Rat za srpski jezik i naciju

Unošenje u politički život intriga, podvala iz ličnih, sebičnih interesa

Moderators: vrsta8472, KAMIKAZA

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Rat za srpski jezik i naciju

Post by просвјета »

Издајник и сарадник окупатора
Image
Многи се питају
Зашто се издајник
И сарадник окупатора
Одметао у шуму
И шта му је требало
Да пушта коротну браду
Што се носи кад је земља у ропству
И да на својој застави исписује завет
Слобода или смрт

Зашто га је окупатор
Гонио као звер
И давао суво злато
За главу издајника
И сарадника окупатора
Његових присталица и војника

И зашто је окупатор
Стрељао хиљаде издајника
И сарадника окупатора
Његових присталица и војника

Зашто је издајник
И сарадник окупатора
Спасавао пет стотина
Америчких пилота
И зашто није побегао
Заједно с окупатором
Или ако није хтео с њим
Зашто се није одазвао
Онима који су га звали
И одликовали
Пошто је осуђен и стрељан
Као издајник
И сарадник окупатора

Зашто издајник
И сарадник окупатора
Није остао у граду
У топлом апартману
У кућном огртачу и папучама
И сарађивао с окупатором
Као господин човек
Него се четири Божића
Потуцао по пећинама
Борећи се с ранама
Вашкама и бувама
Не силазећи испод хиљаду метара
Надморске висине
Слободних српских планина

Како зашто
Коме то није јасно
Па да сакрије издају
И сарадњу


Матија Бећковић
објављено: 02.03.2015

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Rat za srpski jezik i naciju

Post by просвјета »

[img]http://www.novosti.rs/images/basic/logo.png[/img] wrote:Захтев надлежних: Иста ћирилица у свим букварима
И. Мићевић | 14. јануар 2015. 07:15 | Коментара: 29
Министарство просвете и науке затражило од САНУ стандардизацију писма. Неки издавачи користе руска слова
Image
http://bit.ly/1Bg1bKQ

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Rat za srpski jezik i naciju

Post by просвјета »

Шта би рекли...
size=150]"Српски језик је онај којим говори сав српски народ, дефиниција је коју је дао још Вук Ст. Караџић."[/size]
Image
[quote=Политика"]Српски језик се умножава дељењем
Од српског језичког стабла одломљена су три огранка: хрватски, босански и црногорски, као три посебна политичка језика, каже Гојко Ђого, поводом „Зборника – Српски језик и ћирилица основе српског идентитета”
...
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/ ... em.sr.html[/quote]

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Rat za srpski jezik i naciju

Post by просвјета »

"Резултати ископавања у Винчи пружили су сваки пут све више доказа против уобичајених 'школских' теорија, а нарочито против датовања Винче у неолитско доба."
проф. Милоје М. Васић 193_-е

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Rat za srpski jezik i naciju

Post by просвјета »

Image

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Rat za srpski jezik i naciju

Post by просвјета »

Српски народ и историчари олако се одричу наших витезова и хероја. Оваква судбина задесила је витеза и папског генерала Ђурђа Браниловића Кастриотовића, кога су Албанци прогласили за свог националног хероја. Његово име је – Скендербег.
Image
Српски народ и историчари олако се одричу српских витезова и хероја. Од сопственог народа заборављени, од српских историчара неистражени, ови јунаци падају у таму заборава, или их једноставно други народи присвоје!

Оваква судбина задесила је српског витеза и папског генерала Ђурађа Браниловића Кастриотовића, ког су Албанци прогласили за свог националног хероја, а његов породични грб преузели за свој национални стег. Његово право име данас је готово заборављено, али захваљујући албанској пропаганди, цео свет зна за њега. Име му је Скендербег.

Ђурађово српско православно порекло није спорно. Енглески историчар Едвард Гибон је у свом делу “Хисторy оф тхе Децлине анд Фалл оф тхе Роман Емпире” из 1788. јасно написао да Кастриотићи воде порекло од старог српског братства Браниловића из Зете.

Ђурађов деда се доселио у Јањину у Епир, као српски кефалија (у српској средњевековној држави: поглавар, старешина града). Отац Ђурађев Јован Кастриотић назвао се принцем Епира, који је укључивао Мат, Кроју, Мирдиту и Дибер.

Његова мајка Војислава била је принцеза српског порекла из породице Трибалда. Ђурађов отац Јован се међу првима супроставио војним упадима Бајазита И, али његов отпор није имао успеха. Султан га је натерао да плаћа данак, а како би осигурао верност српских племића на територији данашње Албаније, одвео је Ђурађа и његову браћу на свој двор као таоце.

На турском двору је Ђурађ преведен у ислам. Завршио је престижну војну школу у Једрену, па је као командант у турској војсци однео многе победе. Због својих војничких врлина стекао је надимак Искандер-бег, јер су Турци поредили ратничка умећа Ђурђева са славним Александром Великим.

Кад је други заборављени Србин Сибињанин Јанко (Јанош Хуњади) поразио Турке код Ниша 1443, Ђурађ је напустио турску војску, вратио се у родни крај где је поново прихватио православље, сакупио своје саплеменике и повео беспоштедну борбу против Османлијског царства. Убрзо је преузео контролу над Кројом, која је постала његов главни град и из које је водио борбу против Турака, али и Млетачке републике и непријатеља Напуљског краља у наредних 25 година.

Под покровитељством Венеције, Ђурађ је марта месеца 1444. одређен да командује војним савезом племића из данашње северне Албаније и Зете. Османлијско царство је од 1443. до 1478. четири пута безуспешно покушавало да освоји Кроју. Два пута је султан лично предводио војску.

Папа Каликтус ИИИ за заслуге у борби против Османлија, иако је Ђурађ Скендербег (Срби су његов надимак под којим су га Турци познавали: Искандер-бег, скратили у Скендербег) био Србин православац, доделио овом српском племићу титулу – главни генерал Свете Столице.

Током 15. века Османлије су освојиле српску Босну, српску деспотовину и сам Цариград од Истолног римског царства. Скендербег је у Кроји одолевао све до 1468. Тог 17. јануара 1468. у Љешу, умро је Ђурађ Браниловић Кастриотић – Скендербег, пошто се разболео од маларије.

После Скендербегове смрти Кроја подпада под директну млетачку власт, све док је нису заузели Турци 1478. године. Кроја и територија којом је господарио Ђурађ остала је у саставу Отоманског царства све до 1912. године, када ју је током И балканског рата није заузела војска Краљевине Србије.

Скендербегова слава вековима је била сачувана у хришћанској Европи, док је у претежно исламизованој Албанији била избледела, обзиром да је Ђурађ као велики противник ислама био гурнут у заборав.

У недостатку своје средњовековне државе и националних хероја, арнаути (јер тада назив Албанија није постојао, а и он је српски израз, исто као и Банија) су се досетили Скендербега. 1898. године Наим Фрашери објављује књигу “Истори’е Скендербеут”, где Скендербега проглашава највећим арнаутским јунаком свих времена, пренебрегавајући чињеницу да је Ђурађ готово читавог свог века ратовао управо против самих исламизираних арнаута.

Мит који су створили арнаутски националисти од украденог српског племића Ђурађа Кастриотића траје и данас, а његови војни успеси, иако мит о арнаутском Скендербегу има мало додира са стварношћу, дубоко усађен у тзв. историју Албаније.

Скендербег није једини српски витез којег су се српски историчари олако одрекли, али је најупечатљивији. На жалост, схвативши да своју државност не могу заснивати на украденом јунаку, арнаутски историчари, под пуном подршком западних историјских школа, сада прибегавају још једној великој лажи – тврде да су потомци Илира, а самим тим староседеоци на Хелму (Балкану).

(Телеграф)

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Rat za srpski jezik i naciju

Post by просвјета »

Браћи у походе...
Уз благослов пароха мостарског, г-дина Радивоја Круља били смо гости славе храма Свете Тројице у Мостару.
С Божијом помоћи и уз свесрдно залагање нашег пријатеља Велибора Станковића хор је у навечерје празника извео једносатни концерт у храму...
Концерту је присуствовао и поклоне хористима уручио г-дин Драган Давидовић, министар вјера Републике Српске...
Image
https://goo.gl/o2xd2n
Last edited by просвјета on 02.06.2015. 21:59, edited 1 time in total.

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Rat za srpski jezik i naciju

Post by просвјета »


User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Rat za srpski jezik i naciju

Post by просвјета »

Душко Бошковић:Исправно протумачени појмови
Објављено 24. јун 2015.

Прије читања овог текста посавјетујте се са својим, или било којим другим, лијечником или фармацеутом.

Кажу ми да немам право да разглабам о језику, јер нисам школовани језичар. Замало па да ми кажу да пошто нисам школовани произвођач дјеце, да немам право правити себи дјецу. Неће ваљда да ми, а и нама свима, једном само кажу да немамо право васпитавати своју дјецу пошто нисмо школовани васпитачи. Е, прије него ли завлада ова терористичка демократија на свим пољима, ја ћу да мало ипак нешколовано труним о језику србскоме. И то ћу баш сада да напишем један кратак тумач појмова на просрбски начин. Пошто не постоји данас ништа што није „про“, тј. да заступа неку позицију или струју, тј. нема неутралних нити објективних ствари, тако је и овај приказ типа „про“.

Срп – неко је некада давно погрешно због сличне звучности слова погрешно записао назив ове алатке која је добила име по народу који га је измислио и користио, баш као што је и француски кључ добио име по Французима. Дакле, српу је промијењени изворни назив и требао би се називати у ствари „срб“.

Сабља – ова ријеч је такође искварени облик изворног назива „србља“, јер су као и срп, србљу користили Срби за сјечу непријатеља, као што су српом пресјецали стабљике жита. Србља је иначе срп много већих димензија, или другим ријечима речено ради се о закривљеном мачу.

Себиљ – погрешан назив за туристичку атракцију у Сарајеву испред које се сви туристи сликају, чији је тумачење поријекла ове ријечи више него блескасто. Оригинални назив је „сербиљ“ тј. „србиљ“, и ради се о вишевјековном обичају да Срби гдје год има прилике праве чесме око којих се окупљају да предахну у свом вишевијековном овладавању просторима.

Илиџа – некада засебно мјесто, а данас само дио Сарајева, које нема никакве везе са турским језиком, иако тако представљају протурски усмјерени ликови. Везе са турским језиком има само толико колико Турци нису могли правилно да изговоре ријеч Илирија, па су то забиљежили као Илиџа. Ко још није начисто, да споменем да је други назив за Србе био Илири који су били познати и по градњи стећака, а на Илиџи имамо и стећака.

Стећак – када већ спомињем стећке да споменем да је оригинални назив у ствари стесак, јер се стесавањем камена добијао смислени облик назван погрешно „стећак“.

Сербез – када сам већ код Турака, ево ипак једне турске ријеч, а да није србизам у турском језикуи, али се опет односи на Србе. Ријјеч означава слободне људе или једноставно појам „слободан, слободно“ и сл. Османлије су гледајући слободарски менталитет Срба, једноставно преузели ријеч имена народа као синоним за слободу.

Сарма – а сада мало и о Грцима који су често правили случајне, а можда и намјерне грешке бркајући слова б, м и п. Па су Сарбате записивали као Сармати. Традиционално србско јело, по којима су Срби познати до дана данашњег, тако доби име сарма по Сарматима.

Када споменух Турке и Грке, не иде, а да не споменем овде и Латине који су од исконске србске гостопримљивости која се среће данас на свакој србској слави када домаћин двори на ногама своје госте сво вријеме трајања славе, због своје злобе и зависти на слободарском србском духу исконструисали причу да од ријечи славен (слав) вуче ријеч за роба. Нема потребе да наглашавам да су Римљанима називи Илири, Срби и Славени у ствари три различита назива за исти народ. Срби иначе сами за себе говоре да су робови, али Божији, а покварењачки умови су ту небеску категорију извргли руглу и смјестили је у скучене земаљске оквирове.

Сир – енглеска титула која је у оригиналу у ствари гласила „сирб“, што је такође још један од прилагођених назива за Србе (Серби, Сирби, Сораби, Сурби, Сарби) Уз основни коријен „срб“ због лакшег изговора су убацивани самогласници ради лакшег изговора.

Робин Худ – када сам већ код Енглеза и овај јунак се изворно звао Србин Худ. Познат је по томе што је радио оно што сваки Србин има у свом менталном склопу да изједначава неправилно расподјељено богатства, поготово отето. Србин худ је иначе први комуниста у историји, а због ове србске особине се комунизам и примио у нас тако добро.

Сорбона – универзитет који је добио назив по оснивачу који је очигледно био Сораб тј. Србин (већ сам објаснио принцип убацивања самогласника међу „срб“ сугласнике.

Сервантес – и овај познати писац има погрешно написано презиме, пошто је због свог србског поријекла у ствари требао да се презива Сербантес. Ради се о истом језичком правилу као код ријечи Визант – Бизант.

Рус – србски, из ко зна којих разлога, погрешан назив за Расе(не), Расијане тј. Рашане, стари народ којем су и сами Срби припадали. Зато нам се и средњовјековна држава називала Рашка. И Етрурци су у ствари Расени, тако су сами себе називали, зато сви и имамо азбучно писмо. Као да нам није нам доста што су нас наши непријатељи стално погрешно називали, него ћемо и ми сами да унесемо додатну пометњу међу нас, као да смо сами себи највећи непријатељи.

Јахорина – олимпијска планина које се у оригиналу називала Јаворина по дрвету јавору. Логично. Овде је прорадило чувено србско правило замјене слова „х“ и „в“ као у ријечима уво-ухо, буха-бува и сл.

Пале – мјесто испод Јаворине, које се у оригиналу звало Павловићи по својем владару, али Турцима то бијаше предугачко и прекомпликовано за писати и изговарати па га забиљежише нешто ако Павли вилајет, а протјеривањем Османлија тамо одакле су и дошли, не вратисмо на старо назив него га још више закукуљисмо и замумуљисмо у Пале.

Бања Лука – такође скраћен назив који асоцира на некакву бању, које фактички и нема у граду, а оригинални назив је сигурно био Банова Лука или Банија Лука, јер је ту столовао Бан и град је био главни град Баније. Лука је стари србски назив за мјесто гдје се стићу разни путев, било водени било копнени.

Славенска антитеза – као што смо видјели да су Срби називани разним именима од Сармата преко Илира па до Славена, с тога би онда и ова стилска фигура у епским пјесмама требала да се назива „србска антитеза“, пошто је најкарактеристичнија баш за србску епску поезију, јер овакву фигуру немају Словенци, Чеси, Словаци и остали Славени.

User avatar
vrsta8472
Posts: 21448
Joined: 29.09.2003. 20:24
Location: Прњавор
Contact:

Rat za srpski jezik i naciju

Post by vrsta8472 »

Image
Хроничар свакодневнице

vedran@prnjavor.info

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Rat za srpski jezik i naciju

Post by просвјета »

ImageImageImageImageImageImageImage

User avatar
просвјета
Posts: 2392
Joined: 03.05.2013. 12:54
Location: Прњавор, Република Србска
Contact:

Re: Rat za srpski jezik i naciju

Post by просвјета »

Можда је заиста дошло време за "последњу одбрану"...
Image
Ненад Илић wrote:Вреди да се повремено подсетимо на неке чињенице и избегнемо толико погубно, резигнирано подразумевање. Српска култура нападнута је и од стране "мејнстрим" идиотизације којој је изложено глобално становништво али и од стране домаћих анационалних интелектуалаца. У необјављеном културном рату ми наш културни идентитет практично не бранимо и он се све више истањује.
"Србима је 70 година забрањено да се поносе својим идентитетом. Данас је то посебан апсурд, јер живимо у доба идентитета. На територији Србије и у непосредном окружењу стасавају нове нације, мањине љубоморно чувају национални идентитет, гојазни и глувонеми афирмишу своју посебност, бициклисти окупљају критичну масу, хомосексуалци су изашли из ормана и парадирају понос, само Србе и даље гурају у орман.
Чишћење културе и политике од националних идеја и кадрова јесте врста етничког чишћења".

Пише у важном тексту Андреја Фајгеља објављеном у "Политици".
http://andrej.fajgelj.com/etnicko-cisce ... e-kulture/
Можда је заиста дошло време за "последњу одбрану" наше националне културе, као и нашег образовања, наше вере - нашег националног идентитета. Он наравно није нешто затворено и изоловано, како то покушавају да карикирају његови подриваоци. Одређен је односима са другим народима и другим националним културама.
Док се не појаве нове снаге које могу да преокрену ратну срећу у неравноправном културном рату и поведу нас у ослобађање од културне и сваке друге окупације, било би добро да ипак одржавамо везу са нашом и светском "последњом одбраном" - онима који су вечно на барикадама људског достојанства.

Post Reply