човек и сваки народ. То није нека нова цивилизацијска тековина, висока технологија и наука за коју Срби нису знали и не знају, па су им сада потребне стране речи да им помогну како се то научно, по правопису, ради и како се то по правопису каже, да не би случајно неуки Срби остали на репу цивилизације и умрли од глади и жеђи на своме језику. Напротив, српски језик је изразито богат речима којима се означава то конзумирање, тј. једење, а нарочито пијење.

Чујте: Јести, најести, прејести, изјести, заложити се, презалогајити, питати, прегристи, грицкати, чалабрцнути, кусати, покусати, накусати, прекусати, ждерати, наждерати, прождерати, смазати, кркати сркати... и тако до преко 200 речи о томе.

А чујте како Срби пију: Пити, пијуцкати,
попити, напити, запити, препити, пропити, поднапити, појити, напајати, напојити, сркати, насркати, посркати, сисати, пресисати, цврцати, нацврцати, прецврцати, гутати, гуцнути, гуцкати, нагутати, ждрокати, наждрокати, локати, налокати, залокати, прелокати, шљемати, нашљемати... и тако још до више од 200 речи и израза, све док не паднеш под сто.

Шта поред овог богатства може значити ова наказа од речи конзумирати, шта ако не сиромашење и унакажавање српског језика. Па шта онда та реч конзумирати ради и значи у правопису српског језика?
Као чувар српског језика, сваки правопис који неће или не сме да стави препреку уласку оваквим речима у српски језик прави неопростиву грешку и чини срамоту српском народу и његовом језику. А довољно је, за почетак, макар једно једино правило, један редак: страна реч не сме улазити у српски језик ако у српском језику већ постоји једна или више речи истог значења. Тиме би се зауставило потискивање српских речи из њиховог сопственог језика.
Сваки правопис који препусти употребу оваквих речи знању или незнању појединца, његовом укусу или неукусу, његовој вољи или зловољи, учиниће да се српски језик све више квари и дави у бујици страних речи која га је захватила.

Миле Медић

[grlica]

Autor: Safet Kadić

"Očigledno je da Bošnjaci ni danas nemaju niti usaglašenu standardnojezičku normu niti osnovne poluge u svojim rukama za njeno provođenje."
Postgenocidno naturanje ijekavice

“Ovdi gori je izgorila djevojka”, reče proljetos sedamdestpetprocentno ikavski jedna Višegrađanka Bošnjakinja u dnevniku FTV povodom presude u Haškom tribunalu višegradskom monstrumu, zlikovcu nad zlikovcima, Milanu Lukiću
Za Lukićevo ime veže se jedan od najmonstruoznijih pojedinačnih srbskih genocidnih zločina tokom protekle agresije: u jednu kuću na višegradskom Bikavcu on je stjerao pod prijetnjom kame i kalašnjikova sedamdeset civila, komšija Bošnjaka: muškaraca, žena i djece, i žive ih spalio. Iako je Lukić bosanski Srbin ijekavac, kakvi su svi Srbi u Bosni, njega je prid Tribunalom u Haagu branio ekavski Srbin iz Beograda (raniji naziv Biograd), a ne neki bosanski ijekavski Srbin, jer i Lukić nije “branio” samo Srbe u Bosni, nego svekoliko srbstvo. Zato Lukić, kao ni Dodik, ne želi da u svom nacionalnom određenju ima atribut “bosanski” (bosanski Srbin), nego “svekoliki” Srbin. (Ijekavskom bosanskom Srbinu Dodiku iz Bosne lahko je se sporazumiti sa ekavskim Srbima u Srbiji kad ode u svoju vilu u Beogradu, koju je kupio s leđa “ijekavskih Srba” iz Bosne i Hercegovine.)
“Bosanska’’ ijekavica
Svjedok odbrane Milana Lukića, kukavac sinji u liku dekana Filološkog fakulteta iz Beograda, po imenu Radmilo Marojević, svjedočio je kao jezički vještak, pa kaže: “Ja sam na Sudu odbranio srpski jezik i srpsku ijekavicu”. Na Marojevićevu sreću, tu izjavu nije upratio vodeći crnogorski jezikoslovac i akademik Vojislav Nikčević, inače bi se odmah ščepali za jezikoslovne vratove, jer Nikčević ijekavicu isključivo veže za Crnogorce (imajući u vidu i Dubrovnik koji je bio pod uticajem ijekavskog istočnohercegovačkog vlaškog zaleđa, a na šta su svoju ijekavicu naslonili Hrvati), ekavicu za Srbe, a ikavicu za Bošnjake. “Ijekavski izgovor je prenešen masovnijem seobama stanovništva pred najezdom Turaka od početka XV. stoljeća s područja crnogorskog jezika” - tvrdi Nikčević. Povijesno gledajući, Bošnjaci i Hrvati u BiH su ikavci, a Srbi ijekavci. Nikčević smatra da su svi oni svoj izgovor donijeli iz praslavenske jezičke zajednice, a Josip Hamm postulira da je glas /jat/ “sa svojim refleksima postao jedna od najglavnijih diskriminanata po kojima se slavenski jezici i danas među sobom razlikuju”. Nikčevićev stav o vremenu i načinu ijekavizacije je podložan naučnom kritičkom preispitivanju, ali jedno je sigurno - proces ijekavizacije bosanskog ikavskog jezika, odnosno narastanja ijekavskog na ikavski, došao je sa te strane, odnosno istočnohercegovačko-crnogorske. A šta bi radio i kako bi u sporu Marojevića i Nikčevića prošao “najveći živi pjesnik u Bošnjaka” i bosanski akademik Abdulah Sidran sa svojom “najboljom tradicijom bosanske ijekavice”. Ovu sintagmu Sidran je upotrijebio u svojoj kolumni na TV Hayat povodom smrti bosanske pjesnikinje Mubere Pašić u Beogradu, a kasnije ponovio u emisiji o Andriću na FTV. Lamentirajući nad sudbinom ove pjesnikinje, rodom iz Sarajeva, Sidran iztiče da je ona pisala poeziju na ekavskom, a da je posljednju pjesmu napisala u maniru “najbolje tradicije bosanske ijekavice”, nastojeći da ilustruje tezu da se svako prid smrt vraća svojim korijenima, svome rodnom ili duhovnom zavičaju, svome identitetu. Prisjetimo se, Sarajka Mubera Pašić bila je životna saputnica srbijanskog ekavca i zagriženog andrićevca Radovana Vučkovića, koji je do početka agresije na BiH predavao savremenu srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, a onda odmaglio u Beograd. Teško je razabrati šta Sidran podrazumiva pod “najboljom tradicijom bosanske ijekavice”: je li to nametnuta “original ijekavica” hajduka i guslara Vuka Karadžića, koja, između ostalog, obuhvaća tzv. tvrdu pridjevskozamjeničku promjenu (našijem, onijeh, vjernijeh) i najnovije jotovanje (đevojka, polećeti), štakavizam (kršten, osvještati), nasilnu ijekavizaciju bosanskih ikav skih postnominala (goriti, letiti) pa čak ijekavizaciju praslavenskog /i/ (liti) ili /e/ (letiti) u iterativima. Karadžićev istočnohercegovačko-crnogorski ijekavski dosljedno je slijedio Hercegovac Mićo Ljubibratić, koji je sačinio prvi prevod Qur’ana na jedan južnoslavenski jezik, ali i Bošnjaci, Ljubibratićevi savremenici, Nevesinjac Safvet-beg Bašagić i Ljubušak Mehmed-beg Kapetanović. Je li Sidran mislio na Bihorca Ćamila Sijarića, Krajišnika Skendera Kulenovića ili Stočanina Mehmedaliju Maka Dizdara ili, možda, Mehmeda Mešu Selimovića, porijeklom Bilećanina, čije je prvo izdanje sabranih djela objavljeno u Novom Sadu na ekavskom. Da li je, možda, Sidran mislio na “najbolju tradiciju bosanske ijekavice”, koju u posljednjih četrnaest godina dosljedno provodi u milionskim primjercima “najtiražniji bh. politički dnevnik”, koji ni za milimetar ne odstupa od srpsko-hrvatske standardnojezičke norme, kao da standardnojezička norma bosanskoga jezika i ne postoji, sedimentirajući tako novoijekavski (kvaz)identitet u bosanske glave za sva vremena, jer se tako, neponovljivom ironijom sudbine, povijestni krug bosanskog ikavskog jezika konačno zatvara medijskom egzekucijom ovoga lista, čiji vlasnik vodi porijeklo “s područja crnogorskog jezika” kao i spomenuti Nikčević.
Medijsko falsifikovanje
Nedeljko pored Nediljka
Ime i prezime nekadašnjeg vrsnog interpretatora bosanskih narodnih pjesama Nedeljka Bilkića krajem šezdesetih godina iz Bugojna prava je paradigma jezičkog stanja u BiH i tokova razvoja bosanskog jezika. Kao što se odmah primjećuje, ime mu je ekavsko, a prezime ikavsko. Bugojno je ikavski kraj, ali je masovniji pristup školstvu u socijalističkoj Jugoslaviji i ijekavska norma, a najčešće ekavski nastavnici (ili nešto treće) doprinijeli da se ovo ime ekavizira. Taj fenomen je jednostavno objasniti. Imena su inače podložnija promjenama, nego prezimena, posebno ove vrste, nastala prema nekoj općoj varijabilnoj leksemi, pa se susreću imena u sva tri oblika: pored rečenog Nedeljka Bilkića, tu je i ikavski Nediljko Rimac, načelnik općine Livno, pa ijekavski Nedjeljko Opančić, dugogodišnji radijski i televizijski novinar i voditelj te vrsni humorista, kao i adeš mu Kovinjalo i dr. U Bosni se može susresti i ijekavski pandan Bilkićevom prezimenu, pa čak i ekavski, kao što je prezime Beriza Belkića, visoki funkcionera u Parlamentarnoj skupštini BiH i Stranci za BiH. Često je prezime Bilić i Bijelić, a u Srbiji Belić. Na Palama živi Slaviša po prezimenu Bilinac. Ikavsko prezime glumice Livaković ijekavski alternira Ljevaković, čiji je nosilac Irfan poznat u javnosti po tome što je bio optužen za terorizam, ali i po tome što je uništio “Večernje novine”. Slično je sa imenima i prezimenima u kojima alternira glas /h/. Tako u Sarajevu koegzistiraju bivši fudbaler “Želje” Odović i biznismen Hodović, a novinar iz Goražda Kahrović je po tome prezimenjak nekadašnjeg crnogorskog pjevača Karovića.
Pritom se bezobzirno falsifikuju čak i bosanski toponimi (poznati primjer štakavizacije Okolišća, Vrtlišća i Gradišća), često i živa riječ ljudi. Tako je povodom prošlogodišnjeg paljenja tek obnovljene džamije u Kuli Fazlagića kod Gacka, mješćanin Lutvo Fazlagić reporteru sa lica mjesta Goranu Karanoviću u kamere BHT-a govorio da je gorilo i da je džamija izgorila, a “Dnevni avaz” u svojoj informaciji krivotvori istog Fazlagića, citirajući ga da navodno kaže: “Džamija je počela gorjeti”. I reporter Karanović drži se izvornog bosanskog izgovora, pa izvješćuje: “Potpuno je izgorila krovna konstrukcija”. I slijedeći primjer svjedoči kako se falsifikuje jezik, kako se mijenja govorna slika i jezički identitet izvornih govornika. U informaciji o navodnom poskupljenju struje citiraju se riječi direktora “Elektroprivrede BiH” Jerlagića, među kojima se uopće ne nalazi riječ poskupjeti, koju mu u usta stavlja “Dnevni avaz” i izvlači naslov: “Jerlagić: Ni ugalj ni struja neće poskupjeti”, podmećući tako sagovorniku i stvarajući lažnu sliku o jeziku sredine. Redovan je i kvazijekavizam u iterativnim oblicima glagola liti iako te oblike demantuje i struka i govorna praksa. Evo samo nekoliko primjera: “Ovo nam uliva nadu”, kaže Posavljak Adil Pezerović, a Brčak Izet Banda spominje partiju “koja uliva veliko povjerenje”. Sarajlija Svetozar Pudarić navodi da se “argumentacija preliva”. U jednoj od nebrojeno mnogo sevdahlinki o đulima, ružama, postoje stihovi:
“Ružo moja, mladost sam ti dala
/ Svojom sam te suzom zalivala/”.
Ovakav oblik upotrijebila je i srbska književnica Isidora Sekulić, dočekujući muslimanske pisce u Beogradu 1941. godine, kazavši:
“Bosanski jezik i književnost - to je jedna livada koja se guši od rasta, cveća i mirisa. Livada ostaje blizu, zemlju krasi i preliva, u zemlju otresa seme”.

Ovaj citat, prenosi Bošnjak porijeklom Čajničanin, dr. Muhamed Huković, u svojoj knjizi “Bosanski jezik, državotvorni element Bosne i Hercegovine” i komentariše:
“Plodovi se prelijevaju i svoje sjeme otresaju u bosansku zemlju”.
Kako možemo primijetiti Srbkinja i ekavka Isidora, upotrebljava pravilan oblik sa korijenskim /i/ preliva, a Huković, Bošnjak, pretvara u nepravilan kvazijekavski oblik prelijevaju. Ako to radi jezikoslovac, nije se onda čuditi onima koji to nisu. Treba nedvojbeno kazati da je bosanski ikavski jezik naslijedio iz praslavenskog jezika iterativno duljenje osnovnog vokala /i/, ali to duljenje, osim promjene kvantiteta, nije imalo i promjenu kvaliteta kao u ijekavskom: od liti je livati, od letiti je letati. Čak i u križaljkama koje objavljuje ovaj list ne poštuje se jezički princip haka u Bošnjaka kao izrazita odlika njihova jezika i njihov jezički amblem, nego se čak riječi ukršćaju na slovima koja predstavljaju sekundarne glasove, npr. slovu /j/, (čoja i ajvar, prema srpskocrnogorskoj normi), umjesto na slovu /h/ (čoha i hajvar, prema bosanskoj normi). Ništa bolja situacija nije ni u drugim medijima koji djeluju u sredinama sa bošnjačkom većinom. Tako se npr. u “Hayatovoj“ kuhinji upotrebljavaju “dva čena bijelog luka” i pored toga što je riječ čehno u bosanskom jeziku naslijeđena još od praslavenskog i tako je navedena i u Rječniku bosanskog jezika pa i u Rečniku Matice srpske, a na sarajevskoj kantonalnoj televiziji u titlovima stalno “vjetar duva” i množe se “žutouvi pingvini”.
Srbi pravoslavci, Srbi katolici i Srbi muslimani
Držeći se krilatice da mrtva usta nepušćaju avaza, jezikoslovac Radmilo Marojević nije negirao samo “najbolju tradiciju bosanske ijekavice”, nego i Bošnjake i srbski genocid nad njima, podastirući svoje zaumne “argumente”: “Tu nije bilo genocida, jer su se Srbi međusobno ubijali. Srbi su ubijali Srbe, muslimane i katolike. U Bosni žive samo Srbi sa tri vere: Srbi pravoslavci, Srbi katolici i Srbi muslimani”, objašnjavao je Marojević Karadžićevim tezama od prije dvjestotinjak godina, iznesenim u članku “Srbi svi i svuda” objavljenom u “Kovčežiću”. Ovakve fašistoidne teze zastupa i Marojevićev i Dodikov beogradski sugrađanin i član zloglasne SANU, a rodom iz hercegovačkog sela Hortiješa, Asim Peco, u svojoj čuvenoj izjavi da su se “Muslimani razvili u krilu srpskog naroda pa je i njihov jezik srpski”. Što se tiče Marojevića, on trenutno gazduje fakultetom u zadužbini Ilije Milosavljevića - Kolarca, srbskog veletrgovca koji se obogatio liferacijom stoke u drugoj polovici 19. stoljeća, najviše krmadi, iz Srbije priko Save i Dunava u Austro-Ugarsku. Ono što je javnosti manje poznato, to je da je ta ista zadužbina finansirala štampanje prevoda “Korana” Hercegovca Miće Ljubibratića u glavnom gradu Kraljevine Srbije Biogradu 1895. godine. (O jeziku toga prevoda, drugi put). Ovom prilikom nezaobilazno je primijetiti da dobronamjerni priređivač reprint izdanja ovoga djela stotinjak godina kasnije, 1990. godine u Sarajevu, istaknuti islamski teolog dr. Enes Karić, ovaj prevod “cijeni kao prvorazredni ‘ekumenski događaj’ na našim prostorima na prelazu XIX u XX vijek”. Danas, nakon stotinu godina, mora se primijetiti da su efekti tog “ekumenskog događaja” sabrani u priko pet stotina masovnih grobnica Bošnjaka diljem BiH i toliko su upečatljivi da ih ljudski um ne može pojmiti, a Srpska pravoslavna crkva ne samo da je to ritualno blagosiljala, nego i predvodila u svom “svetom” pohodu. Neka ostane zabilježeno i to da neki čitaoci smatraju spomenuti prijevod jednim od najperfidnijih instrumenata asimilatorskog “jezičkog prozelitizma” i dovršetka ijekavskog konvertitstva Bošnjaka ili, kako bi se reklo u Ljubibratićevoj tradiciji, završni udarac, odnosno posljednji čavao u bošnjačkom mrtvačkom sanduku ikavskog jezika. Dakle, prevod je bio direktno u funkciji velikosrpske politike zatiranja i jezičke asimilacije Bošnjaka kao muslimana, odnosno njihovog pretvaranja u Karadžićeve (Vukove i Radovanove) te Marojevićeve “Srbe muslimane” koje su potom onako bratski efikasno klali Marojevićevi “Srbi pravoslavci”. Karićeva plemenita težnja za ekumenizmom pokazala se u histo rijskom kontekstu o kojem govorimo kao onaj biblijski stav da je uzalud ste rati bisere pred svinje. Tako su u vjetar otišle i Karićeve značajne opservacije u kontekstu ovoga prevoda da islam ned vosmisleno promiče lingvistički plura lizam, jednakost jezikā “pred Bogom” i govori o jeziku kao o jednoj od bitnih čovjekovih karakteristika. Zato, smatra Karić, islam ne poznaje lingvistički naci onalizam, u Kur’anu čitamo o Bogu koji svoju poruku upućuje svim narodima na njihovim jezicima, citirajući qur’anski ajet:
Razpolućeni Sandžak
Sandžak je najupečatljiviji primjer kako se instrumentima tzv. književnojezičke politike (školstvo, administracija, mediji) može promijeniti jezik cijelog naroda za relativno kratko vrijeme. Nekada jedinstveno etničko i kulturno biće Bošnjaka Sandžaka jezički je razpolučeno podjelom Sandžaka na dva dijela između Srbije i Crne Gore nakon balkanskih ratova. Koristeći razpad Otomanskog carstva i podpunu dezorijentaciju Bošnjaka, ekavski Srbi i ijekavski Crnogorci su 1912. godine okupirali Sandžak i podijelili ga između sebe. Za nepunih stotinu godina u “srbijanskom” dijelu Sandžaka Bošnjaci su ekavci, a u “crnogorskom” dijelu ijekavci, tako da je danas, za razliku od svojih djedova, Bošnjak Rasim Ljajić (jezički) bliži Srbinu Borisu Tadiću nego Bošnjaku Ćamilu Sijariću.
Mi nismo poslali nijednog poslanika koji nije govorio jezikom naroda svoga, da bi mu objasnio”. (Q.XIV.4.).
Treba li, na kraju, podsjetiti da je za identitet Bošnjaka presudno važno da se bosanski organski ikavsko-šćakavski idiom ustavno pozicionira ravnopravno sa nametnutim karadžićevskim ijekavsko-štakavskim. Taj avaz je još živ, što svjedoči i izkaz one Višegrađanke sa početka teksta u kojem su prve tri riječi ikavske (ovdi, gori, izgorila), a četvrta ijekavska (djevojka). Ako je tako u Višegradu, koji je prvi na udaru “pred najezdom ijekavskog izgovora sa područja crnogorskog ijezika”, kako je tek u ostalim dijelovima Bosne, posebno zapadnoj, kao i u zapadnoj Hercegovini. U Federaciji bi to moralo imati stopostotnu podržku. Toga se ne treba niko bojati, jer to danas ima isključivo simboličko značenje za identitet Bošnjaka, a ne bi imalo gotovo nikakve praktične posljedice pošto je danas nemoguće propisati ovaj bošnjački etnički idiom kao standardnojezički idiom u službenoj upotrebi, jer ga je “najbolja tradicija bosanske ijekavice” haman progutala, ali bi bio legaliziran makar u privatnoj upotrebi i slobodnom ličnom izboru u javnoj upotrebi. Očigledno je da Bošnjaci ni danas nemaju niti usaglašenu standardnojezičku normu niti osnovne poluge u svojim rukama za njeno provođenje, to jest: državnu administraciju, medije i školski sistem. Povrh svega, mora se imati na umu ona mudrost da mrtva usta ne pušćaju avaza.
izvor: SAFF

ЕВО КАКО НАС ГЛЕДАЈУ НАУЧНИ КРУГОВИ ,СА ДРУГЕ СТРАНЕ...

[grlica]

К)

[grlica]

l

[marijamala]

http://album.cirilica-beograd.rs/pictur ... ki_dogovor


СРБИ ИСПРАНОГ МОЗГА

Ево како Срби, или боље рећи остаци од Срба, обележавају годишњицу бомбардовања од стране НАТО. И то у присуству руског амбасадора!

Да ли Срби знају шта су по народности?

Да ли је НАТО бомбардовао Хрвате? Има ли овде Срба?

[grlica]

тужно је што на овом форуму не пишу жене , већ већином мушкарци ,

Da Grlice nas dve tri i to je sve

баш вала змијо нас две три у овој сезони , и то ти је што ти је!

[grlica]

ЛАКРДИЈА СНОЕСenОВАЦА
Први чин




сцена један : РАЗГОВОР ЗА ПОСАО између Змилета и Грлета

ЗМИЛЕ : значи и Ви сте један од кандидата
ГРле: да , као што видите ја сам професор матерњег језика

Зм . - (мешкољи се , хода око стола , сваки час сједа и поново устаје Г. само сједи и прати његову узнемиреност, све је у изразито срвеној)

Зм. - не знам како нисте упућени да сам ја јасно нагласио -студентаријо одступи!
Гр. - да, али какве то везе има са мном , нисам ја студент , ја сам завршила факултет
Зм. -ма немој , 10 година ти је требало за то , него шта си него студент , и то онај вјечити , наша фирма не запошљава оне што спавају
Гр. опростите нисте упућени , ја сам завршила по старом програму државни факултет то мора да нешто значи
ЗМ. - ЈОК , У ТОМ ГОРЕ , ЗАТО ВАМ ЈЕ И ТРЕБАЛО 10 ГОДИНА , НАМА ТРЕБАЈУ ОДГОВОРНИ ПРЕМА НОВЦУ , ЈЕР ВРИЈЕМЕ ЈЕ НОВАЦ - ТА МАКАР ЈЕ ТО ЈАСНО КО ДАН.
гР.-ГОС.Змиле , морате ме саслушати ,ево ја ћу чак причати и по вашки да ме боље схватите , рецимо и ја сам вам једна обична мала жртва климатских промјена 90. , мислим да то може проћи као олакшавајућа околност на овом конкурсу за запошљавање: раселили су ме, породицу разабацали у три града удаљена на скоро четири сата вожње, двије године сам залуд ишла и на правни факултет , па кад сам напунила 25. одлучила сам да ћу прије размислити о љубави ... о па да, тада смо се и видјели 2005 ил ,тад сам била студент и кад видјех ко би требао сутра да ми да посао одступих и из политике, а и са факултета - мал ми се трачнице искривиле , пресјекло ме са најбољим проф. на мом одсјеку , који ето више и не ради тамо , срећа сад је на Палама , горе има мисију да просвјетљује младе србисте а богами и русисте!
Зм.(прекида Гр. набрајање) - шта ви то мени сад причате , каве то везе има са нашом фирмом , ми смо сноесовци ил тачније продавачи народних снова и надања у беспуће и неповрат... ми узмемо народу народно, и онда му све то лијепо вратимо кад идемо да бранимо снове , надања и Српску.
Гр - (прекиде га) - Гос Змиле ,немој те се срдити , па ја сам баш зато ту , јер сам видјела у огласу да сте навели да вам требају да бране Српску
ЗМ. - а да , шевић посебно наглашава да се то меће у огласе , а не морате се обазират на то , то вам је тек тако формално реда ради стављено , знате како кажу -мала птица, а велику гору краси.
Гр. - Нисам чула за ту народну , искрено , одакле је та
Зм. - нормално да је ниси чула , кад сам је сад смислио
(Змиле као да је схватио нешта наједном промјени израз лица ,опусти мишиће на образима , завали се у своју фотељу , узе цигару из табакере , припаљује , и поче отпухивати , пућкати дуге димове око себе , Грле се зачуди какав је то сад преокрет и то нагао)

Зм. - знате како ГОСН Грле , да се ми сад превише не завлачимо око те задње из конкурса ,навратите ви поново сутра , конкурс је отвотрен осам дана од дана објављивања , а данас је тек први дан , ми смо с неким кандидатима већ обавили интервју, најбоље да Ви дођете сутра јер ево управо сад ми је пауза за доруручак , па би вас замолио сутра да дођете , јавиће Вам се моја секретарица , кад у које вријеме. Хвала

змиле то рече и окрену се према прозору и даље отпухујући густе димове , Грле мало још посједи па кад видје да је за Змилета заиста завршен интервју устаде се и изађе. Кад је Грле разговарао са секретарицом сјети се да јој рече на уласку јутрос та секретарица, да је прва дошла , мада су очекивали праву навалу на то радно мјесто.
Па с ким су то већ обавили интервју кад сам ја прва била од јутрос , упита се Грле излазеће из фирме " Сноесenовац Но1."

[regeman]

[grlica]

Tš

[ZMIJA]

Grlice, grlice čemu tjeskoba tolika zaboga,znaš onu njegoševu: ,, Zlo je vrijeme orla naćeralo ,da noćuje među kokoškama''
Ovaj tvoj prvenac(pozorišni komad) lik zmije mora dobru prepravku izvršiti, kako ne bi bilo : ,,Zlo je vrijeme ticu naćeralo,
da besjedi sa zmijama ljtim''
Ja sam poželjela da mi moja grlica sleti na najnižu granu, da mi onda svoju pjesmu pjeva ,nije zmija sorta naopaka ,nit je zmija baja od namirka ,već je zmija roda junačkoga.

Oj Grlice ptico s Romanije,
Lijevče polje nikom tjesno nije,
Ima mjesta za sva živa bića,
Bit će hrane za obadva ptića,
I posla će biti, nebilo ga nije,
Leti ptico, nek te sunce grije ,
Zagugući veselo i smjelo,
Doleti nam, ptico na naše posjelo,
Na sjelu će biti, svi šumski hajduci,
Mrki moci al? bolji neg Turci

Đurđev danak, hajdučki sastanak,
Mitrov danak ,hajdučki opstanak,
Zato ptico Grlice prelijepa,
Nemoj bit i kod očiju slijepa,
De porani o Đurđevu danu,
Natoč ' vina i ponesi hranu,
Dođi gore u goru zelenu,
Hajducioma previj neku ranu,
Previj ranu i zapjevaj pjesmu
I odleti po vodu na česmu.

Zato ptico ti ne tuguj sama,
Zašto sama kad je bolje snama,
Ti ne slušaj Turke lijevljane,
Oni mrze iz gore hajduke,
Te hajduke ,što progone Turke

nedovršena pjesma Grlici od Zmije upravo me zovu u goru hajduci

[grlica]

о

[murgo]

pogledajmo malo u proslost...
http://www.srpskilist.net/files/cernov_album.pdf

[grlica]

o

[grlica]

č

[grlica]

u